Predrag Đorđević, čuveni endokrinolog - Prevencija najvažnija karika u lečenju dijabetesa

(Prof. dr Predrag Đorđević) Kada je posle 42 godine uspešnog rada u struci profesor doktor Predrag Đorđević otišao u penziju nije imao dilemu da li će nastaviti karijeru u privatnoj praksi. Zato je 2005. godine otvorio Specijalističku ordinaciju iz interne medicine "Prof. dr Predrag Đorđević-Dedinje".

Sagovornik "eKapije" bio je direktor Instituta za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije, gde je radio i kao načelnik Centra za dijabetes. Đorđević je uporedo razvijao i naučnu karijeru - bio je redovni profesor interne medicine medicinskih fakulteta Univerziteta u Beogradu i Nišu, zatim prorektor Univerziteta u Beogradu, dva puta dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao i šef katedre Interne medicine u toj visokoškolskoj ustanovi.

Prošle godine izabran je za inostranog člana Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske. Profesor Đorđević je objavio preko 1000 priloga, od toga 75 radova u najuglednijim međunarodnim časopisima kao i veliki broj knjiga i poglavlja u knjigama. Više od 30 godina bio je učesnik, a zatim rukovodilac domaćih naučnih projekata, a poslednjih godina je rukovodilac tima u više Evropskih naučnih projekata.Učesnik je brojnih kongresa, predavač na svetskim univerzitetima, kao i član u izdavačkim odborima časopisa. Profesor Đorđević je i predsednik i član mnogobrojnih stručnih udruženja (EASD, IDF, MGSD). Trenutno je predsednik Udruženja za proučavanje dijabetesa Srbije i član novoosnovane Asocijacije privatnih zdravstvenih ustanova i privatnih praksi Srbije.

Dijabetes, bolesti štitne žlezde, gojaznost, bolesti koštanog sistema (osteoporoza), erektivna disfunkcija, sterilitet, zatim druge bolesti metabolizma su neke od glavnih oblasti koje se na subspecijalističkom, odnosno na nivou uže specijalizacije iz endokrinologije - dijabetologije, leče u Specijalističkoj ordinaciji iz interne medicine "Prof. dr Predrag Đorđević-Dedinje".

- Opremljeni smo za sve nivoe internističko-endokrinološkog rada na primer u izvođenju dinamskih dijagnostičkih procedura, kao i primeni primeni različitih aparata kao što su različiti holteri, EKG-a. U ordinaciji rade izuzetno stručni konsultanti za ultrazvuk, neurologiju, psihijatriju, gastroentrologiju i hirurgiju, a imamo i odličnu saradnju sa kolegama iz drugih privatnih ordinacija – ističe sagovornik našeg portala.

O dijabetesu se obično najviše govori na Dan borbe protiv dijabetesa 14. novembra, međutim o tome bi trebalo da se govori svakodnevno, smatra profesor Đorđević. Prema njegovim rečima, dijabetes nije bolest nego sindrom koji obuhvata više bolesti u obliku komplikacija, najčešće na krvnim sudovima.

- U Srbiji je oko 355.000 registrovanih dijabetičara. Na jednog dijagnostikovanog, dolazi jedan nedijagnostikovan dijabetičar, znači ukupno oko 712.000 dijabetičara, a biće ih još više u budućnosti. To je bolest sadašnjosti i budućnosti, jer trenutno u Evropi od nje boluje 56.3 miliona stanovnika, a procene su da će 2035. godine broj dijabetičara u Evropi biti 75 miliona odnosno više od 10% ukupnog broja stanovnika.

Dijabetes je nemogućnost sopstvenog insulina da deluje na metaboličke procese tj. da omogući ulazak glikoze iz krvi u ćelije kako bi se stvorila energija koja je uslov života. Postoje dve vrste dijabetesa - tipa 1 i tipa 2. Dijabetes tipa 1 može da se javi od 6 meseci života pa do tridesete godine i tim dijabetičarima je neophodna insulinska terapija.

Učestalo mokrenje u većim količinama, brz neobjašnjiv gubitak telesne težine, žeđ, kao i umor i malaksalost, ali i pojava infekcija, mogu biti prvi znaci dijabetesa tipa 2. Tada je vreme za lečenje.

- U tipu 2 dijabetesa organizam ima povećane potrebe za insulinom usled smanjenog ili potpuno nedostajućeg odgovora ćelija organizma na insulin, a na kraju pankreas ne može da stvori dovoljno insulina da zadovolji te povećane potrebe organizma. Dijeta, fizička aktivnost i uzimanje lekova kao oblici lečenja tipa 2 dijabetesa predstavljaju pokušaj da se poveća lučenje i delovanje insulina. Posle određenog vremena kada to nije dovoljno, neophodne su injekcije insulina da bi se postigla dobra kontrola šećera u krvi – objašnjava doktor Đorđević.

Prema rečima sagovornika "eKapije", preveliki unos energetski bogate hrane, posebno šećera, samo je jedan od rizičnih faktora za nastajanje gojaznosti. Gojaznost je glavni rizični faktor za nastajanje tipa 2 dijabetesa kod sredovečnih i starijih ljudi, posle 45 odnosno 75 godine života.

- Upravo je gojaznost oblast koju, pored dijabetesa, uspešno lečimo u našoj ordinaciji. Gojaznost je sve rasprostranjenija i javlja se još u detinjstvu. Fizička aktivnost je svedena na minimum, a nezdrava ishrana sa velikom količinom kalorija je navika koja se postoji u porodicama, a nastavlja u školama, te i ne čudi što imamo sve više osoba koje imaju problem sa gojaznošću – tvrdi profesor Đorđević dodajući da neophodna stalna edukacija pacijenata.

Iako je genetika vrlo važan faktor za razvoj dijabetesa tipa 2, kao i gojaznost, što potvrđuje i činjenica da se ova dva oboljenja učestalo javljaju u nekim porodicama, dijabetes, kako navodi profesor Đorđević, može da se javi kod mnogih kategorija stanovništva usled delovanja drugih rizičnih faktora. S obzirom na to da šećerna bolest ostavlja ozbiljne posledice na krvnim sudovima, vrlo je važna prevencija kada je reč o dijabetesu tipa 2.

- Prevencija je ono čime se između ostalog bavi naša ordinacija. Rizične godine za dobijanje dijabetesa tipa 2 su, kako je rečeno, između 45 do 75 godine. Iako godine ne možemo da promenimo, postoje faktori na koje možemo da utičemo kao što je na primer gojaznost, ali i hipertenzija. Smanjenjem gojaznosti smanjuje se mogućnost za dijabetes. Takođe, jako je bitno imati najmanju polučasovnu fizičku aktivnost u toku dana – šetnja, vožnja bicikla, plivanje. Neophodno je baš svakog dana unositi voće i povrće – savetuje stručnjak.

Primenom upitnika i testova profesor Đorđević sa svojim timom meri verovatnoću da pacijent oboli od dijabetesa. Na osnovu toga započinje se preventiva kako bi se sprečila pojava dijabetesa i promene kako na krupnim (infarkt miokarda, šlog) tako i na sitnim (slepilo i popuštanje funkcije bubrega) krvnim sudovima. Tim kojim rukovodi profesor Đorđević trenutno učestvuje u više evropskih projekata tipa 2 dijabetesa.

- U prevenciji dijabetesa je vrlo važna i primena dokumenata odnosno vodiča u dijabetologiji, kao i sprovođenje neophodnih programa prevencije koji moraju da se primenjuju sistematski. Privatne zdravstvene ordinacije, a posebno poliklinike i ordinacije, nisu uopšte uključene u rad stručnih tela za dijabetes na nivou Republike Srbije, kao ni u donošnje zakona i programa, vodiča i njihovu primenu – tvrdi naš sagovornik dodajući da je rad na aktuelnom Nacrtu zakona o lekovima i medicinskim sredstvima prilika da se privatne prakse uključe u proces primene novih lekova za lečenje dijabetesa.

Osim dijabetesa i gojaznosti, u specijalističkoj ordinaciji iz interne medicine doktora Đorđevića leči se i tiroidna žlezda – učestala pojava smanjene funkcije štitne žlezde (hipotiroza), povećane funkcije (hipertiroza), kao i pojava čvorića tzv. nodusa koji mogu biti maligni i benigni.

- Ne sme da se propusti ni jedan korak u proceduri u ispitivanju ovih oboljenja, jer jedan pogrešan korak može dovesti do pogrešnog lečenja.

Osim interne medicine, dakle endokrinologije koja uključuje lečenje i prevenciju dijabetesa, i gojaznosti (obezitet), u ordinaciji dr Đorđevića na Dedinju uspešno se leči i osteroporoza, kao i sterilitet. Takođe rade i kućne vizite, ali i

hitne slučajeve.

Ordinacija "Prof dr Predrag Đorđevic-Dedinje" pruža i usluge eminentnih konsultanata užih specijalnosti: oftalmologa, neurologa, za terapiju bola, psihijatra (uključujući i bolesti zavisnosti), reumatologa, imunologa, dermatovenerologa, organa trbuha, prostate, angiologa i specijaliste za ultrazvučnu dijagnostiku (vrata-tireoideja i dr).

- Svi ovi segmenti su vrlo bitni, jer moramo posmatrati čoveka kao celinu i u njegovo lečenje treba da budu uključeni i drugi lekari specijalisti kako bi se sprovelo adekvatno lečenje – zaključuje profesor Đorđević čija ordinacija interne medicine na Dedinju broji više od 1.100 kartona, a u planu im je da se ordinacija proširi u polikliniku.

Irina Milošević