Raka Marić, menadžer na estradi - Vodiću Džegera na splavove

Menadžer je postao još u gimnaziji, kad je shvatio da je na maturskim proslavama uvek problem ko će da svira. Kad mu se osladio taj novac, za dalje nije bilo dileme čime će se baviti.

Tako je od mladog Radomira Marića, akademca i studenta prava, nastao Raka menadžer. Osim uspešnog vođenja Bijelog dugmeta, u njegovoj radnoj biografiji je, pored ostalog, i Cecin koncert na Marakani, te tradicionalni festival Budva, a uskoro će sve to krunisati koncertima Rolingstonsa u Budvi i Beogradu.

Beogradski hipodrom, prvo izabrano mesto za muzički spektakl, do juče je bio kamen spoticanja ne samo zbog problema vlasništva već i eventualnog ugrožavanja konja.

Jedan štalar rekao je nekom novinaru da oni u takvim slučajevima konjima daju bensedine. Napravili su nam problem što su svim svetskim agencijama dali vest da ćemo drogirati konje. To je izazvalo čitavu frku u menadžmentu Stonsa.

Konj je sveta životinja u Engleskoj, kao što je krava u Indiji. Ipak, najveći problem bili su imovinsko-pravni odnosi između Hipodroma i Skupštine grada.

Grad je hteo od stečajnog upravnika da preuzme Hipodrom, ali su se pojavili poverioci koji su tražili da im se isplati oko pola miliona evra, što su oni odbili.

Tako da Grad i ja nismo hteli da investiramo novac u hipodrom, jer se ne zna čiji je. I došli smo do najboljeg rešenja – da koncert bude na Ušću.

Da li ste imali problema što ste promenili lokaciju?

Ja sam, inače, u prvom navratu menadžmentu Stonsa predlagao Ušće, ali su oni već imali nacrte za hipodrom, koji su dobili od promotera, koji su hteli da rade koncert pre mene.

Kada sam im predložio Ušće, bili su van sebe, nisu hteli da čuju. Ali, sa aspekta sigurnosti publike, zaštite čovekove okoline i zarad budućih gradskih dešavanja, Ušće je idealan prostor u Evropi.

Cela tehnička ekipa sela je u avion i došla. Kada smo im rekli šta ćemo uraditi i pokazali im prostor gde se dve velike reke u centru grada ulivaju, bili su jako srećni.

A tek kad su videli pogled s Kalemegdana, bili su fascinirani. Prednost Ušća je što je u centru. Savršena je komunikacija sa svim delovima grada, u blizini je nekoliko velikih parkinga.

Ja sam jedini koji je imao iskustva s Hipodromom, kada smo radili koncert Bijelog dugmeta. Velika je prašina, prilaz za velike mase ljudi je grozan, a tu je i crna tačka jer vozovi prolaze na svako pola sata.

Kada već pominjete koncert Bijelog dugmeta, da li su vas bolele kritike zbog lošeg ozvučenja?

Nisu me bolele, jer nisu bile dobronamerne. Koliko se čulo, čulo se. Ako 250.000 ljudi peva u horu, onda znači da se čuje. Dugme je uvek bio prosečan bend, nikad nisu nešto posebno svirali.

Onaj ko je na koncert došao da bi ih čuo savršeno trebalo je kući da pusti CD. Ja priznajem da je zvuk bio loš – duvao je jak bočni vetar, neko nam je isključio jednu liniju.

Bilo je tu i sabotaže, ali i promocije jedne advokatske kancelarije, koja je dovela dvadesetak svojih prijatelja koji su napisali tužbu protiv nas, da im vratimo novac od ulaznica i ponovimo koncert.

Hteo da im vratim tih 20.000 dinara, ali ne – oni hoće da ponovimo koncert. Čovek je iskoristio priliku da sebi napravi promociju, jer advokatske kancelarije ne smeju da se reklamiraju.

Ko će uložiti sredstva u uređenje Ušća?

To je gradski prostor, pa će grad uložiti novac. To je savršen spoj grada i mene, i mi razmišljamo o budućim projektima na tom prostoru. Velika sredstva će se uložiti, ali to nije ni približno onome što je uloženo u Inđiju.

Kao alternativu ste upravo pominjali Inđiju. Zašto ste odustali?

Meni je gradonačelnik Goran Ješić ponudio čitavu infrastrukturu i besplatan prostor. Ali, ipak sam odlučio da to bude Beograd, jer Inđija je daleko, do tamo ima tri naplatne rampe, bile bi ogromne kolone automobila i veliki zastoj. Beograd je ipak Beograd.

Izjavili ste da vam je organizacija koncerta u Crnoj Gori bila mnogo lakša nego u Beogradu.

Kad sam rešio sve probleme s gradskom vladom, sad mi je i ovde prava milina da radim. Gradonačelnik je bolestan, pa nisam ni imao s kim da pregovaram, ipak je njegovim zamenicima teže da donose odluke. Iza projekta će sada stati i republička vlada.

Koliko je na sve to uticalo formiranje vlade?

Kako za sve privrednike, tako i za mene, znači mnogo. Treba nam pomoć Ministarstva saobraćaja, pa MUP-a, treba nam saradnja i s Ministarstvom kulture. Sada je sve mnogo lakše.

Da li Rolingstonsi imaju posebne zahteve?

Oni su stari, veliki bend. Prošli su mnogo toga. Ovo im je verovatno oproštajna turneja. Njihovi zahtevi su smešni u odnosu na one koji imaju mnogo manje zvezde, pa čak i ove domaće. Recimo, prevoz do hotela, obezbeđenje – ništa specijalno.

Ne traže devojke, valjda su stari. Ni vijagru ni ostala pomagala. Dovode svoje kuvare i obezbeđenje. S njima dolazi skalamerija od 68 kamiona razne opreme. Naše je da to istovarimo i utovarimo i da sve bude bezbedno.

Kakav je program koji ste pripremili za Stonse između koncerata u Budvi i Beogradu?

Kod njih se nikad ne zna. Mogu odmah posle koncerta u Budvi da odlete za London, pa da se vrate u Beograd. Ponudio sam im neki program, šta bi mogli da obiđu – manastire, Sveti Stefan, mauzoleje, ovde Skadarliju, da ih odvedem na neki splav.

Oni nikad nisu videli kako izgleda noćni život na splavovima. Voleo bih da ostanu nekoliko dana, to bi bila velika promocija za državu.

Šta vi to imate što drugi menadžeri nemaju, pa ste jedini uspeli da ih dovedete u Srbiju?

Imam veću energiju od ostalih, radim 24 sata dnevno. Ono što zacrtam to i završim. Imam velike reference, radim ovaj posao jako dugo, uvek s proverenim ljudima.


A neko da bi trajao mora da bude dobar na svakom polju. Spletom okolnosti dobio sam Stonse samo jednim telefonskim razgovorom, bez garancija i ugovora. Pola sata pre prve konferencije menadžment je pristao i na koncert u Budvi.

Da li je dovođenje Stonsa veći plus za karijeru ili za račun u banci?

Nema tu velike zarade, sve je to skupo i zahteva mnogo troškova. Molimo boga samo da ne budemo u minusu. A imati koncert Stonsa u karijeri velika je stvar. Imam sreću da ih imam dva puta, a i prvi sam koji ih je pomerio s jednog mesta na drugo.

Pričalo se da su pojedini političari vršili pritiske na vas.

Nije bilo toga u poslednje vreme. Možda je u socijalizmu bilo nekih manjih problema. Sada sam dobar i s radikalima i s demokratama.

Pričalo se da je Milo Đukanović od vas tražio da s Budvanskog festivala povučete pesmu Mime Karadžić koja promoviše zajedništvo.

Ma, to su bile samo priče. Dobar sam s Milom, uvek se pozdravimo, družimo se, popijemo piće. Svetozar Marović mi je prijatelj godinama, još iz studentskih dana.

Da li su političari nekada pokušavali da koriste manifestacije koje ste organizovali u političke promocije?

Nikada nisam promovisao nijednu stranku. Nisam imao nijedno takvo iskustvo, ali voleo bih da se to dogodi.

Nije važno koja je politička stranka na vlasti, ali ako iza tebe stoji ta vlast, to je siguran put ka uspehu. Evo, sad imamo vladu od pet stranaka, tako da ja nisam čovek ni DS-a, ni DSS-a ili neke druge stranke, ali mi je drago što će stati iza mene u organizaciji koncerta Rolingstonsa.

Otkud to da je RTS ekskluzivni medijski sponzor koncerta, a ne TV Pink, s kojom ste dosad sarađivali?

Zato što je Pink najedanput izgubio osećaj za dobre stvari, ili je Željko Mitrović prezasićen svega toga. Nudio sam mu ovaj posao, međutim on je ostao gluv na to.

Posle saradnje s Svetlanom Ražnatović rekli ste da više nikada nećete raditi sa ženama. Zašto?

Ceca je jedina žena s kojom bih opet mogao da radim. Sa ženama je drugačije. Neprijatno mi je, njima ne mogu da kažem sve što mislim.

Ne mogu ni da opsujem pred damom, ne smem da budem grub. Na primer, ženama ne mogu da uđem u kabinu dok se presvlače.

Šta ste naučili od čuvenog Velibora Džarovskog, s kojim ste jedno vreme držali i kockarnicu?

Od njega su se mogle naučiti samo prevare i ništa drugo. On je čovek koji je pun duha, šarma, inteligentan je. Nameštao je rezultate utakmica kao da je u pitanju košarka, a ne fudbal.

Prevarant pravi, ali je, nažalost, mnogo bolestan, imao je težak moždani udar. I danas smo veliki prijatelji.

U šta ste uložili 5.000 maraka, koje ste jedino izvukli iz ratne Bosne?

U Sarajevu mi je ostalo sve, kao i mnogima, ali kad se sve sabere i oduzme, ipak su to samo materijalne stvari. Nek im je prosto sve.

Srećan sam jer sam svoju porodicu uspeo da izvučem iz tog pakla, a za ostalo sam se snašao. Tačno je da sam izvukao samo tih 5.000 maraka.

Bilo je tu, doduše, još nekih para koje su mi dugovali prijatelji. Onda sam a prijateljima, koji su takođe izbegli, otvorio firmu u Bugarskoj za proizvodnju poker aparata.

Prijatelji me zovu Hudini. Odatle sam otišao u Grčku, gde sam otvorio eksportnu firmu, pa kockarnicu sa Džarom u Makedoniji.

S prijateljima sam krenuo u nepoznato, ja sam im bio vođa. Svi su išli za mnom, šta će ovde, počeo je rat. Radili smo nešto što nikad do tada nismo radili.

Zašto kažete da ste čovek bez domovine?

Jer nemam domovinu. Domovina ti je tamo gde si rođen, a ona više ne postoji. Sarajevo više nije isti grad. U njemu žive neki drugi ljudi. Bilo mi je teško kada sam prvih nekoliko puta posle svega što se dogodilo otišao u Sarajevo.

Gledao sam da ostanem što kraće. Tamo mi je majka živela do pre godinu dana, sestra mi je i sada tamo s porodicom. Imam i dosta prijatelja.

Odem na dan da se vidimo i vratim se. Majka je uspela da sačuva kuću, nisu je dirali zahvaljujući meni jer i dan-danas svi imaju poštovanje prema meni – od političkih struktura do kumovskih i prijateljskih veza.


Bili ste mladi kada ste preuzeli Bijelo dugme. Kako ste uspevali da kontrolišete te momke?

U to doba nije bilo Interneta, niti mobilnih telefona. Teško je bilo znati gde je ko zaglavio. Desi se da dođu na koncert odvaljeni od alkohola.

Tako sam morao da ih držim pod kontrolom, nisam im dao švrljaju puno. Morali su da se jave gde idu.

Imali smo automobile i vozače, a kad su hteli negde da idu, vozač je morao da ih vozi, da bih znao gde su, s kim su i kad će se vratiti.

Jednom sam našao Tifu na vrh Vršca u jednoj kafani. U tri ujutru na stolu Tifa peva Lipe cvatu, a oko njega Cigani.

Veliki koncert bio je sutradan, a on nije mogao da peva ni dan pre toga jer je promukao. Šta ću, strpam ga u kola, pa u krevet.

Morao sam da izigravam policajca. Bio sam strog i pravičan. Jedino je Brega uvek bio disciplinovan i odgovoran, kao što je i danas.

Jedino niste uspeli da održite kontrolu nad bubnjarom Ipetom Ivandićem. Kako ste podneli njegovo samoubistvo?

On je bio uvek nestašnog duha, bio je najmlađi u bendu, beba. Povelo ga je loše društvo. Zaglavio je u zatvor zbog droge.

Mada, ta priča je bila medijski naduvana, da je u bubnjevima bilo pet kila heroina. To su bile male količine hašiša i nisu bile u bubnjevima.

Dobio je pet godina zatvora, digla se velik halabuka preko novina i televizije, svi su brujali o tome. Nije mogao da izdrži sve to.

Na kraju je tragično završio, a bio je pun života. Uništio ga je zatvor. Skočio je s petog sprata Metropola. Ja sam došao iz Bugarske da ga sahranim.

Jedva sam našao telo, obišao sam sve beogradske mrtvačnice. Bile su pune mrtve vojske. Bilo je to ratno doba. To su bili mnogo teški dani u mom životu.

Šta vam je bio motiv da pre dve godine ponovo okupite Dugmiće?

Drago mi je što sam to uradio i znam da to više nikada neću uraditi. I ja i Goran raskrstili smo s tim jednom zauvek.

Uradili smo to jer smo bili dužni generacijama koje su nas slušale. Goran i ja odlučili smo da više nikad ne radimo s ova tri pevača koja sada lutaju po Evropi.

Možda ćemo ih ponovo okupiti ako jednog dana nađemo nekog novog pevača.

S Bregom i Čolom ste više od poslovnih saradnika?

Krstio sam Zdravka Čolića i njegovog brata. Oni su moji kumovi. I Brega me zove „kume“, iako mu je venčani kum Emir Kusturica.

Ali, pošto oni nisu u dobrim odnosima, on i njegova žena priznaju samo mene za kuma, iako mi to u stvari nismo.

Kako ste uspeli, uprkos takvom poslu, da održite brak 35 godina?

Moj brak sa Žanom, koji traje od gimnazijskih dana, smatram stvarno savršenim. Kad preživiš samo sa jednom ženom taj mladalački period, to znači da je ljubav velika i iskrena. Ne poznajem drugu ženu koja bi mogla toliko ljubavi da pokloni kada se zna kakvim se poslom bavim.

Kako se snalazite sa stranim jezicima?

Malo znam grčki, malo engleski, ali ipak srpski mi najbolje leži.

Kako se na engleskom kaže vaša omiljena uzrečica Valja l’ ova?

Ma, gde znam!

Koliko vas je koštao miting podrške Ceci dok je bila u pritvoru?

Goga Sekulić je bila inicijator, a ja sam dao punu podršku svemu tome jer sam bio njen menadžer u to vreme. Nisam imao nekih problema zbog toga.

Tada nisam ni razmišljao o mogućim posledicama. To sam više radio kao čovek, a ne kao menadžer. Bilo mi je teško da u to vreme gledam Cecinu decu bez ijednog roditelja.

Ja odem da ih obiđem, a oni me pitaju gde im je mama. Kažem im da je u Americi na turneji, a oni me pitaju što nisam s njom.

Onda im ja obećam da ću ići, pa se ne pojavljujem kod njih pet dana. Onda im kažem da sam bio kod nje, a oni me oni pitaju što im se bar ne javi telefonom, a ja im izmislim da su telefoni skupi. To mi je bilo najgore.

Završili ste dve godine Pravnog fakulteta. Kada biste se vratili u gimnazijske dane, da li biste opet izabrali menadžerstvo umesto prava?

Ma kakva prava? To nikada! Bio bih uvek ovo što sam sada. Moj brat je poznati pravnik i advokat, a ja ga i dan-danas izdržavam. Ovo je veoma lep i interesantan posao. Nikad ne bih mogao da sedim u kancelariji osam sati dnevno.

Da li biste, da ste završili prava i postali advokat, branili svog školskog druga Vojislava Šešelja pred Haškim sudom?

I da sam završio fakultet, nikad ne bih mogao da budem tako dobar advokat kao što je on. Šešelj je ipak genije. Njemu niko ne treba da ga brani, ni sto advokata nije sposobno kao on sam.

Biografija
– Rođen je u Sarajevu 1953. godine
Bio je đak čuvene Prve sarajevske gimnazije, a voli da kaže da su njeni đaci bili i Gavrilo Princip, Ivo Andrić, Vojislav Šešelj, njegov školski drug s kojim se nije video od đačkih dana
Njegovo ime neraskidivo je povezano s karijerom najveće eks-jugoslovenske rok grupe svih vremena Bijelo dugme, čiji je menadžer bio godinama
Pre pet godina osnovao je izdavačku kuću Music Star Production, za koju su izdavali Goran Bregović, Ceca Ražnatović, Haris Džinović, Zdravko Čolić, Kemal Monteno, Halid Bešlić, Šaban Bajramović...
Organizovao je veliki broj koncerata domaćih i stranih izvođača i muzičke festivale, kao što je Budvanski
Jedini je menadžer koji je organizovao koncert Rolingstonsa u Srbiju
Oženjen je, otac dvoje dece

poziv na pretplatu na nedeljnik na www.evropanedeljnik.co.yu