Vladimir Čupić, direktor predstavništva "Atlantic Grupe" za Srbiju - Posle regionalizacije, spremni smo za internacionalizaciju
U ekskluzivnom razgovoru za "Magazin Biznis" Vladimir Čupić kaže da se sada, na neki način, prvi put nalazi u realnom sektoru i objašnjava zašto je za "Atlantic Grupu" značajan regionalni razvoj i jačanje internacionalne pozicije.
"Atlantic Grupa" je najavila da planira dalju internacionalizaciju poslovanja, uz optimizaciju, održavanje likvidnosti... Šta se može očekivati na tom planu i kakav razvoj Grupe predstoji?
– Pod internacionalizacijom se, pre svega, misli na širenje prisutnosti na onim tržištima na kojima se Atlantic
Grupa već nalazi, ali i otvaranje novih perspektivnih tržišta. "Atlantic Grupa" je kompanija sa oko 700 miliona evra prihoda, EBITDA od blizu 70 mil EUR i preko pet hiljada zaposlenih. To je svakako jedna od najvećih regionalnih kompanija u oblasti proizvodnje i prerade hrane kao i distribucije robe široke potrošnje. "Atlantic" je sam po sebi već internacionalan, jer ima proizvodne pogone i distributivne centre u celom regionu, ali je pored toga i veliki izvoznik na druga tržišta. Na primer, "argeta" pašteta ima učešće od 30 odsto na tržištu Austrije!
Slično učešće ima i na tržištu Švajcarske, tako da u tom smislu postoje preduslovi za internacionalizaciju pre svega kroz širenje, s jedne strane prodajne mreže, a sa druge strane proizvodnog portfolija kompanije u onim zemljama u kojima već imamo pozitivan tržišni feedback. Kompanija raspolaže vrhunskim brendovima. Govorimo o lepezi kvalitetnih proizvoda koji imaju visoki internacionalni potencijal. To su, pre svega, proizvodi "argeta", "bakine tajne", "donata Mg", "cedevite" i konačno "multipower"-a, koji je originalno zapadnoevropski proizvod u našem asortimanu... Dakle, reč je o brendovima koji nisu prisutni samo na tržištima jugoistočne Evrope, nego ih već sada ima i u zapadnoj Evropi.
Kakva se, onda, internacionalizacija planira?
– Značajno intenzivnija. Pre svega se pod internacionalizacijom misli na povećanje prisutnosti u zemljama zapadne Evrope i mislim da je to od suštinskog značaja, a za to je potrebno jačanje distributivnih kanala i pozicija u inostranstvu. To podrazumeva kapacitet da se jaki brendovi koje mi ovde prepoznajemo i cenimo, eksportuju na zapadno tržište. Dakle, siguran sam da potrošači u Austriji mogu da konzumiraju mnogo veću količinu npr. proizvoda Bakine tajne nego što je sada slučaj, a "argeta" nam je odličan primer za to. Uveren sam da postoji prostor za to i da neke proizvode koji se ovde prave, možete uspešno izvoziti na treća tržišta. Da li će se to desiti kroz akvizicije kompanija u inostranstvu ili ulaganje u distribuciju na neki drugi način, pitanje je okolnosti i prilike, ali "Atlantic Grupa" svakako ima potencijal i planove za dalju internacionalizaciju. Uz rizik da se ponavljam, nije šala imati 30 odsto tržišta u jednom proizvodu, kao što je "argeta" i to u Austriji i u Švajcarskoj!
Očigledno je da postoji tražnja.
Koje brendove "Atlantic Grupa" smatra regionalnim?
– Većina naših brendova su regionalni, jer mi smo jaka regionalna kompanija. Očigledno je da postoji sklonost ka tome da konzumiramo proizvode koji se prodaju na širem tržištu regije gde potrošači imaju slične navike, govori se manje-više sličnim jezikom, a brendovi koji imaju dugu tradiciju na ovim prostorima imaju, ako se razvijaju i prate trendove, i tu prednost prepoznatljivosti. U našem slučaju to su svakako "smoki", "bananica", "cedevita", "cockta", naravno i "argeta", koja ima i internacionalnu snagu. Kod kafe je situacija nešto drugačija, iako smo mi u regionu najveći proizvođač kafe, jer je to vrlo lokalna kategorija, pa mi zapadnije u regionu imamo jaki "barcaffee", a istočnije jaku "grand kafu". U segmentu kafića ipak imamo regionalni brend "barcaffee". To što se radi primarno o regionalnim brendovima koji su ovde najjači, a na pojedinim tržištima u regionu ima mesta i za dodatno jačanje, ne znači da nema prostora da se prodaja širi i izvan regiona, ali veći potencijal za internacionalna tržišta sada imaju brendovi koje sam pre spomenuo, koji su prvi u fokusu jačanja internacionalno. "Bakina tajna" je možda najbolji primer i regionalnog i internacionalnog brenda, u smislu razvoja i fokusa. Za te proizvode ima još puno prostora za širenje i u regionu, ali i puno potencijala da sigurno sigurno postane evropski i svetski brend, posebno u segmentu ajvara.
Zašto je za "Atlantic" bila važna kupovina "Foodland"-a?
– Bakina tajna se dvostruko uklapa u strategiju razvoja "Atlantic Grupe" koja, u najkraćem, podrazumeva širenje sopstvenog premium portfolija i intenzivnu internacionalizaciju. "Atlantic" je želeo internacionalan brend s kvalitetnim proizvodima, a "Foodlandu" je bio potreban kvalitetni investitor koji razume brend. Suština akvizicije je bila da postoji plafon do kojeg "Foodland" može samostalno da razvija svoj brend, kompanija je iscrpila svoje finansijske kapacitete u smislu daljeg ulaganja u razvoj i postojala je realna opasnost da ukoliko brend ne raste, on može početi polako da smanjuje svoj značaj i da se gasi. Logična je bila odluka vlasnika da nađe partnera koji može da omogući dalju ekspanziju brenda, a logična je i odluka "Atlantica" da preuzme taj brend, jer on evidentno ima potencijala. Redom, da povećava nivo tržišnog učešća i obim prodaje u Srbiji, zatim da se pozicionira kao regionalni brend i konačno, ujedno i najvažnije, da ide šire u izvoz i internacionalizaciju.
Da li su na pomolu nove akvizicije i investicije?
– Uvek ima ideja i planova, u "Atlantic Grupi" se uvek vrti nekoliko mogućih scenarija, pratimo okruženje i u zavisnosti od okolnosti reagujemo na liniji osnovne strategije razvoja. Moramo biti inovativni, jer ako ne pomeramo granice, ako se držimo istih okvira, to bi moglo ugroziti naše pozicije. Svet se kreće strahovitom brzinom. Ukoliko želite da budete uspešni, hteli ne hteli, morate stalno da budete izvan zone komfora.
Kako se finansira razvoj "Atlantic Grupe"?
– "Atlantic" je od svog osnivanja vrlo hrabro koristio različite modele finansiranja, često je kompanija bila regionalni pionir u izdavanju palete hartija od vrednosti ili s najvećom privatnom inicijalnom javnom ponudom akcija na berzi. Rast se finansirao kombinacijom sopstvenog kapitala, dokapitalizacije, kredita komercijalnih i razvojnih banaka kao što su EBRD i DEG, nemačka razvojna banka... Najveći krediti koje je Grupa koristila korišćeni su za akviziciju Droge Kolinske 2010., a iako je akvizicija medijski daleko atraktivnija jednako veliki uspeh postignut je nakon kvalitetne integracije, kada smo krajem 2012. zaključili ugovor o refinansiranju kredita pod povoljnijim uslovima uz produženu ročnost, a uz pomenute razvojne banke učestvovao je i IFC, deo Svetske banke. To govori o velikom poverenju ne samo lokalne, nego međunarodne finansijske zajednice prema "Atlantic Grupi" kao kredibilnom partneru. Imamo jedan zdrav odnos prema tome na koji način koristimo kombinaciju između sopstvenih i pozajmljenih izvora. Nećemo se zaduživati neracionalno da bismo rasli, već ćemo ono što možemo finansirati sopstvenim izvorima, pre svega permanentno unapređujući efikasnost, strukturu naših proizvoda, vodeći računa o troškovima i, naravno, povećavajući prihode od prodaje i rezultate. "Atlantic Grupa" je dobar primer da možete imati regionalnu kompaniju koja može da nabavi dobre kreditne "izvore za projekte koje želi da razvije.
"Atlantic Grupa" regionalno posluje, pa kako se iz tog ugla mogu oceniti uslovi poslovanja u Srbiji?
– Mi imamo jedinstvenupriliku da vidimo kako to izgleda na nivou Slovenije, Hrvatske, BiH, Makedonije, pa i Srbije. Srbija je jedno od najznačajnijih i najvećih tržišta u okviru "Atlantica", tu ostvarujemo skoro četvrtinu ili oko 200 miliona evra prihoda, sa oko 2.000 zaposlenih unutar sistema. Iako iz perspektive "Atlantica" gledam odnedavno, mogu da napravim neko opšte poređenje i kažem da mi se čini da se kooperativnost državnih institucija značajno poboljšala, ne dešava se da sa strane institucija niko ne reaguje, čak i ako zakonski nije moguće reagovati, postoji dobra volja i spremnost da se izađe u susret. Moram da kažem da sa tog aspekta meni stvari deluju značajno bolje. Ako uporedimo sa zemljama u okruženju, slovenačko tržište je potpuno definisano, to je Evropska unija! Takvih situacija tamo naprosto nema. U Hrvatskoj postoje određeni izazovi, ali mislim da se i tamo to rešava i ide u dobrom smeru. Mislim da se Srbija polako približava svemu tome. Ono što je najbitnije to je da vidite spremnost administracije da zajedno sa kompanijama rešava probleme i to je ono što nama daje uverenje da ćemo uspešno rešiti deo pitanja koja imamo otvorena. To nije toliko značajno za naše poslovanje, ali nam je bitno da statusno budemo sto posto u skladu sa zakonom i da nam se omogući nesmetana realizacija investicija.
Što se tiče opštih uslova poslovanja, izazovi koji postoje u Srbiji uglavnom postoje i u regionu. Vrlo je bitno da se generalni nivo političkog rizika smanjuje, postoji opšte opredeljenje za normalizaciju odnosa između zemalja u regionu. To je trend kod svih, i atmosfera je ipak mnogo bolja nego pre nekih deset godina. Nama je bitno da se unutar regiona smanje sve administrativne barijere koje se tiču prometa robe, da je moguće što više unificirati sve fitosanitarne inspekcije, kontrole i tako dalje, da se priznaju licence, ispitivanja, laboratorije, jer mi prodajemo proizvode na celom tržištu.
Kako sada iz ugla privrednika izgleda finansijski sektor u Srbiji?
– Ne mogu da govorim samo iz ugla privrednika, pošto sam u bankarstvu proveo 12 godina. Sa stanovišta "Atlantica" mi smo regionalno prisutni i vidimo razlike u funkcionisanju sistema. Bankarski sistem u Srbiji je trenutno u fazi konsolidacije, ja bih rekao da će se to nastaviti. Ključni izazov će sada biti grčke banke, iako, mada destinacija porekla ima određeni uticaj, ne verujem da će bilo šta što će se desiti sa Grčkom imati neke velike negativne efekte na funkcionisanje njihovih banaka ovde. Na kraju krajeva, to su manje-više lokalizovane institucije koje su sposobne da samostalno posluju na ovom tržištu bez skoro ikakve podrške matice, što je dobro jer se same bore na tržištu. Jeste negde smanjen kreditni rast, ali čini mi se da se i to polako oporavlja. Neke banke imaju prilično veliku tražnju za investiranjem i plasmanima u Srbiji i mislim da dolazi do segregacije između kvalitetnih klijenata koji imaju neproporcionalno niske kamatne stope i dobijaju neproporcionalno puno sredstava, i ostalih klijenata prema kojima su banke vrlo restriktivne. I ja mislim da će se taj jaz sve više produbljivati. Isto tako mislim da će se broj banaka na tržištu Srbije dalje smanjivati, što je dobro. Mislim da će se stepen koncentracije povećavati ili će dolaziti do nekih potpuno nesvakidašnjih situacija – ocenio je Vladimir Čupić u razgovoru za "Magazin Biznis".
Skica za portret
U "Atlantic Grupu" Vladimir Čupić je došao sa pozicije predsednika Uprave AIK banke, a pre toga (od maja 2003. do decembra 2006. godine) bio je čelni čovek Hypo Alpe Adria banke u Beogradu. U 35. godini, Vladimir Čupić je bio jedan od najmlađih direktora Agencije za privatizaciju Republike Srbije (od 2001. do 2003. godine), dok je prethodno, od 1997. do 2001. radio u konsultantskoj kompaniji "Deloitte&Touche". Aktivan je u radu niza organizacija kao što su NALED, Privredna komora Srbije, Američka privredna komora u Srbiji, Udruženje banaka Srbije, Srpska asocijacija menadžera, Poslovno veće JI Europe, klub Privrednik. Čupić je diplomirao ekonomiju na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, a stručno usavršavanje sticao je na brojnim programima u zemlji i inostranstvu.
U TRENDU JE - KONCENTRACIJA
Koji su savremeni evropski trendovi u prehrambenoj industriji?
– Glavni trend je – koncentracija. S jedne strane kompanije postaju globalno jake, a s druge strane, vlasnici moraju biti svesni činjenice da mogu i da nestanu sa tržišta. Gospodin Tedeski je nedavno rekao da čak i kada velika kompanija nestane sa tržišta, ništa se specijalno ne dešava. Naime, nema tog stepena koncentracije na tržištu robe široke potrošnje i među FMCG proizvođačima koji bi doveo do toga da nestanak jednog globalnog proizvođača izazove nekakve velike poremećaje u snabdevanju – zamenili biste jednu kafu drugom, jednu čokoladu drugom, ponuda je velika... Čak i najveći konglomerati na svetu nemaju toliko tržišno učešće da mogu da izazovu velike poremećaje na globalnom tržištu. Na pojedinačnim tržištima je moguće da tri ili četiri proizvođača imaju kontrolno učešće. Takođe, trendovi idu uvek ka proizvodnji zdrave hrane i što zdravijih proizvoda, gde se često pojavljuju mali lokalni proizvođači koji uspevaju da nađu prostora i pozicioniraju svoje proizvode na tržištu, upravo zato što su veliki globalni proizvođači sami po sebi spori i ne reaguju uvek primereno. Naravno, nakon određenog razvoja i ti mali proizvođači postaju predmet interesovanja velikih igrača.
Što je veća koncentracija to se veći prostor otvara za lokalne igrače koji mogu uvek brže i lakše da prepoznaju specifične potrebe malih tržišta ili njihovih delova. Radi se o jako velikoj industriji. Mnogo je veća konkurencija, ali je i mnogo stabilnija industrija.
Autor: Radojka Nikolić
(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Magazin Biznis". Poziv na pretplatu www.nirapress.com )