(Evropa) Božidar Đelić: Nema bolje škole za premijera od ove

Iako samo potpredsednik Vlade Srbije, Božidar Đelić je za kratko vreme uspeo da tu funkciju, koju su neki doživljavali kao paradnu, pretvori u ozbiljnu i postane jedan od najomiljenijih političara u Srbiji.

Mediji vas pominju kao učesnika pregovora o prodaji struje Energy Financing Teamu (EFT) Vuka Hamovića. Imate li utisak da se stvar pomalo politizuje?
Ne vidim nikakvu politizaciju. O tome se uopšte nije razgovaralo na zasedanjima vlade, niti među koalicionim partnerima.

Očigledno je da je policija pokrenula to pitanje. Pri kraju mog mandata ministra finansija pokrenuo sam to pitanje, uprkos savetima da ne čačkam mečku. To što sada neki pokušavaju da tvrde da je ministar finansija vodio EPS je strašno i smešno.

Audijencija Olega Deripaske kod premijera Srbije (i vi ste bili prisutni) bacila je senku na novi proces privatizacije RTB Bor.
Naprotiv. Sastanak je upriličen s jednim od najvećih svetskih investitora. Ne samo da je vlasnik velikog broja rudnika, kombinata i firmi – Deripaska je čovek čija je firma pobedila na konkursu za organizaciju Zimskih olimpijskih igara u Sočiju u Rusiji.

Procena je da će tu biti oko 25 milijardi dolara investicija. U interesu je Srbije da se takav veliki svetski investitor zainteresuje za nas.

Taj svetski igrač bio je zainteresovan za Bor. O čemu ste razgovarali?
Pričali smo o mnogim temama, a dotakli smo se i RTB Bor. Kao što je resorni ministar Dinkić rekao, sekretarijat za pravosuđe je ponovo razmotrio problem RTB-a i dao mišljenje da ponovo treba krenuti s tenderom.

Ne postoji nikakva trgovina; tender je ponovo pokrenut da se ne bi osporavalo sve što je dosad urađeno. Minimalna cena je ona koju je ponudio drugoplasirani na prethodnom tenderu. Sa svim zahtevima koje novi kupac mora da ispuni, ta cena prelazi ponuđenu sumu prvoplasiranog iz prvog tendera.

Početna suma je oko 600 miliona dolara?
Novi tender želi da izbegne sve moguće spekulacije oko RTB Bor. Finansijski uslovi bolji su od prethodnog, a početna suma je najmanje 600 miliona dolara.

Kakva je vaša ocena rada parlamenta sa stanovišta brzine usvajanja zakona?
Parlament radi korektno, ali performanse i vlade i parlamenta moraju biti na mnogo višem nivou ako želimo da dobijemo status kandidata za prijem u EU do kraja sledeće godine.

Moraćemo da podignemo efikasnost našeg celokupnog sistema, pa i parlamenta. Rekao sam da srce parlamenta evropskih integracija kuca, ali ako nastavimo ovim ritmom, doživećemo srčani udar, nećemo moći da izdržimo.

Slovenija je na kraju priključenja EU imala takav sistem da je mogla da usvoji 120 zakona u jednom danu. Prethodni saziv srpskog parlamenta je za tri godine usvojio oko 200 zakona.

I Bugarima je falilo vremena i zato je njihov parlament neke zakone usvajao i na engleskom jeziku. To je ogroman i sveobuhvatan posao i zato ćemo morati unesemo izmene u poslovnik o radu skupštine.

To se posebno odnosi na tehničke zakone i propise (reč je samo o usaglašavanju i za njih ne treba ni vremena ni prostora), koji mogu biti odmah usvojeni.

Koliko Srbija mora da usvoji novih zakona, propisa...?
Teško je reći, ali negde oko 65.000 zakona, propisa, uredbi, odluka...

U septembru sledi još jedna tehnička runda pregovora kako bi Srbija mogla da ratifikuje Sporazum o pridruživanju EU. Dokle se stiglo?
Ekipe koje pregovaraju ne idu na odmor sve dok se ne utanače stvari s komisijom. Reč je prevashodno o ekipama koje pregovaraju o poljoprivredi i carinskim uslovima.

Treću ekipu čine ljudi koji rade na usaglašavanju tehničkih pitanja koja se odnose na transport. Tu su i stručnjaci koji razmatraju pitanje šećera i proizvoda koji sadrže velike količine šećera; svi oni vredno rade i nastoje da sve pripreme za septembar kako bismo ušli u poslednju rundu pregovora.

Može li u oktobru doći do parafiranja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju?
Radimo sve da do toga dođe. U pregovorima su dve strane. Ritam koji smo nametnuli je jak i to osećaju i članovi komisije.

Oseća se snažna politička volja da se stvari ubrzaju da bi se Srbiji omogućilo da parafira taj sporazum. To bi bilo prvi put da Srbija parafira neki sporazum sa EU, i on počinje da se primenjuje od trenutka parafiranja.

Naravno, njegova puna pravna snaga doći će tek s potpisivanjem, a za to je nužno puna saradnja s Haškim tribunalom.

A vizne olakšice?
Pred nama su potpisivanje i ratifikacija sporazuma o viznim olakšicama i paralelno sporazum o readmisiji; jedno bez drugog ne može.

Bio sam šokiran podacima koje sam dobio od MUP-a o tome da u Srbiji jedva 1,2 miliona ljudi ima pasoš. To je tek šestina populacije. Ima krajeva u Srbiji gde tek desetak ljudi poseduje pasoš. To je slika i prilika našeg života.

Kada se kaže da će vizne olakšice postojati samo za pojedine kategorije građana, u poređenju sa onima koji imaju putne isprave, biće to i te kakva većina.

Šengenska bela lista?
Pitanje bele šengenske liste otvoreno je pre mesec dana, kada je potpredsednik Evropske komisije Franko Fratini otvorio mogućnost dijaloga sa Srbijom o viznoj liberalizaciji.

Fratini je istakao da ćemo biti mereni prema našim performansama, a to znači da ne moramo da čekamo sve iz okruženja, već možemo i sami da budemo na beloj šengenskoj listi.

Od trenutka kad nam je to nagovešteno, oformili smo međuresorsku grupu koju predvodi MUP, a koja je posvećena obezbeđivanju bele šengenske liste. Postoji ekipa ljudi koja ima plan rada.

Oni su već posetili Portugal, zemlju koja predsedava EU i pomaže nam u tehničkom smislu kako bismo ispunili standarde zemalja sa šengenske liste.

Posle toga nas čeka serija kontakata sa EK, a krajem godine trebalo bi da i zvanično otpočnemo dijalog za belu šengensku listu.

Svetska banka dala nam je 2001. milion i po dolara za sređivanje carinske službe. Šta je s tim sredstvima?
Taj novac je upotrebljen, ali pored njega za dovođenje carine u red upotrebljena su i sredstva iz tehničke pomoći i drugih bilateralnih izvora, kao i iz budžeta EU.

Carina je naša neuralgična tačka. Jedan od problema koje moramo da rešimo je i dupliranje papira. To je evidentno kod procedure koja se, na primer, tiče bezbednosti hrane.

Usklađivanje tih i drugih propisa uslov je da se kandidujemo za belu šengensku listu.
Jedina zemlja koja je na toj listi, a nije članica EU je Hrvatska, i ona je taj status dobila odmah posle Dejtonskog sporazuma.

Raspoloženje za zemlje van EU se pogoršalo i moramo da dokažemo da smo u stanju da ispunimo sve zahteve u vezi s belom šengenskom listom.

Svetska banka?
Gospođa Orsalija Kalancopulos, koja vodi sektor jugoistočne Evrope i centralne Azije, predložila je da naš sledeći ciklus odnosa bude na standardu strateškog dijaloga.

Strateško partnerstvo je stepen odnosa koji Svetska banka uspostavlja s najnaprednijim zemljama s kojima imaju kreditne odnose, kao s Mađarskom.

Pre pet godina, kada smo postali zajmoprimac, bili smo na dnu lestvice, s najnižim statusom u Svetskoj banci; dobijali smo IDA kredite. Sada se situacija promenila.

Taj viši stadijum zahteva i sofisticiraniji odnos.
Dogovorili smo se sa Svetskom bankom da krajem septembra održimo samit naših finansijera, gde bismo pokazali šta su nam prioriteti u naredne tri-četiri godine.

Znači li to da treba predložiti konkretne projekte?
Poslednjih godina projekti su se rasuli na hiljade malih, pa se ne vidi šta smo uradili.

Nismo završili most na Beški, nije urađena zaobilaznica oko Beograda, koridor 10 nije postao realnost, nema kargo centra na aerodromu u Beogradu, nemamo autoput koji bi vezivao našu zemlju s Rumunijom, Mađarskom, Bugarskom, Makedonijom, Crnom Gorom, reforme u javnom sektoru nisu napredovale koliko je trebalo.

Pozivate na trezvenost?
Vreme je da se ponovo uozbiljimo. Poražavajuće je da smo tamo gde je u septembru i oktobru prošle godine bilo preko dve milijarde dolara (na računu Trezora Republike Srbije i NBS, kada su Mobi063 i dve-tri banke prodate) danas ispod milijarde.

Do kraja godine ćemo stići ispod dvesta miliona dolara. Građanima ne možemo da pokažemo koji je kapitalni objekat izgrađen i koji je konkretan napredak ostvaren. Samo jednom prodate Vojvođansku banku, i nikad više.

Zato ću na jesen predložiti ozbiljne promene u Zakonu o budžetskom sistemu, Zakonu o javnim nabavkama i zakonu koji bi trebao da postane naš razvojni plan. Treba da krenemo od NIP-a ka nečemu što je usmereno ka ključnim projektima.

Hoćete da kažete da novac od privatizacije ne sme da ide na potrošnju?
Nijedan evro od privatizacije ne sme da ide u tekuću potrošnju. Ne možemo sebi da dozvolimo taj luksuz. To će zahtevati ozbiljne zakonske promene.

Moraćemo da uvedemo ozbiljne procene projekata koji se nude. Nekad je u Srbiji postojala navika da se za svaki projekat dugoročnih investicija proceni unutrašnja isplativost i s finansijskog i sa socijalnog aspekta.

Srbija nema naftu, nema gas, nema metale; u ovom trenutku ima samo javna preduzeća, i zato njihova privatizacija mora da se sprovodi mnogo ozbiljnije. Novac od tih prodaja mora ozbiljno da se utroši.

Priča se da će za svako preduzeće biti urađen poseban zakon po kom će se ono privatizovati.
Određeni krugovi su vladu odmah proglasili kriptosocijalističkom. To je besmisleno.

Moramo da uradimo za svako preduzeće specifične zakone i specifične programe, i tek onda da pristupimo privatizaciji.

Pobornik sam uravnoteženog pristupa i postepenog otvaranja kapitala koji će poboljšati korporativno upravljanje, suziti politički upliv, a istovremeno sačuvati interes države. Hajde da gledamo državni interes, a ne interes nekih domaćih i međunarodnih poslovnih krugova.

Zašto se stiče utisak da nema sinhronizacije između monetarne i fiskalne politike u Srbiji?
Naravno da se to dogovara, i naravno da je predlog budžeta išao kod guvernera, koji je rekao da bi voleo da je deficit niži, kao i da NBS može da održi inflaciju od 6,5 odsto.

Otkuda posle tolike sinhronizacije deficit od 50 milijardi dinara?
Pitanje je gde se klasifikuje prihod od licence. To mora da se radi na dva načina. Voleo bih da je deficit niži od dva odsto, ali istovremeno bih podsetio da je deficit u Mađarskoj šest odsto.

Predizborna kampanja koju je vodila prethodna vlada bila je jako skupa. A što se Narodne banke tiče, kada govorite o dogovoru, voleo bih da je bilo više dogovora s prethodnom vladom o prelasku na nov režim ciljane inflacije, s novim instrumentom koji se zove intervencije na otvorenom tržištu.

To nije usaglašeno s vladom, a trebalo je. Na kraju je to NBS koštalo više od 350 miliona evra. To je otišlo do te mere daleko da naša centralna banka više nema novca i mora da ide na dokapitalizaciju. I te kako možemo da kritikujemo monetarnu politiku.

DS se dosta obavezao u predizbornoj kampanji.
Mislim da je platforma s kojom je DS izašao pred građane bila novina za Srbiju, jer je ponudio deset konkretnih ciljeva, mera za koje građani mogu da kažu da li se ispunjavaju.

To više nisu mere DS već mere solidarne vlade. Sve što je dosad urađeno nije uradio DS već Vlada Srbije.

Za vas su govorili da će te biti novi Labus – imate funkciju koja lepo zvuči, a ništa ne znači. Međutim, zahtevali ste što više obaveza. Između ostalog ste koordinator ministarstava finansija i ekonomije.
Ovo je prva istinska koalicija posle pada Miloševića. To je suština. Ova vlada pravi konsenzus o ključnim stvarima, sinhrono deluje.

Moja uloga je prevashodno usmerena na vođenje i koordinaciju svih aktivnosti u domenu finansija, ekonomije i Evrope.

Mogao bih da kažem da nema bolje škole za premijera od ove.

Ne odustajete od premijerskog mesta?
Ja sam i dalje kandidat DS-a za premijera.


Slavica Vujčić


Francuske veze
Francuzima ste bili predstavljeni kao srpski Sarkozi. Da li se s pravim Sarkozijem čujete i mimo zvaničnih protokola?
Naravno. Ne bih radio ovaj posao kad ne bih koristio mrežu svojih kontakata. Daću vam dva primera – novi predsednik Svetske banke je moj bivši profesor na Harvardu Robert Zelik.

Novi generalni direktor Međunarodnog monetarnog fonda je bivši ministar finansija Francuske Dominik Štros-Kan, koji je pristao da bude savetnik Vlade Srbije. Dobar deo francuske vladajuće garniture su moji dugogodišnji poznanici i prijatelji.

Prijatelj ste i s Kušnerom?
Bernara Kušnera poznajem godinama. Ne slažem se s mnogim njegovim stavovima, ali to nas ne sprečava da se viđamo i diskutujemo o svemu.

Kada je bio u Beogradu, tri puta smo se sreli; nema tu nikakve tajne lične diplomatije. I nije slučajno da sam zacrtao da u vreme predsedavanja Francuske Evropskom unijom Srbija dobije status kandidata.

Bio sam zadovoljan kad je Kušner izjavio da je zajednički cilj da u vreme predsedavanja Francuske Srbija dobije taj status.

Ne čini li vam se da tu ima hipokrizije jer se on istovremeno zalaže i za nezavisnost Kosova?
To je jasno. Ali treba pokazati da ta dva pitanje nisu povezana.

Francuska ima dobar odnos prema našim kulturnim poslenicima.
Ima mnogo naših ljudi koji imaju veliki ugled u toj zemlji, i to treba da iskoristimo. Bio sam više nego ponosan kad sam vodio ćerke u Operu Bastilja, na operu Emira Kusturice, koja je bila kulturni događaj ne samo za Pariz već i za Francusku.

Uskoro srpski pasoš
- Za kratko vreme Srbija mora da donese zakon o putnim ispravama, da konačno dobijemo srpski pasoš koji će biti napravljen sa svim biometričkim podacima, po svetskim i evropskim standardima.

- Moramo da usvojimo i zakon o granici, da dokažemo da imamo punu kontrolu ko dolazi i ko izlazi iz Srbije. Tu su još i zakon o azilu i zakon o strancima. Pored svega toga, Srbija mora da povede ozbiljnu borbu protiv organizovanog kriminala.

poziv na pretplatu na nedeljnik na www.evropanedeljnik.co.yu