Ognjen Radivojević, muzičar - Zapušio bih usta lajavcima bez znanja i talenta

Kao dirigent, aranžer, orkestrator, pevač perkusionista i umetnički direktor, svojom autentičnom pojavom i harizmom bio je personifikacija muzike Gorana Bregovića na više od 600 koncerata po celom svetu. Od pre dve godine odlučio se i za solističku karijeru, a pesme s njegovog prvog solo albuma osvajaju vrhove muzičkih top-lista.

Da li se vaša želja za pobedom na Evroviziji umanjila posle uspeha Marije Šerifović?
Nikada nisam imao ambicije vezane za Evrosong. Nisam ni gledao tu manifestaciju do pre neku godinu. Drago mi je zbog Grajine i Marijine pobede, to je odlična reklama i veliki uspeh za našu muziku i našu zemlju.

Šta zamerate muzičarima u Srbiji?
Ne zameram im ništa. Za razliku od uvreženog mišljenja, smatram da je to veoma težak posao, za koji treba mnogo rada i talenta, koji obično nije ni primećen ni nagrađen. Pri tom, ne mislim na ljude koji su naučili tri akorda i sviraju tezge, već na školovane muzičare koji su posvetili život muzici, a često jedva sastavljaju kraj s krajem.

Kome biste na estradi rado zapušili usta?
Lajavcima bez znanja i talenta, laktarošima koji su obeshrabrili kvalitetne i pristojne, bezvrednima koji su zatrovali ukus klincima, nevaspitanima koji ponavljaju da su najbolji računajući da dovoljno puta ponovljena laž postaje istina.

Koji savet od oca Radeta Radivojevića nikad niste prihvatili?
Nismo u tim odnosima, razgovaramo o tekućim stvarima i pokušavamo jedan drugome da budemo od pomoći.

Radili ste s Goranom Bregovićem i Zdravkom Čolićem. Ko je bolji muzičar, a ko veći zavodnik?
Goran je najuspešniji balkanski muzičar na svetu, Zdravko je najpopularniji pevač na ovim prostorima. Potpuno su različitih karaktera i ambicija, nisu za upoređivanje. Ne znam ko je uspešniji zavodnik, na sreću, ni jedan ni drugi me nisu zavodili.

Šta vas je motivisalo da, pored komponovanja, postanete i pevač?
Želeo sam da se bavim muzikom bez kompromisa koji moraju da se prave kada radite za drugog. To podrazumeva lični pečat, kako u kompoziciji i aranžmanu, tako i u načinu na koji je otpevana pesma. I dalje se ne smatram pevačem. Nikada ne bih bio interpretator da nisam muzičar.

Koje su prednosti i mane vašeg izbora da budete u medijskoj žiži?
Bio sam u inostranstvu u medijskoj žiži više od deceniju, samo se tamo pravi striktna razlika između umetnosti i estrade, pa se različito i tretiraju ljudi o kojima se piše. Ovdašnja medijska pažnja se temelji na skandalima kojima nisam sklon, pa me svaki put iznenadi interesovanje novinara za trivijalnosti ili lične stvari o kojima me ne pitaju ni prijatelji, jer nije pristojno.

Da li vama i vašoj partnerki Biljani Lukić smeta to što se javnost sve više interesuje za vaš privatan život?
Oboje se dovoljno dugo bavimo javnim poslovima, te razumemo šta on podrazumeva. Smeta nam trend da se zaviruje u svačiju spavaću sobu i kupatilo, čitaocima se servira slika da je samo to važno. Logično je da će se to čitati više nego kritika koncerta ili filma, ali se time samo još više prizemljuje umetnost i banalizuju ljudi kojima nije ambicija da šetaju od novina do televizije u želji da izađu iz anonimnosti.

Koji trač vas je posebno zaboleo?
Ne obraćam pažnju na tračeve. Veoma me nerviraju nepristojnost i nevaspitanje pojedinih novinara, kojima je profesija kojom se bave opravdanje za životne frustracije i komplekse.

U kom trenutku ste shvatili da ste popularni?
Ne osećam se popularnim, niti znam šta to tačno znači. Drago mi je što postoje ljudi koji poštuju moj rad i vole moje pesme, ali to ne utiče na moj život. Živim normalno, ne pravim famu oko sebe, idem i u prodavnicu i na pijacu, družim se s dragim ljudima. Popularnost u Srbiji je najčešće veštačka tvorevina koju stvaraju ljudi željni pažnje i obožavanja.

Koji poslovni momenat posebno pamtite?
Najvažniji u mom životu je svakako onaj kada me je Goran Bregović pozvao da radim s njim. Nisam ga poznavao i pomislio sam da me loži neko od prijatelja. Inače, kada su me pri upisu u muzičku školu pitali koji mi je najdraži instrument, rekao sam da želim da sviram gitaru kao Bregović. Petnaestogodišnje iskustvo i znanje koje sam stekao radeći s njim – nema cenu.

Šta smatrate svojom najvećom greškom u karijeri?
Sve što može da se svrsta u moju karijeru radio sam profesionalno i posvećeno. Nisam se nikada bavio stvarima koje ne umem da radim ili u kojima sam osrednji. Moguće da postoje zamerke na neki moj rad, ali ih ja nisam svestan.

Ljubitelj ste festivala. Koliko su tačne priče o nameštanju festivalskih pobeda?
Nemam nikakav odnos prema festivalima. Radio sam mnoge aranžmane za razna takmičenja, jednom sam učestvovao i kao izvođač. Verujem da su priče o nameštanju tačne, tako je i u drugim zemljama. Razlika je samo što se u svetu nameštaju pobede da bi se stvarale milionske karijere. Kod nas najčešće iz sitnih interesa, pa te pobede nemaju nikakav značaj.

Da li biste voleli da se i vaša deca bave muzikom, kao što ste vi nastavili tu tradiciju u vašoj porodici?
Ne bih imao ništa protiv, ali neću na tome insistirati. Voleo bih da mi dete bude dobar čovek i da se bavi onim što će ga usrećiti.

Koliko vremena provodite u teretani?
Ne idem u teretanu, imam u kući neke spravice, pa vežbam kad imam vremena. Nisam u tome ni disciplinovan ni redovan, prirodna konstitucija je najviše zaslužna za moj izgled.

Koliko dugo ste puštali rep, po kome ste upečatljivi?
Ne sećam se, sve je počelo od jedne pletenice koja je nepreciznim brijanjem debljala, a onda se i množila. Puštam i dalje, frizerka mi skrati kosu samo kad je neophodno.

S kojim političarima se privatno družite?
Upoznao sam mnoge političare, ali se ne družimo. Politika mi je veoma neprivlačna, pa, i kad se sretnem s političarem, razgovaramo o svemu drugom, osim o politici.

Čije kritike vas najviše bole, a čije rado prihvatate?
Najviše me bole kritike mog producenta (ime producenta), koje su i najčešće, ali obično dođemo do najboljeg rešenja, pa ih podnosim dostojanstveno.

Kako biste sebe opisali?
Lep, visok, plav, kovrdžav, voli sve što vole mladi, skuplja značke i salvete.

Koje su vaše dalje poslovne ambicije?
Voleo bih da mogu što rasterećenije da radim na muzici koja mi se sviđa, da stvaram za sebe i druge pesme koje će ostaviti nekog traga. Ne želim avione i kamione, samo priliku da radim ono u šta verujem.

Karijera

X Od pete godine svira klavir, studirao je na Muzičkoj akademiji (odsek dirigovanje), predavao klavir na odseku za džez u muzičkoj školi Stanković
X Profesionalno svira od 13. godine: u džez klubovima, rok bendovima, kao studijski muzičar... Sarađivao je s mnogim džez muzičarima po Evropi: s Duškom Gojkovićem, Stjepkom Gutom, Klarkom Terijem
X Svirao je u Big bendu RTS-a od 1992. do 1997, bio dirigent i producent istog 1996/97.
X Svetsku slavu stekao je sarađujući s Goranom Bregovićem (od 1992. do 2004. godine)
X S Bregovićem je radio i muziku za desetak inostranih filmova, kao i na albumima sledećih umetnika: Igi Pop (USA), Ofra Haza (Izrael), Jorgos Dalaras (Grčka), Sezen Aksu (Turska), Kajah (Poljska), Kristof Kravcik (Poljska), Sezarija Evora (Capo Verde)
X Tokom 2004. i 2005. bio je bend lider na turneji Zdravka Čolića
X Glumački debi imao je u filmu Mali svet Miloša Radovića
X Na Evropesmi 2005. predstavio se kao kompletan autor pesmom Hajde, cico, koja je na nekoliko TV stanica proglašena za hit godine

poziv na pretplatu na nedeljnik na www.evropanedlejnik.co.yu