Daniel Georgescu, direktor Plovnih kanala Rumunije - Izazov za razvoj buduće saradnje i dalje ostaje kontejnerski saobraćaj

(Danijel Džordžesku) Plovni kanali Dunav – Crno more i Poarta Alba - Midia Novodari kroz vezu koju obezbeđuju između rečnog i pomorskog saobraćaja sa "Lukom Konstanca", predstavljaju važan deo sistema trans-evropskih vodnih puteva Rajna – Dunav. Kanal Dunav – Crno more povezuje ovu evropsku reku sa primorskom "Lukom Konstanca" i na taj način za 400 kilometara skraćuje put robe od Crnog mora do dunavskih luka u centralnoj Evropi. Dodatno, upravo ova ruta, kada se govori o transportu iz Australije i Dalekog istoka do centralne Evrope, skraćuje put oko 4.000 kilometara u odnosu na rutu Suecki kanal – Severno more, objašnjava Danijel Džordžesku (Daniel Georgescu), direktor Plovnih kanala Rumunije.

Kako ocenjujete saradnju sa brojnim parterima iz Srbije?

- Počevši od 90-ih godina, saobraćaj iz Srbije, ali i ka njoj značajno se uvećao, a srpski partneri su upravo jedni od glavnih korisnika pomorske transportne infrastrukture kojom upravljaju Plovni kanali Rumunije. Još od 2009. Plovni kanali Rumunije sarađuju sa srpskim "Plovputem" kada smo, zajedno sa još devet kompanija koje upravljaju plovnim putem Dunava implementirali projekat Mreže dunavskih administracija za plovne puteve, orijentacije ka podacima i korisnicima (NEWADA). "Plovput", odnosno Direkcija za vodne puteve, nadležna za održavanje i razvoj unutrašnjih plovnih puteva u Republici Srbiji na kojima važe međunarodni i međudržavni režimi plovidbe (Dunav, Sava i Tisa). Saradnja je nastavljena 2012. kroz novi projekat "NEWADA Duo". Upravo to je i dokaz uspešne saradnje dve administracije iz različitih zemalja, sa različitom zakonskom regulativom, ali zajedničkim interesima, pre svega u vidu podrške korisnika plovnih puteva kroz harmonizaciju procedura i procesa održavanja Dunava. Naglasiću da je projekat "NEWADA Duo" finansiran kroz EU fondove putem programa Transnacionalne saradnje Jugoistočne Evrope.

Kako je dalje napredovala saradnja kompanije koju vodite i partnera iz Srbije?

(Prevodnica Agigea) - Srbija je od 2011. do danas zadržala mesto u samom vrhu po obimu robe prevezene putem kanala kojima upravljamo. Imajući u vidu istoriju trgovinskih odnosa između Plovnih kanala Rumunije i predstavnika različitih firmi iz Srbije, kao i ekonomske interese u vezi sa uslugama koje su deo aktivnosti kompanije, od 2013. kako bi olakšali saradnju Srbije i Rumunije, naša kompanija je imenovala svog predstavnika u Srbiji. Tako smo organizovali i nekoliko promotivnih aktivnosti, u cilju održavanja partnerskih veza.

Šta vidite kao najveći izazov budućeg poslovanja?

- Kada je u pitanju buduća saradnja, neophodno je da nastavimo sa realizacijom evropskih projekata kojima se povezuju Crno more sa strateškim dunavskim regionom, strategije u okviru kojih Plovni kanali Rumunije koje sa ponosom predstavljam, igraju važnu ulogu. Upravo u ovom kontekstu želeo bih na naglasim faktor "partnerstva" koji je ključni element u bilo kojoj strategiji budućeg ekonomskog i društvenog razvoja regiona Dunava i Crnog mora. Veliki izazov za razvoj buduće saradnje i dalje ostaje kontejnerski saobraćaj, s obzirom na činjenicu da ove linije sa Srbijom ne predstavljaju značajan udeo u tranzitu kanala Dunav – Crno more. Kolegama iz Srbije želim da čestitam na njihovom radu i podstaknem ih da i dalje budu uključeni u kreiranje i razvoj brodskog saobraćaja, pri čemu će uvek imati podršku Plovnih kanala Rumunije.

Skup za partnere

Plovni kanali Rumunije organizovaće 11. novembra u hotelu "Holiday Inn" u Beogradu događaj na kome će predstaviti svoje aktivnosti partnerima iz Srbije. Skup će svakako biti i pravo mesto da se odrede i konkretni koraci buduće saradnje sa partnerima.