Bojan Zečević, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu - Najbrži rezultati stižu od kongresnog turizma, "city break" odmora i planina

Ukoliko se hitno nešto ne uradi sa "Sava centrom", pri čemu mislim na kompletnu rekonstrukciju i tehnološko opremanje, bitku ćemo izgubiti jer već dve susedne zemlje razmatraju izgradnju takvog centra sličnog kapaciteta. Rešenje tog problema je krucijalni uslov za unapređenje kongresnog biznisa, kaže u razgovoru za "eKapiju" dr Bojan Zečević, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i aktivni učesnik u radu naučnih i stručnih organizacija u oblasti turizma.

Zečević dodaje da i ako bi se donela odluka da se pristupi rekonstrukciji "Sava centra", ceo posao bi se mogao završiti za nekoliko godina.

- Imajući u vidu da se ozbiljni skupovi planiraju i do 10 godina unapred, uprkos eventualno započetim radovima kapacitet se može prodavati za skupove narednih godina bez problema – kaže Zečević.

eKapija: Srbija i Beograd su na listi top 50 kongresnih destinacija u svetu. Možemo li bolje od toga i imamo li konkretne korake kako razviti kongresni turizam u Srbiji? Gde leže najveći problemi?

- Prema poslednjim raspoloživim podacima koje je za 2014. godinu objavila Međunarodna asocijacija kongresne industrije (ICCA – International Congress and Convention Association), Srbija je po broju organizovanih međunarodnih skupova, shodno kriterijumima te organizacije, 46. na globalnoj listi kongresnih destinacija. Imajući u vidu da je pre nekoliko godina bila ispod 70. mesta sa 11 skupova, to se mora smatrati velikim uspehom. Beograd je po istim kriterijumima bio 50. na listi gradova. Brzi prodor na ovoj listi često se u međunarodnoj zajednici kongresnih profesionalaca spominje kao primer dobrog i organizovanog rada Kongresnog biroa Srbije, koji je osnovan 2007. godine. U tom smislu, naravno da se može bolje.

Za to su neophodne dve stvari. Prva je dalja profesionalizacija Kongresnog biroa Srbije, čija je uloga da Srbiju "prodaje" kao destinaciju pogodnu za različite skupove i izložbe, funkcionišući kao koordinator kongresne industrije Srbije, i kao facilitator njihovih aktivnosti i takmičenja ("bidovanja") za dobijanje velikih skupova, kako korporativnih, tako i onih koje prave različite asocijacije i međuvladine organizacije. U tom smislu treba razmišljati o većem budžetu, kao i o jačem uplivu i uticaju same kongresne industrije na donošenje nekih odluka Kongresnog biroa, ali i, za uzvrat, njenom konkretnijem finansijskom doprinosu funkcionisanju Kongresnog biroa. Druga neophodna stvar vezana je za ključni problem – loše stanje "Centra Sava", koji više ne odgovara međunarodnim standardima u pogledu sadržaja, kvaliteta i opremljenosti.

eKapija: Beograd je do pre nekoliko godina bio sputan u proboju na svetsko kongresno tržište zbog nedovoljnog broja hotela. Danas je, čini se, taj problem rešen sa velikim brojem stranih i domaćih investicija u hotelski turizam. Šta mislite, imaju li Beograd i Srbija više kapaciteta za smeštaj i boravak kongresnih turista nego što možemo da ih privučemo?

- Ovog momenta se zaista čini da Beograd ima višak kapaciteta za smeštaj. Ne treba zaboraviti da je glavni grad pretežno destinacija poslovnog turizma, i da su za razvoj ove vrste turizma neophodne dve stvari: rast privrednih aktivnosti, koje doprinose porastu dolazaka poslovnih posetilaca, i porast broja različitih poslovnih i sličnih događaja koje nazivamo kongresnim turizmom. Privredna aktivnost nije živa, a kongresni turizam uprkos porastu ne može tako brzo da "pokrije" višak kapaciteta, pre svega zbog problema koji u postoje u domenu kongresne industrije Srbije.

S druge strane, ne smemo prenebregnuti činjenicu da u Beograd dolaze i "klasični" turisti. I dok se kategorije ovih posetilaca koje imaju manje budžete za putovanja dobro snalaze u hostelima, bolji hoteli trpe značajne posledice postojanja velikog broja apartmana za izdavanje koji su van sistema kontrole i mahom ne plaćaju poreze i ne naplaćuju boravišne takse, što konkurenciju čini nelojalnom. A hoteli tokom vikenda dosta zavise od ove grupe turista.

Hotelske investicije ne možete zaustaviti. Rešenje je u otklanjanju ranije navedenih problema koji se tiču kongresne industrije i jačanju privrednih aktivnosti, a u pogledu "klasičnih" turista i jasnijoj podršci i daljoj profesionalizaciji Turističke organizacije Beograda, pred kojom je lavovski deo posla u privlačenju ove grupe posetilaca. Turizam, u najširem smislu reči, je kompleksna industrija u kojoj u direktno ili indirektno u pružanju usluga posetiocima učestvuje veliki broj "igrača", što zahteva orkestrirane aktivnosti i privatnog i javnog sektora.

eKapija: S tim u vezi, ima li mesta za sve najavljene nove hotele, pogotovo kada je reč o hotelima velikih lanaca koji ili su nedavno otvorili svoja vrata, ili su najavili izgradnju?

- Novi hoteli se ne podižu pod pretpostavkom nepromenjene tražnje. Računa se na rast spoljnotrgovinske razmene, a gotovo da nema planiranog većeg hotela koji u svom sastavu nije predvideo i kongresne sale. Pitanje je da li će porast poslovnog turizma (dakle kako broja dolazaka poslovnih posetilaca, tako i porast broja većih međunarodnih skupova na koje dolazi značajniji broj učesnika) ići tempom koji će omogućiti popunu kapaciteta postojećih i planiranih hotela. Naravno, ne treba zaboraviti domaću tražnju, ali je ona dominantno vezana za porast bruto domaćeg proizvoda i stoga ne treba očekivati da će značajnije u kratkom i srednjem roku uticati na performanse hotelske industrije.

Što se tiče velikih hotelskih lanaca, oni dolaze mahom po osnovu ugovora o upravljanju hotelima. Dakle, lanci nisu investitori. Oni sa vlasnicima hotela potpisuju ugovore po osnovu kojih vode hotele i ubiru naknade i profit. Lanci ne ulaze na pojedina tržišta bez procene da li se to isplati. Činjenica da su ovde i da dalje dolaze govori o tome da smatraju da potencijal postoji. Ali, kao što sam rekao, potrebo je da se povećava broj skupova, i ako je moguće da se povećava broj učesnika iz inostranstva. Za ovo je neophodno da se reše neki problemi.

eKapija: S druge strane, glavni problem za razvoj kongresnog turizma, je loša infrastruktura. Imate li saznanja da li će se nešto na tom polju promeniti, te koliko je Srbiji realno potrebno vremena da ispravi greške koje su godinama taložene?

- Kada su u pitanju najvažnije destinacije međunarodnog kongresnog turizma u Srbiji, putna, telekomunikaciona i opšta infrastruktura nisu problem, osim ako ne mislimo na planinske centre i neke druge destinacije poput Vrnjačke Banje, ali oni su više fokusirani, makar u ovoj fazi, na regionalne i nacionalne skupove. Beograd, kao ovog momenta ključna kongresna destinacija, u infrastrukturnom smislu nema većih problema. Ono što je u tom smislu potrebno je veći broj međunarodnih direktnih avioletova, čime se povećava dostupnost, jer kongresni posetioci posebno vrednuju postojanje direktnih aviolinija.

Ali ključni problem je, kao što smo rekli, "Centar Sava". Sa kapacitetom koji ima, on Srbiji i Beogradu obezbeđuje regionalnu konkurentnost, jer u neposrednom okruženju nema kongresnog prostora takvog kapaciteta. Ukoliko se hitno u tom smislu nešto ne uradi, pri čemu mislim na kompletnu rekonstrukciju i tehnološko opremanje, bitku ćemo izgubiti jer već dve susedne zemlje razmatraju izgradnju takvog centra sličnog kapaciteta.

eKapija: Šta po pitanju razvoja kongresnog turizma mogu uraditi turističke agencije s obzirom na to da su uglavnom fokusirane na odvođenje domaćih poslovnih ljudi u inostranstvo, ali i ne na privlačenje stranih?

- Moramo praviti razliku između turističkih ili putničkih agencija koje se "bave" turističkim i poslovnim putovanjima rezidenata u inostranstvo, od specijalizovanih posrednika koji rade u turističkoj industriji. Iako je veliki broj ovih organizacija, dva su tipa ključna – profesionalni organizatori skupova i kompanije za destinacijski menadžment. Prve, kako im ime kaže, za potrebe svojih klijenata (a to su korporacije i asocijacije) organizuju kongrese, konvencije, sastanke i izložbe, a drugi vrše usluge vezane za destinaciju, a to je organizacija transfera, rezervisanje smeštaja, organizacija pratećih događaja i druge aktivnosti po zahtevu klijenata. Stoga turističke agencije koje vode domaće poslovne ljude u inostranstvo nisu u pravom smislu deo kongresne industrije.

eKapija: Na koji način bi, inače, agencije mogle da unaprede svoje poslovanje u domenu kongresnog turizma? Da li bi državni finansijski stimulansi mogli pomoći u tome?

- Mislim da finansijski stimulansi nisu rešenje. Sredstva treba usmeriti u Kongresni biro Srbije, jer su njegove aktivnosti najefikasniji način borbe za pridobijanje kongresa. S druge strane, ko je iza svakog kongresa koji se održi u Srbiji? Odgovor je korporacija ili nacionalna asocijacija koja je, uz pomoć spomenutih specijalizovanih posrednika iz Srbije, dovela svoje kolege iz sveta kod nas.

eKapija: Ne bi trebalo zaboraviti ni razvoj aviolinija, bez kojih nema gostiju sa većom platežnom moći. Možemo li mi kao zemlja da baziramo svoju ponudu samo na linijama koje ima "Air Serbia", a da sa druge strane imamo sve manje low cost kompanija? Kako će, prema Vašem mišljenju, odlazak nekih aviokompanija uticati na razvoj turizma u Srbiji?

- Što se tiče stranih aviokompanija, one sve mere rentabilnost svojih linija. Ukoliko se linije ne isplate, povlače se. "Air Serbia" je uticao na konkurenciju, ali to je deo konkurentske borbe. Kao što ste rekli, i neke low cost kompanije su se povukle. Imajte u vidu da se avion puni sa obe strane, dakle i u Beogradu i na nekom drugom aerodromu, odnosno, gradu s kojim taj let povezuje Beograd. Tražnja sa ove strane je slaba. Malo se putuje i turistički i poslovno. Naravno, šansa za povećanje broja aviolinija je i u etabliranju Beograda kao avio čvorišta. Ali to je već neka druga tema.

Suština je, dok ne živnu međunarodne poslovne aktivnosti, s jedne strane, a destinacijski marketing ne postane efikasniji, s druge, situacija će biti takva. Destinacijski marketing ne podrazumeva samo veća sredstva (da ne zaboravimo da je nacionalni budžet Srbije za turistički marketing u inostranstvu izrazito niži od budžeta svih naših konkurenata), već i razrađen plan. Srbiji i Beogradu su neophodni strateški i operativni marketinški planovi, uključujući planiranje i razvoj brenda. To su kompleksne aktivnosti koje prevazilaze kapacitete turističkih organizacija i zahtevaju intervenciju države u pogledu finansiranja, ali i veću uključenost, posebno u domenu brendiranja, jer se radi i o političkom, a ne samo "turističkom" pitanju.

eKapija: Mogu li Beograd i Srbija da odgovore na zahteve i potrebe kongresnih gostiju? Koje su glavne zamerke poslovnih ljudi?

- Beograd, a delom i Srbija, ako izuzmemo "Centar Sava", apsolutno mogu da odgovore potrebama kongresnih posetilaca. Naravno da ima i nedostataka, ali se svi mogu otkloniti. Što se tiče zamerki, mislim da to treba pitati nosioce kongresne industrije Srbije. Lično smatram da su važnije zamerke koje upućuju oni koji dolaze da ispitaju destinaciju i njenu pogodnost za određeni skup, pre nego se donese odluka gde će se taj skup održati (tzv. site inspection). Ako njihove zamerke nisu velike, odnosno ako ih uverimo da su eventualne zamerke lako otklonive i da će za neki skup sve biti postavljeno na pravi način, na dobrom smo putu.

eKapija: Osim u kongresnom, u kojim drugim turističkim proizvodima bi Srbija mogla da ima napretka i u krajnjoj liniji, odakle bi mogao doći profit?

- Srbija ima mogućnost da u dugom roku razvije veći broj turističkih proizvoda. Međutim, u narednom periodu od pet godina neophodno je fokusiranje na ono što može da da najbrže rezultate, a to su kongresni i poslovni turizam, zatim kratki gradski odmori (city break) i planine. U periodu koji sledi, dakle narednih pet godina, fokus treba prebaciti na zdravstveni turizam, kružna putovanja (touring) i nautički turizam. Dakle, ovi proizvodi će se i do tada razvijati, ali je prvo neophodno rešiti neke važne probleme koji se tiču modela razvoja, privatizacije, izgradnje infrastrukture i slično, nakon čega se tek možemo usredsrediti na intenzivan razvoj.

Konačno, pojedini proizvodi bi trebalo da se razvijaju ne kao prioriteti, već u kontinuitetu jer predstavljaju dodatu vrednost, pri čemu ne zahtevaju velika strukturna prilagođavanja niti ulaganja. To su događaji, turizam specijalnih interesovanja i ruralni turizam.

Jelena Đelić

Kompletan sadržaj Tematskog biltena "Poslovna putovanja - dobra organizacija štedi vreme i novac" možete pročitati OVDE.

Ekonomski fakultet Beograd

JP Sava Centar Beograd

Turistička organizacija Srbije Beograd

Turistička organizacija Beograda

Air Serbia ad Beograd

ICCA - International Congress and Convention Association Netherlands

Ekonomski fakultet u Beogradu

TOS

TOB

Tematski bilten eKapija

Tematski bilten eKapije

Tematski bilteni eKapija

Tematski bilteni eKapije

Tematski bilten Poslovna putovanja

Poslovna putovanja dobra organizacija štedi vreme i novac

poslovno putovanje

poslovni put

kongres

kongresi

kongresni turizam

poslovni turizam

kongresni turisti

kongresne agenije

turističke agencije

poslovni turisti

poslovni godađaji

Bojan Zečević

Centar Sava

ICCA

International Congress and Convention Association

Međunarodna asocijacija kongresne industrije

kongresna industrija Srbije

Kongresni biro Srbije

bidovanje

site inspection

touring

city break

planinski odmor