Nikola Pilić - Majstor za brušenje teniskih dragulja

Nikola Pilić nije sedeo skrštenih ruku u „Beogradskoj areni”. Bodrio je naše tenisere na terenu, upozoravao ih da ne podlegnu nervozi, šalio se sa onima na klupi, razgovarao je s njima o dešavanjima na terenu... U trenutku kada je muška teniska reprezentacija Srbije protiv Australije bila bitku da dogodine bude u Svetskoj grupi Dejvisovog kupa, među 16 najboljih na svetu, najmanje je važno da li je priznati trener savetnik u našem timu ili njegov selektor iz senke. Naši reprezentativci su u prilici da se bar nekoliko dana napajaju sa izvora iskustva i pedagoškog umeća jedinog stručnjaka koji je u Dejvisovom kupu trijumfovao s dve selekcije i nekadašnjeg uspešnog igrača.

Senzacionalno je odjeknulo uoči nedavnog Međunarodnog prvenstva SAD da prihvata poziv porodice Đoković da bude savetnik srpske reprezentacije u duelu sa Australijancima. Tome je kumovalo dugogodišnje prijateljstvo s našim najboljim teniserom i njegovim roditeljima, započeto krajem 1999, kada je Novak Đoković, na preporuku svoje teniske majke Jelene Genčić, s dvanaest i po leta otišao u Pilićevu školu u Minhenu.

Pilić je rođen 27. avgusta 1939. u Splitu gde je i odrastao. Stariji ljubitelji tenisa ga pamte kao jugoslovenskog reprezentativca i višestrukog državnog prvaka, finalistu „Rolan Garosa” 1973, polufinalistu Vimbldona 1967. i finalistu 1962. u paru s Borom Jovanovićem, pobednika u dublu na Međunarodnom prvenstvu SAD 1970. sa Francuzom Pjerom Barteom...

Žene se sigurno sećaju da je pripadao „zgodnoj osmorici”, najlepšim sportistima svog doba. Srce mu je osvojila samo Mia Adamović, s kojom je u braku četiri decenije. Imaju kćerku Danijelu (35), novinara, i sina Nikolu (31), arhitektu, zaposlenog kao menadžer u očevoj teniskoj akademiji. Svi žive u Minhenu.

– U Splitu sam završio srednju brodarsku školu. Želeo sam da se upišem na Pravni fakultet u Zagrebu. Tamo nisam uspeo, ali jesam u Novom Sadu. Na sreću jer sam tu, na šetalištu, sreo Miu. I, evo, ona sada sluša naš razgovor i dobacuje kako se tada „zakopao”. Imao je tada 19 godina. Ona je dve godine mlađa od njega. On je gradio tenisku karijeru, a ona glumačku. Bila je član Ateljea 212. Ušli su u brak desetak godina kasnije. U svemu se dopunjavaju, što je veoma važno. Ona mu širi kulturne vidike, a on njoj sportske...

Drugi deo teniske karijere je posvetio trenerskom poslu. Još kao igrač je počeo da radi sa osam godina mlađim Željkom Franulovićem, takođe jugoslovenskim reprezentativcem i velikim rivalom. S mladom selekcijom Nemačke je bio prvak Evrope u dvorani, a od 1983. je 16 godina bio selektor seniorskog tima s kojim je osvojio Dejvisov kup 1988. (pobeda nad Jugoslavijom u polufinalu u Dortmundu s 5:0), 1989. i 1993.

Selektor Hrvatske je postao 2000. kada je ona praktično bila u trećoj svetskoj ligi (Druga grupa Evroafričke zone). S njom je pretprošle godine trijumfovao, iako mu je Hrvatski teniski savez često zamerao što živi u Nemačkoj. Govorilo se da će 2006. da ga nasledi Goran Ivanišević koji je izjavio da ukoliko postane selektor ne želi tutora, to jest da mu Pilić bude savetnik. Pilić se povukao s tog mesta, a Ivanišević još na njega nije došao.

Naš selektor Bogdan Obradović, koji je imenovan nedavno, posle ostavke Dejana Petrovića, nije imao ništa protiv da sarađuje s Pilićem. Tako je ovih dana istinski čovek tenisa u trenerci sa srpskim grbom. To što mu je koliko juče na sportskoj opremi bila šahovnica imalo je i negativne komentare u hrvatskoj javnosti.

Njegova druga kuća je njegova teniska akademija koja je proizvela sijaset uspešnih igrača.

– Jedini sam trener na svetu koji je u prvih sto na svetskoj rang-listi uveo četrdeset učenika. Novak Đoković je 39.

Poslednji u tom nizu dragulja koje brusi jeste Letonac Ernests Gulbis, koji je godinu mlađi od našeg najboljeg tenisera, a na listi je 59. (bio i 56). Sledeći izazov za Pilića su Đokovićeva braća Marko (16) i Đorđe (12)...

napomena : tekst je u potpunsoti preuzet iz lista POLITIKA od 23.09.2007