Zvonko Obradović, direktor Agencije za privredne registre - Naš cilj je da papirni dokumenti odu u istoriju

(Zvonko Obradović) Nije potpis, ako nije elektronski. Finansijski izveštaji i mnogi drugi dokumenti više se neće parafirati olovkom. Kvalifikovani elektronski sertifikat moraće do kraja februara da pribavi oko 155.000 zakonskih zastupnika, odnosno direktora privrednih subjekata, a taj dokument omogućava elektronsko poslovanje sa svim portalima države. Između ostalog, neophodan je i za građevinske dozvole.

Pred Agencijom za privredne registre je veoma izazovna godina. Početkom januara počeo je da radi elektronski sistem za izdavanje građevinskih dozvola, od 29. februara počinje predavanje finansijskih izveštaja isključivo sa elektronskim potpisom, a sredinom godine javnosti će biti dostupan i takozvani "registar privremenih ograničenja za loše direktore".

Sa Zvonkom Obradovićem, direktorom Agencije za privredne registre, razgovarali smo o novom sistemu izdavanja građevinskih dozvola, novoj formi za sastavljanje i dostavljanje godišnjih finansijskih izveštaja, novim registrima, kao i o rezultatima desetogodišnjeg rada ovog javnog preduzeća.

eKapija: Početak ove godine obeležilo je izdavanje elektronskih građevinskih dozvola. Agencija za privredne registre rukovodi tim sistemom. Kakvi su prvi utisci i reakcije? Ima li problema u radu?

- Prvi rezultati su ohrabrujući. U pitanju je veliki broj procedura i veoma kratak period rada. Sistem se i dalje uhodava. Do sada je pokrenuto oko 500 procedura. Očekujem da za mesec-dva sistem funkcioniše u potpunosti. Novi informacioni sistem za elektronske građevinske dozvole trebalo bi da uvede reformu u primeni Zakona o planiranju i izgradnji. Sistem, čija je suština da se pojednostave procedure, podrazumeva da se preko IT platforme kojom rukovodi Agencija vode procedure pred najširom lepezom državnih organa i institucija, tačnije svih onih koji u procesu izdavanja građevinskih dozvola učestvuju. A da se ceo posao završi za 28 dana.

eKapija: U rad Centralne evidencije građevinskih dozvola uključeno je oko 600 institucija. Kako to funkcioniše?

- Da bi sistem počeo da radi bilo je potrebno da se poveže više od 600 različitih institucija – 165 opština, javna komunalna preduzeća na nivou opština i republike, ostala državna preduzeća i krovno Ministarstvo građevinarstva. U radu učestvuju lica koja su ovlašćena, državni službenici. Iz te grupe, njih oko 4.000 će korišćenjem aplikacije izvršavati funkcije i sve bez papira. U pitanju je 30 različitih procedura koje generišu oko 300 različitih dokumenata, a neophodno je da se procedure obave do 28 dana. Potrebno je imati razumevanja za pojedine opštine koje nisu u potpunosti spremne za ovaj sistem. Spremni smo da, do određene granice, sačekamo sve one kojima nedostaje ponešto da isprate proceduru.

eKapija: Najavljeno je da će sredinom ove godine početi da radi "registar privremenih ograničenja za loše direktore". Kako će to zapravo izgledati?

- Zakon o centralnoj evidenciji privremenih ograničenja prava lica registrovanih u Agenciji za privredne registre usvojen je krajem prošle godine, uz donatorsku podršku Vlade Norveške. U junu ćemo dobiti centralni registar gde će se unositi podaci o svim onim merama koje su doneli organi pravosuđa, inspekcijskog nadzora, poreske kontrole, organi koji se bave blokadama poslovnih računa. Ti podaci će davati kompletnu sliku o poslovnoj pouzdanosti određenog privrednog subjekta, osnivača, direktora, organa koji upravljaju preduzećem, zakonskih zastupnika i preduzetnika. Na primer, da li je prema odgovornom licu, kompaniji, osnivaču kompanije izrečena mera zabrane raspolaganja novčanim sredstvima, mera koju je izrekao poreski organ ili inspekcijski organ, mera zabrane obavljanja delatnosti tom licu ili kompaniji, da li mu je oduzeta licenca, dozvola, odobrenje, koncesija, subvencija ili podsticaj...

Ti podaci poslužiće kao osnov za privremeno ograničavanje prava na registraciju nove kompanije ili radnje, nastavak obavljanja delatnosti ili druge privredne aktivnosti, dok mera zabrane ne istekne. Javnost i dostupnost tih podataka preko sajta APR dodatno će podići nivo pravne sigurnosti, a APR-u omogućiti da raspolaže ažurnim informacijama u trenutku odlučivanja po novim zahtevima korisnika, što će visok kvalitet usluga koje pružamo dodatno unaprediti.

eKapija: Ove godine će podnošenje finansijskih izveštaja biti isključivo u elektronskom obliku, sa kvalifikovanim elektronskim potpisom. Koliko je srpska privreda spremna za to?

- Kad god pružite kvalitetan i bolji servis, korisnici dobro reaguju. Vođeni optimizmom od prošle godine, koji je izazvan većim odzivom privrednika od onih koji su zakonom bili u obavezi da već prošle godine podnesu elektronski finansijski izveštaj, verujemo da će obavezu ispoštovati najveći broj obveznika. Dok su u prošloj godini ovom novinom bila obuhvaćena velika, srednja i mala pravna lica, kvalifikovani elektronski sertifikat sada moraju imati i mikro privredna društva, udruženja, sindikati i ostala pravna lica, ali i preduzetnici koji vode dvojno knjigovodstvo, sveukupno njih oko 155.000. Prošle godine je 30.000 izveštaja imalo kvalifikovani potpis, a 100.000 je predato preko IT sistema APR, bez elektronskog potpisa, što je značilo da se primerak tog izveštaja, potpisan od strane zakonskog zastupnika, morao slati u papiru poštom.

Stoga podsećamo zakonske zastupnike koji nisu pribavili elektronski potpis da se jave sertifikacionim telima i da na vreme ispune svoju zakonsku obavezu.

Poslednji rok je kraj februara, kada počinje podnošenje statističkih finansijskih izveštaja, a do 30. juna se podnose redovni godišnji finansijski izveštaji.

eKapija: U 2015. godini su finansijski izveštaji objavljeni sa zakašnjenjem. Koji je rok ove godine?

- Moram napomenuti da od prošle godine objavljujemo kompletne finansijske izveštaje. Prošle godine se kasnilo sa usvajanjem obrazaca finansijskih izveštaja i prilagođavanjem na sve novine propisane zakonom o računovodstvu. Zato i kažemo da je 2015. bila prelazna godina. Verujemo, bar na bazi podataka koje imamo, da će ove godine biti bolja situacija. Kako je prošle godine zakonom promenjen i rok za predavanje godišnjih finansijskih izveštaja na 30. jun, objavljivanje ovih izveštaja biće u drugoj polovini godine.

eKapija: Posle deset godina rada Agencije za privredne registre, koje rezultate ističete?

- Kada se vratimo u 2005, kada je Agencija počela da radi, bilo je žestokih osporavanja i nepoverenja prema novoj instituciji osnovanoj sa ciljem da uvede novi sistem registracije i sprovede reformu u ovoj oblasti. Danas je APR jedna od najreprezentativnijih institucija u Srbiji. Pre Agencije, više od 3.000 ljudi je radilo na poslovima registracije preduzeća, preduzetnika, udruženja... Napravljena je nova organizacija koja spolja deluje kao javna agencija, iznutra kao privredno društvo – kompanija koja je 100% samofinansirajuća. Naš cilj je bio da se obezbedi pouzdanost svih procesa, da koraci budu predvidivi i da se izbaci korupcija. Korupcije nema tamo gde postoje jasni koraci i procedure koji su vremenski oročeni i imaju svoju cenu. Na početku su bila dva registra, ubrzo se formirao registar za založno pravo... a sada imamo 20 registara.

Istakao bih i profesionalizam od samog početka. U Agenciji nije bilo personalnih promena, prepoznati smo kao profesionalna institucija. Takav pristup radu je omogućio kvalitet usluge i poverenje korisnika.

eKapija: Koje sopstvene doprinose i rezultate ističete?

- Najpre, niko ne može bez odgovarajućeg tima da postigne dobar rezultat. Izuzetna čast mi je da radim sa istim ljudima godinama. Ovaj tim ljudi obezbeđuje da se kvalitet usluge održi na veoma visokom nivou. Imamo gotovo isti broj zaposlenih kao i pre 10 godina. Imamo kancelarije u Beogradu i 13 gradova. U 2007. godini smo imali 354 radnika i 3 registra, a danas 391 zaposlenog i 20 registara.

Ja sam izabran 2014. godine za člana UO Foruma evropskih privrednih registara sa mandatom od 2 godine. To je priznanje koje ima još veću vrednost zbog toga što ga dodeljuju kolege iz evropskih registara. To je priznanje instituciji, zemlji koju predstavljam i timu koji stoji uz mene.

SAJT I ARHIVA

Tokom 2015. godine, internet strana APR je, prema "Google" analitici, imala 4,2 miliona posetilaca koji su napravili 17,6 miliona poseta.

Pregledano je 106,5 miliona stranica sajta, a najveći broj dnevnih poseta, zabeležen 30.03.2015, dostigao je 111.000 poseta. Nešto manje od četvrtine ukupnog broja posetilaca spada u redovne korisnike sajta APR.

U poređenju sa 2014. godinom, prošle godine je povećan broj posetilaca za oko 20 odsto, dok je za 19 odsto povećan broj poseta, a za 10 odsto je bilo i više pregledanih strana zvanične internet prezentacije Agencije za privredne registre.

- U pozadini elektronskih registara i internet strane, agenciju čini i arhivska građa koja je preuzeta od institucija u čijoj je nadležnosti ranije bio posao registracije. Dokumentacija je dužine oko 30km, a prema značaju koji ima predstavlja kulturnu baštinu od nacionalnog značaja.

STATISTIKA

Broj otvorenih i zatvorenih preduzeća i preduzetnika je u ravni ranijih godina, kaže nam Obradović.

- Ključni problem je što mi od 2008. godine imamo sličan broj privrednih subjekata u bazi - oko 100.000-120.000 kompanija, oko 215.000-220.000 preduzetnika. Taj krug mora da bude proširen i moramo kao društvo da uložimo značajniji napor da se više ljudi usmeri u pokretanje sopstvenog biznisa. To je uslov svih uslova.

Marija Kambić