Veselin Milošević, pomoćnik direktora u Upravi carina - Posle elektronskog tranzita, sledi automatizacija izvoznog postupka

(Veselin Milošević) Zajednički tranzitni sistem van nacionalnog okvira prevazišao je i očekivanja Uprave carina kao i Evropske unije. Geostrateški položaj Srbije i pojednostavljena procedura na granicama vratila je kamione na naše puteve. Čak 50% obrađenih carinskih deklaracija je bilo na relaciji Turska - zemlje EU. Očekuje se da za godinu dana na ovaj način tranzitira oko pola miliona teretnih vozila.

- Od početka primene zajedničkog tranzitnog postupka, a zaključno sa 29. februarom obrađeno je oko 10.000 elektronskih tranzitnih deklaracija. Ukupan broj elektronskih tranzitnih deklaracija obrađenih tokom februara ove godine je veći za 12,4% u odnosu na broj elektronskih tranzitnih deklaracija obrađenih tokom istog meseca prošle - u februaru ove godine 77.259, a u februaru prošle godine ukupno 62.364 – kaže u intervjuu za "eKapiju" Veselin Milošević, pomoćnik direktora Uprave carina u Sektoru za informacione i komunikacione tehnologije.

Zajednički tranzitni postupak daje mogućnost učesnicima u carinskom postupku da robu prevoze između ugovornih strana Konvencije (Evropska unija, EFTA zemlje, kao i Republika Turska i BJR Makedonija) na osnovu jedne elektronske deklaracije i jednog obezbeđenja koje važi u toku cele tranzitne operacije.

Novi sistem bi trebalo da smanji zastoje na graničnim prelazima, ali i omogući srpskoj privredi da postane konkurentnija na globalnom tržištu, jer se očekuje da zahvaljujući ovom sistemu budu smanjeni transportni troškovi domaće privrede.

eKapija: Kakvi su rezultati primene zajedničkog tranzita van nacionalnog okvira?

- Uzimajući u obzir uslove, sredstva i infrastrukturu kojima raspolaže Uprava carina, nemamo razloga da ne budemo zadovoljni. Prvi mesec je prošao bez značajnijih problema i bez dužih usporavanja sistema. Početak je bio bolji u poređenju sa ostalim zemljama u istoj fazi implementacije sistema. Broj kamiona je prevazišao cifru koji smo priželjkivali, čak ni Evropska unija ni Brisel nisu očekivali ovoliki broj kamiona. Očigledno je da su geostrateški položaj Srbije i nove procedure doprineli da značajni broj vozila počne da se pojavljuje u našem carinskom području. Prva statistika govori da smo u februaru 2016. imali 77.259 kamiona koji su koristili Srbiju za tranzit, a u februaru 2015. godine 62.364. Ukupan broj elektronskih tranzitnih deklaracija obrađenih tokom februara ove godine je veći za 12,4%.

eKapija: Koji je razlog tome?

- Razlog možemo tražiti i u boljim uslovima za privređivanje u regionu i EU. Mada, smatram da je razlog u većem broju kamiona to što je 1. februara u Srbiji omogućen identični sistem carinjenja kao u zemljama EU, zemljama EFTA, kao i u Turskoj i Makedoniji. Naravno, ne treba izgubiti iz vida da je Koridor 10 put koji je za 400 km kraći od drugih evropskih ruta.

eKapija: Koje rute su najzastupljenije?

- Statistika kaže da su u obrađenim deklaracijama u zajedničkom tranzitu najzastupljenije Nemačka i Turska: od Republike Nemačke kao polazne tačke do Republike Turske kao krajnjeg odredišta, ukupno je tokom februara prošlo 3.142 kamiona, dok je u obrnutom smeru bilo 2.014 tranzitnih kretanja (što zajedno čini oko 50% svih tranzitnih kretanja u sistemu zajedničkog tranzita).

(Foto: carina.rs)

Najveću korist imale su privrede zemalja EU i Turske, kao dva velika tržišta i proizvođača koji su jedva dočekali da Srbija ne bude više usko grlo. Može se očekivati da će njima novi sistem doneti najveću korist. Tu su i naši tradicionalno najjači trgovinski partneri, poput zemalja Zapadne Evrope, zatim Bugarska i Grčka koje tradicionalno koriste Republiku Srbiju za tranzit.

eKapija: Kakva je situacija u vodnom i železničkom saobraćaju?

- Imamo odličnu saradnju sa resornim ministarstvom kao i sa udruženjima i institucijama koje su neposredno vezane za tu branšu. Rezultat te intenzivne saradnje su i sav transport i tranzit robe koji ide putem železnice ili se odvija u vodnom saobraćaju, u tehničkom smislu uključeni u NCTS. Što praktično znači da prijavljivanje robe i kompletan nadzor u tranzitu za Srbiju ili kroz Srbiju ide kroz NCTS.

Sa Železnicama smo postigli odličan dogovor i oni su počeli samostalno da elektronski podnose tranzitne deklaracije. Odlukom Uprave carina dali smo mogućnost železnici da umesto klasične tranzitne deklaracije koriste CIM tovarni list. Time su se stvorili uslovi da se ubrza granična procedura kada je reč o transportu robe železnicom. Ipak, smatramo da tu ima još dosta prostora za napredovanje.

eKapija: Ko sve ima koristi od novog sistema?

- Novim sistemom će se povećati zaposlenost, kao i prihodi koji idu u budžet. Korist će osim kompanija koje se bave izvozom i uvozom, imati i poslovne banke, osiguravajuće kuće koje se uključuju u sistem garantovanja za zajednički tranzit, proširuju delatnost i time dolaze u situaciju da imaju veći profit od svog poslovanja tako što će garantovati za tranzitne postupke (za robu iz Srbije, ali i robu koja dolazi u Srbiju ili ide u bilo koju od zemalja potpisnica konvencije).

Veliku korist imaju i firme koje se bave organizacijom tranzita. Ako srpska firma organizuje transport iz Turske u Evropsku uniju, nema više papira, papirnih deklaracija, sve se odvija elektronskim putem, što znači efikasnije i sa manje troškova.

Za robu koja se izvozi, pored izvozne deklaracije koja je i dalje po starom sistemu, elektronski tranzit će omogućiti da transportno sredstvo može da se kreće bez dodatnih stajanja, izrade dokumenata, dodatnih garancija. Dodatno zadržavanje se svodi na dodatni trošak, a dodatni trošak na cenu krajnjeg proizvoda. Zbog svega navedenog, izvoznici bi trebalo masovnije da koriste novi sistem.

Preporuka za uvoznike je da sa svojim poslovnim partnerima stvore mehanizam da kada se pokrene izvoz iz neke zemlje prema Srbiji, automatski pokrenu i zajednički tranzitni postupak.

Tranzit podrazumeva i dodatni profit za neke tercijarne delatnosti – ugostiteljske objekte, prodaju hrane, benzina, ulja za podmazivanje, servisiranje, davanje dozvola.

eKapija: Kako su špediterske kompanije reagovale na novi sistem? Da li će smanjiti obim njihovog poslovanja?

- Kompanije koje se bave zastupništvom, ako ozbiljno promišljaju na koji način bi trebalo da postave svoje poslovanje, ne razmišljaju o samom postupku deklarisanja robe. Ozbiljne kompanije iz te branše razmišljaju o konsaltingu, organizaciji transporta, prodaji znanja, davanju bankarskih garancija, prevoza robe do vrata. Činjenica jeste da upotreba zajedničkog tranzita eliminiše potrebu da se na graničnim prelazima rade dodatna dokumenta, sa druge strane špediterske kompanije su na vreme obaveštene o tome šta je Srbija preuzela na sebe, i time su imale vremena da prilagode svoje poslovanje.

eKapija: Kakvi su planovi za naredni period?

- Naš cilj je da ove godine uđemo u prvu fazu projekta automatizacije izvoznog postupka. Kada sistem bude završen, izvoz će se realizovati slanjem elektronskih poruka, elektronskim deklaracijama i bez papira. Kraj ove priče je da za 6 do 8 godina carina potpuno automatizuje svoje poslovanje, što znači da se automatizuje i uvoz. Time bi se 2020-2022. potpuno automatizovalo carinsko poslovanje.

MALO STRPLJENJA

Naš sagovornik je zamolio privredna društva koja koriste novi sistem da imaju razumevanja, jer je u pitanju početak primene, a pri tome Srbija raspolaže ograničenim sredstvima koja može da utroši za održavanje sistema.

- Sve to može da dovede do toga da na nekim graničnim prelazima sistem povremeno radi sporije. Mi se trudimo da to što kraće traje i da zastoji budu što ređi. Ipak, molimo za razumevanje, jer se radi o objektivnim okolnostima - dodao je Milošević.

Marija Kambić