Viktor Radić, regionalni menadžer kompanije "Polytechnik" - Uštede upotrebom biomase za proizvodnju energije mogu biti nemerljive

(Viktor Radić) Potencijal biomase u Srbiji je još uvek neiskorišćen, a upotreba je sporadična i zanemarljiva, kaže u razgovoru za "eKapiju" Viktor Radić, regionalni menadžer kompanije "Polytechnik" za tržište bivše Jugoslavije i jugoistočne Evrope, i dodaje da bi uređenje tržišta biomase, sprovođenjem provere kvaliteta iste, sigurno pomoglo u privlačenju investicija.

Radić kaže da najviše interesovanja za projekte iz oblasti korišćenja biomase u Srbiji imaju klijenti iz proizvodne i prerađivačke industrije. On navodi i da "Polytechnik" ima više od 3.000 izgrađenih postrojenja različite veličine i snage, kao i da je kompanija u stanju da svoje proizvode prilagodi različitim potrebama klijenata.

- Svaki klijent je priča za sebe. Ne postoje dva ista projekta. Ulazni zahtevi, preduslovi i krajnje želje se razlikuju. Naš posao je da pretvorimo biomasu u energiju – toplotnu, električnu ili procesnu. Radimo rešenja "krojeno po meri" a to znači da je rešenje prilagođeno klijentu - objašnjava Radić.

- Potencijal Republike Srbije, pa i regiona jugoistočne Evrope je svima poznat. Naša firma je prepoznala potrebe tržišta i registrovala predstavništo u maju 2015. godine u Novom Sadu. Specijalisti smo za sagorevanje svih vrsta biomase i poznati po principu "krojenja" rešenja za potrebe korisnika. Interesovanje za naša rešenja je zadovoljavajuće i u okviru planiranog razvoja tržišta. Vrlo smo optimistični.

- Najviše interesovanja i razumevanja imaju klijenti iz proizvodne i prerađivačke industrije. Ključno je iskoristiti raspoloživu biomasu u izvornom stanju bez dodatne prerade radi proizvodnje energije za potrebe proizvodnih procesa. Od opreme se očekuje pouzdan i efikasan rad u teškim radnim uslovima gde nema prostora za greške – jer vreme je novac.

Napredak najpre treba da se ostvari na polju finansiranja. Bez adekvatnih povoljnih podsticajnih uslova finansiranja teško je očekivati ulaganja u proizvodnju i modernizaciju a to bi trebalo da bude cilj kada razmišljamo o rastu konkurentnosti i kvaliteta proizvoda domaće industrije.

- To stvarno zavisi od projekta. Najviše utiče cena biomase koju investitor plaća, troškovi održavanja i cena energenta koji se substituiše. Naravno, primenjena tehnologija je od ključnog značaja. Najveće uštede se ostvaruju u slučaju kružne proizvodnje - kada klijent iskoristi nusproizvod svoje proizvodnje i proizvede energiju koja je potrebna za istu tu proizvodnju. Uštede se kreću od 20 do 40% a nekada su toliko drastične da su nemerljive.

- Pored finansijskih, koje su ujedno i najvažnije kod investitora, ostvaruje se nekoliko dobro poznatih prednosti: pouzdano snabdevanje gorivom čija cena i raspoloživost ne zavisi od svetskog tržišta i političkih uticaja, socijalni aspekt projekta u mogućem otvaranju novih radnih mesta u lokalu u lancu snabdevanja biomasom, zaštita životne sredine smanjenjem štetnih emisija, kao i rešavanjem pitanja odlaganja nusproizvoda iz proizvodnje koji inače završe ili na deponijama ili u prirodi.

Najbitnije je izvući maksimum iz ulazne sirovine ili iz onoga što nam je priroda dala.

- Značaj upotrebe biomase u zaštiti životne sredine je kroz praksu i istraživanja dokazan u poslednjih 50 godina. Osim toga što se smanjuje emisija ugljendioksida, jer je biomasa CO2 neutralna, smanjuju se npr. i emisije sumpora i azotnih oksida koje su vrlo štetne po zdravlje.

Hronična oboljenja disajnih puteva, koja su najčešće uzrokovana smogom u gradovima i emisijom štetnih gasova sagorevanjem fosilnih goriva, se znatno redukuju. Pored toga, danas postoje značajni "grantovi" pojedinih finansijskih institucija i fondova gde se baš zbog efekta zaštite životne sredine obezbeđuju određene finansijske povoljnosti.

- Najviše se isplati biomasa koja se koristi lokalno. To znači da na mestu nastanka biomase dolazi i do njene upotrebe u energetskom smislu. Sa strane kvaliteta, održavanja i manipulacije svakako je na prvom mestu drvna biomasa, koja postoji u više oblika, ali nikako ne smemo da zapostavimo i biomasu poljoprivrednog porekla.

To znači da ako se nalazimo u regionu bogatom šumama treba da koristimo drvnu biomasu a ako smo u regionu gde je poljoprivreda jaka, onda bi tu trebalo da koristimo samo tu vrstu biomase. SERBIO je uradio nekoliko studija vezanih za ovaj resurs čiji značaj zavisi od regiona gde se nalazi.

- Osnovni razlog se nalazi u činiocima poljoprivredne biomase – strukturi i elementima koji je čine. Poznata je problematika sagorevanja poljoprivrednih ostataka i najčešće se svodi na količinu pepela, nisku temperaturu topljenja istog, sadržaj hlora, kalijuma, sumpora i azota, ako zanemarimo potencijalne teške metale.

Zbog ovoga je, kod kvalitetne primene i iskorišćenja ove biomase, oprema za njenu pripremu, skladištenje, loženje i iskorišćenje skuplja u odnosu na drvo. Ozbiljnija ulaganja se uglavnom isplate tek kod većih postrojenja. Svakako, uz bolje uslove finansiranja ostvarila bi se značajnija primena ovog tipa biomase.

- Drvo predstavlja tradicionalan izvor energije koji se uglavnom koristi u većini domaćinstava u regionu. Poljoprivredni ostaci se takođe koriste, ali ne tako masovno i uglavnom na farmama ili u manjim sredinama. Svakako je potencijal biomase u Srbiji neiskorišćen, upotreba je sporadična i zanemarljiva.

Naravno, vrlo je bitno napraviti razliku između većih industrijskih i malih porodičnih potrošača, pogotovo u poređenju sa nekim državama našeg okruženja. Sama Austrija je orijentisana isključivo na drvnu biomasu i teško je porediti to tržište sa jugoistočnom Evropom. Decenijama se radilo na ulaganju i edukaciji stanovništva o prednostima upotrebe lokalnog resursa, a finansiranje i podsticaj su se razvijali paralelno.

- Podsticajne cene proizvodnje električne energije, takozvane "fid in" tarife, su dobar početak i svakako mogu biti interesantne za ulagače iako su ove cene skromne u poređenju sa našim komšijama. Uređenje tržišta biomase, sprovođenjem provere kvaliteta iste, sigurno bi pomoglo u privlačenju investicija. Na kraju, uvek se priča svodi na podsticajno finansiranje. Mora se stvoriti povoljna klima kako bi se rizik u ovakva ulaganja smanjio.

- Vrlo su važni ali nisu i jedini. U nivelisanoj ceni proizvodnje energije iz biomase najviše figuriše cena biomase (i do 50%), a na kraju troškovi kapitala. Uređenjem tržišta biomase i podsticanjem upotrebe lokalnog resursa prva stavka može da se redukuje, a uređenjem uslova za ulaganje smanjiće se i troškovi kapitala.

- Teško je izdvojiti projekte jer su preduslovi vrlo različiti. "Polytechnik" ima više od 3.000 referentnih postrojenja snage od 1 MW do 30 MW, a samo u kogeneraciji iz biomase preko 50 referenci. Možemo se pohvaliti da nam se klijenti uvek vraćaju i zahvaljujući njima rastemo iz godine u godinu.

Najbolji rezultati se ostvare na projektima realizacije "kružne proizvodnje" – iskoristi ono što već imaš.

Ako bih morao da izdvojim jedan projekat počeo bih sa našom prvom kogeneracijom u regionu. Postrojenje se nalazi u mestu Vrbovsko u Hrvatskoj, a investitor je pilana "Cedar".

"Cedar" je trenutno u investiciji obnove čitave pilane, a drvni ostatak iz pripreme i prerade drveta (bukva) u obliku kore i sečke koristi se za proizvodnju prvo toplotne energije za potrebe toplovodnih sušara (za sušenje poluproizvoda), a ekstra profit se ostvaruje kroz proizvodnju i prodaju električne energije po podsticajnim cenama. Veličina postrojenja je 1,8 MW električne snage i 7,9 MW toplotne snage. Iskoristi se oko 40.000 tona drvnog ostatka.

- Trenutno je samo faza projektovanja i mogu reći da su odnosi sa partnerima i investitorom na vrlo visokom nivou. Projekat "Padinska skela" je odličan primer iskorišćenja lokalnog resursa. Projektovanje je vrlo zahtevan i ozbiljan posao, posebno kod ovakvih postrojenja jer su i same investicije značajne. Greške nisu dozvoljene.

Kompletan sadržaj Tematskog biltena "Energetska efikasnost – danas ulaganje, sutra profit" možete pročitati OVDE.