Martin Elezović, izvršni direktor kompanije "Atrium Consulting" - Sertifikovane zgrade "vuku" tržište ka novim tehnologijama i zelenoj ekonomiji
(Martin Elezović) "Atrium Consulting" je 2011. godine počeo da pruža usluge u oblasti sertifikacija zelene gradnje, prvobitno koristeći LEED sertifikacione sisteme, ali su od 2013. uključili BREEAM u oblast njihove ekspertize. Od tada su napredovali i po pitanju registracije za izdavanje drugih sertifikata, ali i proširivanja poslovanja van granice Srbije, te tako mogu da se pohvale da su jedna od retkih domaćih kompanija koja svoje znanje "izvozi" u Evropsku uniju.
- Iskoristili smo priliku kada se pojavila prva verzija sertifikata BREEAM International New Construction (namenjena novogradnji) i stekli sertifikat procenitelja, a dve godine nakon toga smo dobili i sertifikat za procenitelja za postojeće objekte u eksploataciji (BREEAM In-Use). Takođe smo registrovani za izdavanje energetskih pasoša prema domaćem zakonodavstvu. Ovim praktično pokrivamo sve najznačajnije standarde koji su prisutni u Srbiji - kaže na početku razgovora za "eKapiju" Martin Elezović, izvršni direktor kompanije "Atrium Consulting" i prvi sertifikovani procenitelj za zelenu gradnju po engleskom BREEAM standardu u Srbiji.
eKapija: Koje su zapravo razlike u poslovanju onih koje te sertifikate imaju i onih koji ih nemaju?
- Sertifikat obezbeđuje nezavisnu verifikaciju projektnih rešenja u procesu građenja i poslovnih procesa u fazi eksploatacije objekta. Iako je moguće imati zeleni objekat i bez sertifikata, posedovanje sertifikata omogućava vlasnicima zgrada da svoje zgrade promovišu i porede sa sličnim zgradama u celom svetu i istaknu koliko su takve zgrade bolje od onih koje su projektovane koristeći standardni pristup. Vlasnici zgrada koje imaju visok rezultat sertifikacije (LEED Gold ili BREEAM Very Good) mogu da budu ponosni, pošto je to dokaz da su takvi objekti lideri na tržištu i trebalo bi da predstavljaju uzor ostalim projektima. Ovi projekti su inovatori koji "vuku" tržište ka novim tehnologijama i zelenoj ekonomiji.
Neki od benefita koje zelene zgrade donose svojim vlasnicima i korisnicima ogledaju se u smanjenju otpada tokom procesa izgradnje, smanjenju potrošnje i troškova energije, povećanom komforu korisnika objekta. Za investitore je značajno to što ovakvi objekti obično imaju i veću vrednost prilikom izdavanja i prodaje.
eKapija: Da li je u planu "uvođenje" još nekih standarda? Gde smo po pitanju gradnje u odnosu na zapadnu Evropu i ostatak razvijenog sveta?
- Srbija dosta zaostaje po broju sertifikovanih objekata u poređenju za nekim razvijenim i većim tržištima. Trenutno je u Srbiji po BREEAM standardu sertifikovana jedna poslovna zgrada, dok su po LEED standardu sertifikovane dve poslovne zgrade, jedan stambeni objekat i jedan šoping centar. U okruženju, Rumunija i Mađarska su daleko ispred nas, dok je ostatak na sličnom nivou kao i Srbija. Na nivou Evrope, Poljska, Francuska, Belgija i Holandija su više opredeljeni ka BREEAM standardu i imaju na stotine sertifikovanih objekata. S druge strane, Nemačka, Španija, Švedska, Finska i Italija prednjače po LEED standardu.
Sertifikacija zgrada po sistemima zelene gradnje ne predstavlja zakonsku obavezu, već slobodnu volju investitora. Investitori imaju dva ključna aspekta kada se odlučuju za sertifikacioni sistem koji će biti primenjen – stanje na tržištu i korporativne polise. Tržište u Srbiji je dosta nerazvijeno, kako bi se napravila bilo kakva statistička analiza, ali je evidentno da se najviše govori o LEED i BREEAM sertifikacionim sistemima. Imajući u vidu da je DGNB popularan u Nemačkoj i Austriji i povezanost našeg tržišta sa ovim zemljama, očekujem da će se u budućnosti neki od projekata sertifikovati i po ovom sistemu.
eKapija: Koliko su naši investitori i građevinske firme spremni da prihvate nove standarde u gradnji? Da li ima pomaka u tom domenu poslednjih nekoliko godina? Kako ocenjujete kvalitet gradnje u našoj zemlji?
- Iz iskustva mogu da kažem da su i investitori i građevinske firme, kao i projektanti, svakako spremni da se nose sa svim zahtevima koje pred njih postavljaju standardi zelene gradnje. Uostalom, bez njih ne bismo ni imali postojeće sertifikovane projekte. Iako je broj sertifikovanih objekata mali, već ima kompanija koje imaju iskustva sa dva i više objekata na kojima su radili, tako da to svakako predstavlja dobru osnovu za dalji razvoj. Najbitnije je da imate jasnu viziju investitora, motivisan tim projektanata i izvođača, stručnu podršku konsultanta za zelenu gradnju i rezultat neće izostati.
eKapija: Koliko su energetski pasoši poboljšali kvalitet gradnje?
- Energetski pasoši su prvenstveno uticali na poboljšanje termičkih karakteristika objekata i smanjenje potrošnje energije za grejanje. Objekti su bolje izolovani i više se vodi računa o kvalitetu stolarije. Treba imati u vidu da smo mi još na početku procesa implementacije energetskih pasoša i da predstoji još dosta posla na unapređenju postojećih propisa, uspostavljanju nacionalnog softvera i proširenju proračuna. Ono što je Ministarstvo građevine do sada uradilo je zaista značajno za unapređenje energetske efikasnosti, uključujući i zaista napredan sistem za elektronsko praćenje pasoša koji je implementiran u još svega nekoliko zemalja u EU. Ono što svakako ne treba zanemariti je da su ovi propisi proizveli oko 1.500 licenciranih inženjera za energetsku efikasnost. To predstavlja polaznu osnovu da se svi budući projekti projektuju i izvode primenjujući principe energetske efikasnosti.
eKapija: Kako vidite tržište nekretnina u Srbiji danas i kako će se, prema Vašem mišljenju, tržište kretati u narednom periodu?
eKapija: Već dugo se u Srbiji govori o ESCO kompanijama i prednostima koje bi intenziviranje saradnje sa njima donelo. Da li će i u kojoj meri uvođenje javno-privatnog partnerstva u ovoj oblasti izmeniti sliku o energetskoj efikasnosti u Srbiji?
- ESCO je efikasan mehanizam za povećanje energetske efikasnosti u uslovima kada vlasnik nema kapitala koji bi investirao u energetsku efikasnost. Ipak, praksa je pokazala da se ovaj oblik implementacije energetske efikasnosti ne primenjuje u većem obimu. Smatram da su razlozi u administrativnim procedurama, tako da u javnim objektima jedino imate široku pirmenu na zameni uličnog osvetljenja.
"Atrium Consulting" trenutno radi na implementaciji jednog ESCO projekta i očekujemo da će to postaviti dalje osnove za širu implementaciju ESCO koncepta u Srbiji u privatnom sektoru.
eKapija: "Atrium Consulting" ima dosta iskustva i van granice Srbije. Možete li da poredite iskustva iz našeg neposrednog okruženja sa ovima iz Srbije?
- "Atrium Consulting" je kompanija sa sedištem u Beogradu, a prvu kompanju van Srbije otvorili smo 2008. godine u Bugarskoj i nakon toga u Slovačkoj. Obično je trend da u Srbiji imamo predstavništva stranih kompanija i stoga smo jako ponosni što možemo da se pohvalimo da naše znanje izvozimo u zemlje EU.
Naši klijenti su obično internacionalne kompanije, koje imaju profesionalno osoblje, tako da rad sa njima predstavlja izazov i privilegiju. Bilo da se radi o "facility management" uslugama ili o LEED i BREEAM sertifikacijama, mogu sa sigurnošću da tvrdim da se Srbija ne razlikuje puno od ostalih tržišta. Najznačajnija karakteristika je da je Srbija jako malo tržište kojem tek predstoji razvoj.
eKapija: Na kojim novim projektima radite, kakvi su vam planovi u narednom periodu? Da li možemo govoriti o energetski efikasnim rešenjima u nekim novim objektima kojima "Atrium" upravlja ili će upravljati u narednom periodu?
- Od novih projekata bih izdvojio početak rada na dva nova LEED projekta u Rumuniji, dva BREEAM i dva LEED projekta u Srbiji. Ranije sam govorio o ESCO projektu koji je u pripremi. Takođe bih pomenuo projekte reciklaže, energetskog menadžmenta, energetske revizije i preglede green cleaning kojima doprinosimo da objekti kojima upravljamo budu što zeleniji.
Jelena Đelić
Kompletan sadržaj Tematskog biltena "Energetska efikasnost – danas ulaganje, sutra profit" možete pročitati OVDE.