(Naša radnja) Jovo Šćepanović, vd generalnog direktora ad Carnex Vrbas - Spski mit na tržištu

(Jovo Šćepanović)

Industrija mesa "Karneks" iz Vrbasa osnovana je 1958. godine i za nepunih pet decenija poslovanja bila je u tržišnim izazovima koji su je vodili od osvajanja širokog engleskog tržišta, do teskobe na tržištu bivše Jugoslavije. U prvoj deceniji postojanja "Karneks" je poslovao kao klanica, ali ubrzanim razvojem postaje jedan od najvažnijih jugoslovenskih proizvođača mesa i proizvoda od mesa. Asortiman je brojao preko 250 proizvoda, izvozilo se u Veliku Britaniju, SAD, bivši SSSR, bivšu Zapadnu Nemačku, Španiju, Australiju, Bugarsku i Jordan. Uzlaz naredne tri decenije beleži značajne investicije i širenje svih kapaciteta, premošćene su i tragične devedesete prošlog veka, kao i početak XXI veka, koji je doneo suštinske promene u vlasničkoj strukturi. Novembra prošle godine većinski kapital "Karneksa" prešao je u vlasništo kompanije "Ešmor", koja ima sedište u Londonu i kancelarije u Njujorku i Hong Kongu, njena tržišna kapitalizacija iznosi oko 2,3 milijarde funti sterlinga, kotirana je na Londonskoj berzi i spada u 250 najvećih kompanija u Velikoj Britaniji. Današnjicu i buduće dane srpske kompanije koja podiže rejting srpske hrane u svetu, u 55. izdanju "Naše radnje" predstavlja vršilac dužnosti generalnog direktora "Karneksa" Jovo Šćepanović.

Većinski vlasnik "Karneksa" krajem 2006. postao je britanski fond "Ešmor" koji danas ima oko 93 odsto akcija. Gospodine Šćepanoviću, kako je rezultiralo to stabilizovanje vlasničke strukture?

Jovo Šćepanović: Privatizacija u „Karneksu“ izvršena je evo početkom 21. veka. U jesen prošle godine, srećom po firmu, većinski vlasnik postala je „Ešmor grupa“ iz Londona, koja je proletos kupila i državni deo, tako da sada ima u vlasništvu oko 93 odsto kapitala „Karneksa“. To je direktno uticalo na stabilnost poslovanja, promene su se osetile u svakom segmentu poslovanja. Ove godine se prvi put dogodilo da prvo tromesečje prođe bez gubitaka, iako je to najnezgodniji poslovni period godine za ovakvu vrstu firmi. Rast proizvodnje i prihoda su značajni u čitavih devet meseci 2007. "Karneks" ima neke hronične strukturne slabosti u organizaciji, proizašle iz različitih proizvodnih programa i ciklusa. Slabe tačke u narednom periodu moraju značajno da se poprave ili uklone, ali bez obzira na to, u celini imamo pozitivne rezultate, a tokom godine pozitiva se uvećava. Na planu likvidnosti nemamo problema, svoje obaveze izmirujemo blagovremeno, sa naplatom potraživanja skoro da nemamo neprilika. Ušli smo u period mirnog toka poslovanja, bez sumnjivih situacija i mogućnosti za veća neprijatna iznenađenja. U julu i avgustu proizvodnja je dostigla rekordni nivo u istoriji "Karneksa", prodaja je bila takođe rekordna, ali je opet ostao deo nezadovoljenih potreba tržišta. To je ilustracija dobre stvarnosti i vedre perspektive.

Ova godina je bila najavljivana kao godina ulaganja. Koliko ste investirali i jeste li, u skladu sa najavama, modernizovanija fabrika, reorganizovana unutra, prilagođena standardima EU?

Jovo Šćepanović: Ulagalo se pre svega u modernizaciju. Pojedini delovi postrojenja su prevaziđeni. Zato smo namenili značajnija sredstva i dobar deo već realizovali kupovinom delova postrojenja, opreme i nekih mašina koje služe za proizvodnju najtraženijih proizvoda, pašteta u konzervama i aluminijumskim folijama, mesnog nareska i gotovih jela.

Kakvo je poslovanje u prva tri kvartala 2007?

Jovo Šćepanović: Sumiranje učinaka pokazuje da smo do sada neznatno premašili plan, a nastojaćemo da realizujemo plan za celu godinu. Koeficijent povraćaja na kapital (ROE) pokazuje da je profit u prošloj godini bio 3,9, a verujemo da će dok kraja godine biti oko 9 odsto, što je značajno poboljšanje u firmi sa specifičnim nasleđem i izvesnim „mis-menadžmentom“ u proteklom periodu. Nastojaćemo da se profitna stopa približi kamatnim, tako da naš investitor ima puno opravdanje zašto je uložio kapital u „Karneks“, a ne, na primer, u neku banku gde bi mu kamata bila veća od profitne stope ovde.

U skladu sa sloganom "Od njive do trpeze", "Karneks" poseduje čitav lanac u proizvodnji hrane, od biljne proizvodnje preko stočarstva do prerade mesa. Predstavite nam poslovne centre.

Jovo Šćepanović: Do 1998. „Karneks“ je bio samo mesna industrija. Od tada, manje-više socijalističkom metodologijom, pripojena su mu poljoprivredna dobra iz okoline, Fabrika stočne hrane, četiri silosa u Vrbasu i okolini sa kapacitetom od 75.000 tona, tako da je postao firma sa veoma različitim vrstama proizvodnje. Biljnu proizvodnju organizujemo na površini od oko sedam hiljada hektara, gajimo najrazličitije biljke, kao što su brojne žitarice i krmno bilje. Imamo fabriku stočne hrane, nekadašnji „Vitamiks“ (vodeća fabrika te vrste u ondašnjoj Jugoslaviji) koji radi danas isključivo za nas, proizvodi oko 30.000 tona hrane potrebne za gajenje svinja, a uz to imamo i jednu ne veliku, ali sopstvenu farmu goveda. Iako tih ideja nije bilo pri pripajanju, s obzirom na značajne ekonomske i političke promene i nestabilnost tržišta, pokazalo se da to što imamo vlastitu sirovinsku bazu za stočnu hranu, uz to i do 60 odsto sirovinske baze za gajenje svinja, predstavlja faktor stabilnosti i zaštitu od udara sa tržišta koji ugrožavaju proizvodnju. Tako kreiramo sopstvenu izvesnost, u uslovima koji nisu uvek stabilni. Proletos, kada je cena svinja bila na istorijskom minimumu od neshvatljivih 48 dinara (a trenutno je 88 dinara) napunili smo skladišne kapacitete do maksimuma jer su nam, uz sopstvenu bazu, potrebe oko 40 odsto, pa smo nekoliko meseci mogli mirno da proizvodimo, a da baš ništa ne kupujemo. Mi smo diversifikovana firma i to u najvećoj meri ima svoje puno ekonomsko opravdanje, bez obzira na neke jasne unutrašnje slabosti.

Kakva su ostvarenja društva po segmentima, formiranim na proizvodnoj i geografskoj osnovi?

Jovo Šćepanović: Što se tiče biljne proizvodnje i proizvodnje stočne hrane, to radimo dobro i uspešno. Kod svih kultura imali smo natprosečne prinose, a i kukuruz je, bez obzira na jaku sušu u kritičnom periodu, dao natprosečne rezultate. Na farmama svinja, nažalost, rezultati su slabiji, uglavnom zbog izostanka ulaganja u prethodnom periodu. Planiramo i izgradnju potpuno novih farmi, ali i postojeće će raditi u narednih tri do pet godina, pa se razuman obim investicija uz svestrano poboljšanje rada u njima postavlja kao prioritetan zadatak. Međutim, nekim stranim stručnjacima sam predočio okolnost da uprkos lošijem stanju naših farmi uzgajamo dobre svinje. Objasnili su mi da mi, pre svega, imamo dobru genetsku osnovu, a da stvari u celini na farmama ne stoje loše. Potreban je, očigledno, uravnotežen pogled sa strane na stanje stvari kod nas. Poboljšaćemo stanje građevinskih objekata i opreme na farmama, s posebnim naglaskom na optimizaciju proizvodnje. U industriji mesa moramo da unapredimo pojedine delove postrojenja i da zamenimo delom zastarelu opremu. Imamo reprezentativan mašinski park za obradu zemlje, kapaciteta oko 10.000 hektara. Zato ćemo nastojati da kupimo dodatni deo zemlje kako bi sva mehanizacija radila punim kapacitetom.

"Karneks" je stekao prepoznatljivost po širokoj paleti od 125 proizvoda visokog kvaliteta. Predstavite nam ponudu pretežnim čitaocima "Naše radnje", profesionalnim kupcima.

Jovo Šćepanović: Proizvodimo mesne prerađevine, trajne i polutrajne proizvode. Trajni proizvodi, odnosno paštete, mesni narezak i gotova jela, pakuju se u folije i konzerve. To je taj naš najtraženiji deo proizvodnje, i tu ne možemo da zadovoljimo tražnju tržišta. Polutrajna roba su razne vrste kobasica i viršli, po čemu smo prepoznatljivi. Tom segmentu ćemo posvetiti posebnu pažnju kroz asortiman i konkurentne cene. Svežim mesom se tek uzgred bavimo, na zahtev pojedinih kupaca i za našu prodajnu mrežu u Vrbasu, ali to nije značajan deo proizvodnje.

Čak dve trećine ukupnih prihoda "Karneksa" donosi 14 top-artikala. Koji su najtraženiji proizvodi?

Jovo Šćepanović: Sveukupna potražnja je velika i gotovo svakodnevno se uvećava. Novim mašinama uvećaćemo kapacitete, borimo se da izađemo u susret zahtevima kupaca. Trajni asortiman je nešto skuplji, to su delikatesni proizvodi, kobasica đevenica, goveđa pršuta sa belim lukom i buđola. Zaista tih 14 proizvoda donosi preko 67 odsto prihoda, a ostali se proizvode jer želimo da iskoristimo sirovine u celini ili da izađemo u susret posebnim zahtevima kupaca.

Plan za 2007. predviđao je povećanje proizvodnje na 21.000 tona robe, 10 odsto više nego lane. Planirano – učinjeno?

Jovo Šćepanović: Jeste učinjeno. Naš obim proizvodnje je oko 20.000 tona. Imali smo pojedine rekordne mesece sa po 2.400 tona ukupne proizvodnje, radi se u tri smene i prekovremeno, jer je neophodno sve planirano proizvesti i spakovati. Poslednje tromesečje tradicionalno beleži pad prodaje, a razlozi su verovatno period slava, svinjokolj, post i slično. Međutim, proizvodnja i prodaja u oktobru su i dalje neobično visoke za ovaj period godine, što je izgleda rezultat dodatnih mera za podsticanje interesa kupaca.

Jedan od pravaca jačanja "Karneksa" odnosi se na poboljšanje uslova privređivanja, uklanjanje uskih grla, modernizaciju proizvodnih linija i instaliranje novih mašina. Koje ste probleme rešavali?

Jovo Šćepanović: Proizvodnja mesa podrazumeva klanicu, preradu, hladnjače, magacine pod posebnim uslovima. Svaka od celina je podvrgnuta vrhunskim standardima, a sledi modernizacija pojedinih delova, uklanjanje uskih grla, osavremenjavanje pogona gde ima sporosti zbog fizičkog rada u većem obimu. Instalirali smo nekoliko savremenih mašina koje već daju izuzetne rezultate. Modernizovaćemo i druge delove proizvodnih linija. Teškoće na farmama pokušaćemo da otklonimo poboljšanjem uslova rada i optimizovanjem proizvodnje. FSH koja sada radi za naše potrebe, uz razumna ulaganja moći će da proizvodi iste količine za tržište. Niko ko proizvodi stočnu hranu za tržište nije propao, za tim postoji značajna potreba, naročito ako se nudi kvalitet, a kod nas je na farmama to vidljivo potencijalnim interesentima, dakle mi smo praktično ogledno dobro.

U toku je izrada master plana proizvodnog postojenja koje bi bilo izgrađeno do 2010, vrednosti od nekoliko desetina miliona evra, koje će omogućiti znatnije povećanje proizvodnje i izvoza. Gospodine Šćepanoviću, šta podrazumeva master plan?

Jovo Šćepanović: Master plan predviđa izgradnju potpuno nove fabrike mesa, prema najsavremenijim proizvodnim, sanitarnim, veterinarskim, vodoprivrednim i drugim standardima. To će uvećati kapacitete do očekivanih 50 odsto jer mislimo da bi u narednih desetak godina 30.000 tona prerađevina bilo dovoljno za domaće tržište, region i deo Evrope. Master plan znači novi „Karneks“. Tu postoji niz pretpostavki, a mi smo u fazi obezbeđivanja preduslova za realizaciju tog idejnog projekta. Postoji plan da se izgrade i dve nove farme.

Kakve novosti pripremate za potrebe kooperanata, partnerska domaćinstva?

Jovo Šćepanović: Retko gde u svetu postoji mesna industrija koja ima u svom vlasništvu i farme svinja. Međutim, mnoga pravila koja važe u svetu ne važe u Srbiji, a mi se organizujemo prema sopstvenom okruženju. To je stvar strategije, a niko ne dovodi u pitanje opravdanost vlastite sirovinske baze, jedina dilema je da li imati farme u vlasništvu ili farme pod sopstvenom kontrolom. Nastojaćemo da i dalje uvećavamo broj kooperanata, a njima će svakako koristiti naša FSH.

Odgovornost prema lokalnoj društvenoj zajednici ističete preuzimanjem ozbiljnih zadataka koji se odnose na ekološke mere zaštite životne sredine. Na šta je prvenstveno usmerena vaša pažnja?

Jovo Šćepanović: Potpuno je jasno da nikakva proizvodnja danas, naročito proizvodnja hrana, ne može da ignoriše životnu sredinu, niti programe koji je štite od štetnih posledica. Kao odgovorni članovi lokalne zajednice, preduzeli smo niz mera u nastojanju da naša postrojenja emituju što manje štetnih materija, poput otpadne vode i čvrstog otpada. Znatna poboljšanja konstatovali su i državni organi tokom svojih kontrolnih obilazaka. Na farmama smo, na primer, izgradnjom odgovarajućih laguna znatno poboljšali kvalitet otpadne vode. Poznato je da Vrbas i Kula izgrađuju kolektor i fabriku za prikupljanje i preradu otpadne vode iz kompletne ovdašnje industrije, što znači potpuno preusmeravanje instalacija sa Bačkog kanala na zajednički cevovod. Zbog toga pripremamo izgradnju postrojenja za primarnu preradu otpadnih voda koja će biti usmereno ka zajedničkom kolektoru. Tako ćemo svi zajedno doprineti pretvaranju kanala u zdravu životnu sredinu, a tu danas ima 400.000 kubnih metara mulja, što je posledica višedecenijskog otpuštanja otpada. „Karneks“ je inicirao formiranje ekološkog fonda za čišćenje Velikog bačkog kanala. Opštini i Ekološkom pokretu Vrbasa smo predočili da hoćemo da budemo osnivači i prvi donatori, a animiraćemo i lokalnu privredu i stanovništvo. Dunavska regija je određena kao oblast koja mora da bude ekološki čista u Evropi, pa srećom i EU usmerava sredstva sa tom namenom.

Da li je perspektivno širenje biljne proizvodnje, kao jednog od strateških pravaca Vaše industrije?

Jovo Šćepanović: Da, tu nema nikakve sumnje, a dovoljno je da imate u vidu širok interes za kupovinu zemlje, pa će vam biti jasno da biljna proizvodnja ima perspektivu. Nastojaćemo da kupovinom dođemo do potrebnih površina, kako bismo zaposlili sopstvenu mehanizaciju i firmu učinili profitabilnijom.

Liderska pozicija na srpskom tržištu svakako se podrazumeva kao cilj?

Jovo Šćepanović: Pripremamo istraživanje tržišnog položaja „Karneksa“ za prvu polovinu 2007. Na osnovu podataka, svi ostali su bili ispod 10 odsto, čak drugi, treći i četvrti zajedno nisu imali učinak kao „Karneks“. Imamo značajno učešće, stabilnu poziciju i neke neprikosnovene brendove, poput paštete koja je deo jugo-mitologije i drži 60 odsto, iako je konkurencija domaćih i stranih proizvođača sve oštrija i povremeno nelojalna i nekorektna. Nastojaćemo da postojeće pozicije održimo ili poboljšamo gde god je to moguće.

A udeo u regionu?

Jovo Šćepanović: Robu plasiramo i u Crnoj Gori (odlične rezultate ostvaruje naš distributer „Voli“), Republici Srpskoj (veoma dobra distribucija „Dukata“ iz Banja Luke) i od skoro u Makedoniji (imamo rast poslovanja zahvaljujući novom distributeru „Rudine MM“). Razumljivo je da zbog nekih ličnih ili religioznih navika ne možemo da prodajemo mesne prerađevine od svinjskog mesa u regijama gde ono nije u širokoj upotrebi. U Sloveniji postoji barijera u vidu njihovog članstva u EU, videćemo kuda vode (ne)prilike u Hrvatskoj, ima interesovanja u Rusiji, međutim, novi evropski propisi izgleda nalažu da ukoliko nemate sertifikovan HACCP standard, ne možete ni da prevozite robu preko teritorije EU. No, naša je obaveza da organizujemo svoju zemlju i privredu u skladu s najvišim standardima i dostignućima, bez obzira na EU i „štapove i šargarepe“ koji nam dolaze otuda.

Svojevremeno je bilo pokušaja da se neistinitim informacijama pričini materijalna i moralna šteta "Karneksu", a kasnije analize pokazivale su suprotno. Imate li danas sličnih izazova?

Jovo Šćepanović: Nelojalne konkurencije ima, ali ne u grubom i otvorenom obliku kao tada. Neki pokušaji su imali štetne posledice, ali je bilo i koristi jer se pokazalo da smo neosnovano povezani sa problemom. Prilikom našeg pokušaja da plasiramo robu na nova tržišta u regionu, bilo je situacija da se politički kriterijumi postavljaju kao presudni umesto poslovnih. U privrednoj saradnji ne možemo da budemo motivisani time. Pribojavam se uspeha srpske robe na takvim tržištima. Onoga časa kada se nametnemo kvalitetom i cenom, puštaju se u javnost isfabrikovane afere sa jasnim ciljem da se onemogući dalji prodor srpskoj privredi. Dok su zvaničnici deklarativno za „protok ljudi, roba i kapitala“, nezvanično se postavljaju barijere i ograničenja pristupu naše robe.

Kakav je rejting srpska mesna industrija na svetskoj tržnici?

Jovo Šćepanović: Srbija je političkim merama, pritiscima, pa i ucenama, sprečena da ozbiljnije učestvuje na svetskom tržištu, dakle u EU, SAD, Kanadi, Australiji, nakon uglavnom nezasluženog etiketiranja. Pokušaćemo da radimo na istočnoevropskom tržištu, posebno u Rusiji, koje je otvoreno za našu privredu, što mi kao mogućnost nedovoljno koristimo. To zahteva bolju makro organizaciju, od nivoa države do privrednih komora, uspostavljanje granskih i pojedinačnih veza. Sada je svima jasno da je Rusija ključni partner EU, ključni snabdevač energentima i sirovinama, ključni vojni faktor u Evropi i svetu, i istovremeno ključni faktor za privrednu, političku, državno-pravnu stabilnost i teritorijalnu celovitost Srbije.

Stručnjaci "Ešmora" tvrde da će u narednim decenijama tržišta u razvoju predstavljati polovinu globalne tržišne kapitalizacije. Jak stimulans za top menadžmenta "Karneksa" u svemu što čini?

Jovo Šćepanović: Vidite, to je ocena koja nesumnjivo stoji. Takozvani „imerdžing markits“ je tržište centralne i istočne Evrope gde je pao komunizam. Profitne margine između uloženog i ostvarenog kapitala ovde su daleko veće. Kod nas postoji velika mogućnost za ulaganje jeftinog novca sa Zapada po visokim stopama. Time se pravi izvanredna margina koju na istom tom Zapadu više ne možete da ostvarite nigde u proizvodnji i finansijskom sektoru.

Oko 97 odsto prihoda ostvarujete prodajom robe, "Karneksova" prodaja je orijentisana na rad sa velikim trgovinskim sistemima. Kako ocenjujete tokove u trgovini naše zemlje?

Jovo Šćepanović: Mi nemamo predrasuda, radimo sa svim klijentima sa kojima pronalazimo interes, bez obzira na veličinu. Ipak, naš adut je - kvalitet, pa ni najveći distributeri ne žele da se liše „Karneksovih“ proizvoda. Činjenica je da bi veća konkurencija trgovačkih lanaca na domaćem tržištu doprinela uravnoteženijem odnosu između proizvodnje i trgovine. Ovako dolazimo u situaciju da se stvari koncentrišu oko malog broja ljudi, a to nigde nije dobro, pa ni u trgovini. Broj srpskih trgovaca se znatno smanjio, ali oni za sada uspevaju da konkurišu stranim lancima. Kažu da je primer Češke dobar primer, tamo je hrana jeftinija nego u Srbiji, između ostalog zato što veći broj svetskih lanaca konkuriše na ograničenom tržištu. Od svega toga potrošači imaju čist dobitak – pristupačnije cene hrane. Kada analizirate trgovačku maržu u maloprodaji, vidite da ima prostora za stvaranje povoljnije situacije za potrošače u Srbiji.

Tržište Vam donosi i verifikacije uspešnosti. "Ešmor" je višegodišnji osvajač nagrade za uspehe u investiranju na tržištima u razvoju; "Karneks" je dobitnik priznanja "Miša Anastasijević", za doprinos razvoju preduzetničke kulture i stvaralaštva; konstantno imate brend na top listi najmoćnijih brendova u Srbiji... Gospodine Šćepanoviću, dopiru li efekti počasti i do zaposlenih?

Jovo Šćepanović: Stabilna pozicija na tržištu se odražava na stabilnu ekonomiju firme i naravno utiče na materijalni položaj radnika. U razgovorima sa našim sindikatima, inače dobro organizovanim i masovnim, pokušao sam da objasnim da oni imaju ulogu u svakom civilizovanom društvu, pa bi tako trebalo da bude i ovde. U okviru daljih aktivnosti, predstoje nam pregovori o kolektivnom ugovoru, o zaštiti zdravlja, kao i o nivou plata i eventualnom povećanju. Nas kao privrednike motiviše privredni rezultat, a on zavisi od pozicije na tržištu, mogućnosti plasmana i optimizacije unutrašnje organizacije. Svi zajedno se neprekidno bavimo troškovima koji imaju tendenciju stalnog rasta, bez obzira koliko ih ograničavamo. Zbog toga se svakodnevno upravljanje rashodima, odnosno svim pojedinim stavkama bilansa uspeha, postavlja kao zadatak od prioritetnog značaja za menadžment preduzeća.

Kako kreirate odnose sa javnošću?

Jovo Šćepanović: Odnosi sa javnošću su od prvorazrednog značaja. Možete da budete dobri, kvalitetni i uspešni, ali ako nema plasmana informacija u javnosti, kao da ne postojite. Prisutni smo u stručnoj i opštoj javnosti, bilo reklamiranjem, podrškom manifestacijama, pojavljivanjem u medijima. Za naš najnoviji potez, „Naša radnja“ imaće privilegiju da prva iznese informaciju u javnost. Naime, zaključili smo ugovor o ekskluzivnom sponzorisanju „Ninove nagrade“ za roman godine. To je nagrada bez presedana na ovim prostorima, u regionu nema ničeg sličnog u nagrađivanju umetničkih dela, a biće dodeljena u januara 2008. godine.

autor : Dejan Milošević

izvor :