Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB Banke Beograd - Ojačano poverenje klijenata

(Branko Greganović)NLB Banka je u 2015. godini zabeležila profitabilni rast u svim ključnim segmentima poslovanja, unapredila je procese i upravljanje rizicima. U ovu godinu je ušla sa adekvatnošću kapitala od skoro 28%, što je daleko iznad regulatornog minimuma i sa osetnim viškom likvidnih sredstava u bilansu. NLB Banka Beograd je danas stabilna banka, spremna da svoje klijente podrži u ostvarivanju njihovih finansijskih ciljeva.

Od najvećeg značaja za nas je ojačano poverenje naših klijenata koji NLB Banku sve više prihvataju kao pouzdanog partnera u ostvarivanju finansijske sigurnosti svojih porodica i u realizaciji poslovnih planova preduzeća u kojima su zaposleni. NLB Banka je odlučna da svoje klijente podrži i sa njima ostvari dugoročno i stabilno partnerstvo, kako sa fizičkim, tako i sa pravnim licima, bez obzira na delatnost kojom se bave. Posebno bih naglasio podršku poljoprivrednicima koji su ove godine jedan od fokusa našeg poslovanja, imajući u vidu razvojni potencijal ove privredne grane. Pri tom posebnu pažnju posvećujemo organskoj poljoprivrednoj proizvodnji pa ćemo i ove godine da organizujemo već peti put konkurs NLB Organic, u okviru kojeg nagrađujemo najbolja srpska gazdinstva sa certifikatom za organsku proizvodnju.

Godišnji rezultati za 2015. godinu dokazali su da, uprkos izazovnom makroekonomskom okruženju, NLB Grupa posluje stabilno i profitabilno. NLB Grupa je prošle godine tako ostvarila profit nakon oporezivanja od 91,9 mil EUR, što je čak 47% više od rezultata u 2014. godini. Isto tako je važno da su prošle godine sve strateške članice grupe poslovale profitabilno, uključujući naravno i NLB Banku Beograd u Srbiji.

NLB Banka Beograd je u tom periodu, prvi put nakon izbijanja ekonomske i finansijske krize, ostvarila dobit nakon oporezivanja i to u iznosu od 1,2 mil EUR. U istom periodu, smanjili smo učešće nenaplativih kredita na prosečni nivo u srpskom bankarskom sistemu i bitno povećali bonitet našeg kreditnog portfolia.

Važno je reći da je saradnja koju imamo sa svojim sestrinskim bankama od značaja za sve naše klijente koji su poslovno ili privatno povezani sa bivšim jugoslovenskim republikama, jer zahvaljujući strukturi i povezanosti članica NLB Grupe mi u NLB Banci Beograd možemo lakše da ih podržimo u svim njihovim ličnim i poslovnim planovima povezanih sa regionom jugoistočne Evrope - kaže u razgovoru za magazin PROFIT Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB Banke Beograd.

Gospodine Greganoviću, gde ste rođeni, i gde ste se školovali? Kako je izgledala Vaša karijera, pre nego što ste postali predsednik Izvršnog odbora NLB Banke?

- Rođen sam u Sloveniji, u Celju. Gimnaziju sam pohađao u Mariboru. U Mariboru sam i studirao i diplomirao na Ekonomskom fakultetu. Magistrirao sam prvo na Ekonomskom fakultetu u Ljubljani, a nešto kasnije i na Londonskoj poslovnoj školi (London Business School) Univerziteta u Londonu.

Početak moje karijere vezan je za rad u državnim institucijama. Bio sam angažovan najpre u Narodnoj banci Slovenije, a potom i u Ministarstvu finansija, gde sam napredovao do funkcije državnog podsekretara zaduženog za upravljanje javnim dugom i garancijama države. U toj ulozi vodio sam deo ministarstva koji se u Srbiji danas naziva Uprava za javni dug. Krajem devedesetih godina dobio sam ponudu da pređem u privatni sektor i to je bila možda i najvažnija prekretnica u mom profesionalnom životu. Moja prva pozicija u privatnom sektoru bila je upravo pozicija u rukovodstvu jedne banke – imenovan sam za člana Izvršnog odbora Societe Generale Banke u Sloveniji.

Od tog trenutka, imao sam priliku da steknem regionalno i međunarodno iskustvo pre svega u korporativnim finansijama, M&A i finansijskom restrukturiranju. Sarađivao sam na projektima sa Svetskom bankom i US AID, vodio tim M&A savetnika u procesu formiranja Grupe Droga Kolinska, a nakon toga, u ulozi finansijskog direktora grupe, vodio sam i proces restrukturiranja Grupe Droga Kolinska. Pre dolaska u NLB Banku Beograd, dve godine sam proveo kao samostalni finansijski savetnik i nakon toga sam vodio projekte naplate problematičnih kredita u Hrvatskoj u centrali Hypo Alpe Adria banke u Austriji.

- Po Vašem mišljenju, kako trenutno funkcioniše bankarsko tržište u Srbiji u poređenju sa zemljama u okruženju?

Kao što sam već rekao, ovdašnje tržište se ne razlikuje toliko od okruženja koliko se obično misli. Nekako nam se uvek čini da je na drugim pašnjacima zelenija trava, a činjenice često govore nešto drugo.

Naravno da postoje razlike od države do države, pre svega u zavisnosti od celokupne ekonomske situacije, ali se, posebno kada govorimo o bankarskom sektoru, tržišta u okruženju suočavaju sa sličnim izazovima. Loši krediti, slabosti u upravljanju rizicima, slaba investiciona potražnja, konkurencija koja se zaoštrava nezaustavljivim procesom digitalizacije i ulaskom nebankarskih finansijskih tehnologija (FinTech) u neke tradicionalno bankarske poslove, pritisak na profitabilnost pojačan padom kamatnih stopa, sve su to izazovi sa kojima se u manjoj ili većoj meri suočavaju i naše kolege u svim susednim državama.

Prethodna godina je za NLB banku Beograd bila godina velikih promena. Na šta ste posebno bili fokusirani u prošloj godini, i kakva su vam očekivanja i planovi za ovu godinu?

- Pre svega, promenili smo se iznutra, organizaciono i kadrovski, da bismo ostvarili traženu efikasnost. Okupili smo zaista odličan tim vrlo kvalitetnih profesionalaca koji ne samo što znaju svoj posao, već su mu i iskreno posvećeni, spremni da ulože svoj maksimum kako bi klijentima svaki kontakt sa bankom predstavljao iskreno pozitivno iskustvo. Takav tim nam je omogućio da svojim klijentima obezbedimo pre svega kvalitetniju, bržu i efikasniju saradnju, što je doprinelo povećanju njihovog zadovoljstva i jačanju poverenja u NLB Banku –a to je naš najvažniji cilj.

Tokom prošle godine, građanima smo ponudili kvalitetniju uslugu i konkurente uslove za sve proizvode za koje na tržištu postoji najviše interesovanja. Prvenstveno se to odnosi na gotovinske kredite, kako kredite za dodatna novčana sredstva tako i na kredite za otplatu postojećih obaveza. Ove godine planiramo jačanje svoje pozicije i u domenu stambenog kreditiranja. Unapredili smo kvalitet naših usluga i uslove za stambene kredite, odnosno snizili kamatne stope i produžili rok otplate kako bismo zainteresovanim građanima omogućili da što brže i jednostavnije reše problem krova nad glavom. NLB Banka daje podršku razvoju srpske privrede naročito u segmentu malih i srednjih preduzeća. Trudimo se da budemo istinski partner i servis ovim klijentima, da im pružimo što bolju uslugu i što bolje uslove ne samo za finansiranje i devizne kurseve, već i za domaći i međunarodni platni promet i druge bankarske usluge. To nam sve više uspeva, pre svega zahvaljujući insistiranju na ličnom i personalizovanom odnosu sa našim klijentima. Naši savetnici moraju da stoje imenom i prezimenom iza svakog finansijskog rešenja koje su ponudili i da imenom i prezimenom poznaju svoje klijente, detaljno poznaju njihovo poslovanje i predvide njihove potrebe jer je to jedina prava osnova za dugoročni partnerski odnos kakvom težimo.

Najzad, pomenuo bih još jednom za nas zaista značajan segment klijenata, a to je poljoprivreda. U tom domenu smo prošle godine pokrenuli niz inicijativa, dok smo ove godine za podršku agraru obezbedili 5 puta više sredstava nego u 2015. godini. Pored sredstava, obezbedli smo im i podršku izuzetno profesionalnog tima savetnika za poljoprivredu. Oni poznaju ovu privrednu granu, sezonalnost proizvodnje, potrebe poljoprivrednika, a važno je reći da oni sa poljoprivrednicima ne rade iz neke udobne kancelarije, već tamo gde im je to najpotrebnije – na polju.

NLB banka je posebno usmerena na potrebe klijenata, na kom mestu se nalaze klijenti u poslovnoj strategiji NLB banke?

- Reč klijent se u NLB Banci uvek piše velikim početnim slovom. S klijentom počinju i završavaju sve naše analize i svi naši razgovori. Klijenti su fokus našeg poslovanja i šta god da radimo, težimo da predvidimo zahteve naših klijenata i svoje aktivnosti koncipiramo tako da zaista predstavljaju odgovor na njihove realne potrebe. Svakodnevno radimo na unapređenju svih kanala komunikacije sa klijentima, da bismo mogli da ih čujemo i od njih dobijemo povratnu informaciju o tome šta očekuju od banke i kako vide saradnju sa NLB Bankom, kako bismo znali gde ima prostora za unapređenje naše ponude.

Verujem da je vreme kada su kompanije bile usmerene na svoje proizvode i usluge, na ono što proizvode, daleko iza nas, a to svakako važi i za banke. Današnji korisnici finansijskih usluga ne žele da im neko nešto proda, da im odobri konkretan proizvod ili uslugu, već traže kompletno finansijsko rešenje za svoje potrebe i pozitivno iskustvo u svakom kontaktu sa bankom. Naši klijenti imaju sve manje vremena i žele da svoje poslove završe što brže, bez čekanja pred šalterima i sedenja na sastancima, sa što manje dolazaka u banku. Mi težimo tome da prepoznamo i ispoštujemo tu realnost i da joj prilagodimo svoje poslovanje. Nije nam cilj samo da odobrimo kredit ili neki drugi proizvod, već da nas klijenti prepoznaju kao dugoročnog partnera pri ostvarivanju svojih ličnih i poslovnih ciljeva.

Koliku poslovnu mrežu ima NLB Banka Beograd, od koliko se regiona sastoji i koliko imate ekspozitura u celoj Srbiji. Kakvi su vam planovi za otvaranje novih ekspozitura u ovoj godini?

- Ono na šta sam posebno ponosan je činjenica da smo, uprkos izuzetno izazovnim uslovima tržišta, ovu godinu započeli ponovnim širenjem svoje poslovne mreže, otvaranjem ekspozitura u Čačku, Užicu i Šapcu. Time smo dostigli broj od 34 ekspoziture raspoređenih po celoj Srbiji. O tome koliko je to značajno govori i činjenica da je naša nova poslovnica u Čačku prva ekspozitura neke banke otvorena u gradu na Moravi nakon čitave decenije.

Zaista sam više nego zahvalan na dobrodošlici koja nam je ukazana u tim lokalnim zajednicama i reakcijama građana i privrede ova tri grada. Posebno moram da se zahvalim i sjajnim novim koleginicama i kolegama iz Čačka, Užica i Šapca, koji su prepoznali i prihvatili našu viziju, poklonili nam svoje poverenje i pridružili se NLB timu. Izuzetno nam je značajno da u svojim redovima imamo najbolje profesionalce na tržištu, a kolege u novim ekspoziturama su svojim rezultatima od prvog dana u NLB Banci potvrdili da zaista jesu najbolji profesionalci.

Edukacija zaposlenih je suštinski važna za rad bilo koje kompanije. Koliko NLB Banka ulaže u svoje zaposlene u ostvarivanju poslovnih ciljeva?

- Mi u NLB Banci smo, pre svega, potpuno svesni da u svim svojim planovima zavismo od kvaliteta svojih zaposlenih, njihove međusobne saradnje i od doprinosa koji svaki pojedinačni član našeg tima daje ostvarenju naše zajedničke vizije. Ovaj period je za NLB Banku zaista uspešan i to je rezultat činjenice da smo u ovom periodu odlučili i da što više investiramo u svoje zaposlene. Prošle godine smo stvarno puno vremena posvetili pre svega internim obukama na području prodajnih veština, upravljanja kreditnim rizikom i usklađenosti poslovanja sa zakonskom regulativom.

Samo od zaposlenih u koje ulažete, kojima iskazujete odgovarajuće poverenje i dajete im mogućnosti da se razvijaju i usavršavaju, možete da očekujete da će sa svoje strane uložiti maksimum – da će kompaniju u kojoj su zaposleni tretirati kao svoju i na taj način doprineti konkurentnosti banke i ostvarivanju zajedničkih poslovnih ciljeva.

Šta je, po vašem mišljenju, ključno za jednu kompaniju da bi mogla uspešno da posluje?

- Pre svega, morate da znate šta hoćete – da imate jasnu sliku gde želite da budete i zašto to želite, da raspolažete preciznom predstavom o tome gde ste sada i, na kraju, da posedujete dovoljno strukturiran plan kako ćete da stignete iz postojeće tačke A u željenu tačku B. Jasna predstava o tome šta hoćete daće vam priliku da okupite odlučne i posvećene profesionalce koji će vam omogućiti da stignete na vašu "sunčanu destinaciju". Jasna vizija i posvećen tim odgovornih profesionalaca su dva neodvojiva i nepogrešiva uslova za uspešno poslovanje svake kompanije.

Moram posebno da istaknem veliki značaj dvosmerne interne komunikacije za uspešno poslovanje preduzeća. Važno je da zaposleni imaju informacije o svemu što se u kompaniji dešava, bez obzira da li se to direktno tiče njihovog posla ili ne – i da dobiju priliku da se odazovu na te informacije i daju svoje mišljenje. Zaposleni treba da imaju informaciju o svim najvažnijm aktivnostima, rezultatima, planovima, a svakako i o teškoćama sa kojima se kompanija suočava. Otvorena komunikacija daje nemerljiv doprinos zadovoljstvu zaposlenih i njihovoj lojalnosti bez kojih kompanija ne može da napreduje i bez koje "namiguje u mraku". Nije važno šta ste postigli samo po sebi, za zaposlene postoji samo ono šta ste iskomunicirali.

U NLB Banci zato sistematično jačamo sistem interne komunikacije kako bismo obezbedili nivo informisanosti i razmene mišljenja koji je potreban za uspostavljanje poverenja u transparentnost poslovanja i podržali odgovorno i efikasno rukovođenje bankom.

Važan deo poslovne strategije NLB grupe jeste i društveno odgovorno poslovanje. Koje projekte ste već realizovali i na koje oblasti ćete se fokusirati u narednom periodu?

- U svoje aktivnosti inkorporirali smo visoke standarde društveno odgovornog poslovanja u svim njegovim segmentima. O odgovornosti prema zaposlenima i klijentima smo već dosta toga rekli, a jednako je važna i naša odgovornost prema lokalnoj zajednici i opštem društvenom okruženju u kome poslujemo. U ovom trenutku naše glavne teme su preduzetništvo, održivi razvoj i kvalitet života dece i naših najstarijih.

Važan projekat NLB Banke u ovom domenu je konkurs NLB Organic u okviru kojeg nagrađujemo najbolje projekte iz oblasti organske proizvodnje. Cilj nam je ne samo da nagradimo najbolje projekte, već i da doprinesemo promociji organske proizvodnje kao proizvodnje koja doprinosi zdravlju ljudi i očuvanju životne sredine. Prošle godine se na konkurs prijavilo preko 40 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Za najbolji projekat, sa milion dinara, nagrađen je Radosav Lale Grujičić, na čijoj farmi se proizvodi organska hrana, kako za ljudsku upotrebu (voće, povrće, žitarice, živina i ostalo ) tako i hrana za domaće životinje. Druga nagrada od 300.000 dinara pripala je Stevici Kračunjelu iz Dupljaje kod Bele Crkve, vlasnika organske farme koka nosilja i goveda, a treću nagradu od 100.00 dinara dobio je projekat Milorada Aćimovića iz Futoga koji, pored organskog čuvenog futoškog kupusa, proizvodi još oko 30 različitih kultura.

U okviru svojih društveno odgovornih projekata, prošle godine smo kroz akciju "Buđenje proleća" podržali stariju populaciju renoviranjem prostorija u kojima vreme provodi preko 20 hiljada penzionera u četiri grada. Pored toga što smo uložili oko 3 miliona dinara u ovu akciju, važno je naglasiti da su joj doprineli i naši zaposleni, NLB volonteri, svojim radom. U okviru akcije renovirane su prostorije Udruženja penzionera sa Novog Beograda u Ulici Tošin bunar, novosadskog udruženja u Poštanskoj ulici, Udruženje penzionera u Ulici Kneza Miloša u Kragujevcu i Opštinske organizacije invalida rada u Bačkoj Palanci.

Banka je prošle godine, u saradnji sa kompanijom "Art Ival", učestvovala i u akciji fondacije Novak Đoković na projektu Školica života, koji za cilj ima da omogući deci iz socijalno ugroženih sredina da rastu, igraju se i razvijaju u stimulativnom, kreativnom i bezbednom okruženju. Banka je pomogla adaptaciju vrtića "Naša radost" u selu Kotraža, opština Lučani koji pohađa četrdesetak mališana iz Kotraže i okolnih sela.

Kako vidite saradnju privrednika iz Slovenije i Srbije, i gde je uloga NLB Banke u svemu tome?

- Dobri bilateralni odnosi Srbije i Slovenije su od velike važnosti za stabilnost regiona jugoistočne Evrope, ali i za ekonomske performanse privreda obe zemlje. Srbija je jedan od ključnih spoljnotrgovinskih partnera Slovenije i Slovenija se nalazi među državama iz kojih dolazi značajan deo stranih investicija u Srbiji, a posebno bih se osvrnuo na više desetina hiljada otvorenih radnih mesta u slovenačkim kompanijama u Srbiji.

Veliki potencijal za unapređenje privredne saradnje leži u mogućnosti kompanija da se udruže u realizaciji konkretnih projekata, kao i u nastupu prema trećim tržištima, kako na evropskom, tako i na onima sa kojima Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini. Direktna partnerstva privrednika dvaju zemalja su najbolji način da se taj potencijal iskoristi.

NLB Banka Beograd i NLB Grupa u celini raspolaže svim potrebnim resursima za podršku takvoj saradnji i u tome raspolažemo podrškom svih članica NLB Grupe. S obzirom na to da smo regionalna grupacija, verujem da smo i logičan izbor partnera za privrednike čija je poslovna sudbina vezana na razvoj tržišta u jugoistočnoj Evropi, a mi se trudimo da takav izbor opravdamo kvalitetom naših usluga.

Kada biste bili u mogućnosti, da li bi ste nešto promenili u svojoj dosadašnjoj karijeri?

- Ne, ne bih ništa promenio.

Ekonomisti i nisu nešto popularni u poslednjih deset godina, ali ja sebe ipak smatram ekonomistom po načinu razmišljanja i poslovnog delovanja. I kao ekonomista mogu samo da budem zahvalan što sam imao jedinstvenu priliku da se u poslednjih 25 godina oprobam praktično u svim oblastima ekonomske politike i finansija, i to u državnom i privatnom sektoru. Centralna banka i ministarstvo dali su mi praktično iskustvo iz vođenja monetarne i fiskalne politike, iz upravljanja državnim finansijama i iz reformisanja finansijskog sistema. Iskustvo u privatnom sektoru na drugoj strani, dalo mi je priliku da se praktično okušam u finansijskom upravljanju i restrukturiranju velike međunarodne prehrambene grupacije poput "Droge Kolinske", priliku da učestvujem u nizu velikih privatizacijskih i M&A projekata u regionu, i to ne samo kao član rukovodstva regionalne investicione banke nego i kao samostalni nezavisni savetnik – preduzetnik. "The last but not least" – NLB Grupa mi je pre nešto više od godinu dana dala i izuzetnu priliku da svoje iskustvo upotrebim i na jedinstvenom projektu restrukturiranja i transformacije NLB Banke Beograd.

Naravno da imam i ja puno ideja šta bi moglo bolje i gde sam mogao da uradim više, ali verujem da bi bilo nezahvalno tražiti više onoga što mi je do sada ponudila moja profesionalna karijera – i zato je zaista ne bih menjao ni za jednu drugu.