(Politika) Aleksandar Popović, minisatar energetike - Kuda teče ruski gas

U resoru Aleksandra Popovića, ministra rudarstva i energetike, ovih dana su „dva vruća krompira” – prolazak kraka gasovoda „Južni potok” kroz Srbiju i privatizacija Naftne industrije Srbije. Gasovod „Južni potok” kojim bi Rusija trebalo da snabdeva južni deo Evropske unije može ići preko Bugarske, Srbije, Hrvatske ili Mađarske ka Austriji, ili preko Rumunije i Mađarske ka Austriji.Ukoliko bude prelazio Rumuniju morao bi da ide preko Karpata što bi u velikoj meri povećalo troškove gradnje, dok bi se prelaskom preko Srbije uštedelo, jer bi cevi išle kroz dolinu reka do Vojvodine. Kuda će na kraju gasovod proći i da li će cevi biti položene i preko Srbije, ili će nas ovaj krak ipak zaobići, tek će se videti.

Kada će javnost biti upoznata s detaljima nacrta sporazuma koji Vam je uručio ruski ambasador, a tiče se zainteresovanosti „Gazproma” za gradnju kraka „Južni potok”, završetak Banatskog Dvora i modernizacije NIS-a ?

Nacrt sporazuma nam je ruska strana uručila pre manje od nedelju dana. Vlada je, nakon toga, formirala radnu grupu, kojom će predsedavati premijer i koja će u narednim nedeljama, ali svakako ne gubeći vreme, s ruskom stranom raditi na usaglašavanju dokumenta. Javnost će biti upoznata s tekstom nakon što on bude usaglašen, a krajnju reč će, u svakom slučaju, jer je reč o međudržavnom sporazumu, dakle, zakonskom tekstu, imati Skupština.

Šta zapravo znači ruska ponuda za Srbiju?

Ponuda Rusije se odnosi na izgradnju magistralnog gasovoda „Južni potok” kroz Srbiju, strateško partnerstvo Ruske Federacije i Srbije u izgradnju podzemnih skladišta gasa na teritoriji naše zemlje i modernizaciju NIS-a. Svakako je najvažnije što ova ponuda, a sada govorim o konceptu, ne o pojedinostima o kojima će se razgovarati, podrazumeva sigurnost u snabdevanju naše zemlje energentima. Energetska bezbednost je prioritet svake zemlje. Funkcionisanje ovog gasovoda bi doprinelo ostvarivanju dodatnih prihoda u budžet i to naplatom tranzitnih taksi. Smanjio bi se i pritisak na elektroenergetski sistem u zimskim mesecima, jer bi se gas koristio i za zagrevanje domaćinstava.

Šta konkretno znači modernizacija NIS-a, koju nudi „Gazprom”, privatizaciju ili nešto drugo, i kakav je Vaš stav o tome da li i NIS treba prepustiti „Gazpromnjetu” bez tendera?

Naftnu industriju Srbije je neophodno modernizovati kako bi se i u srpskim rafinerijama proizvodilo gorivo evropskog kvaliteta i za to nam je neophodan strateški partner. Uveren sam da prednost treba da ima onaj ko poseduje sopstvene izvore nafte, jer bi se na taj način dugoročno obezbedilo snabdevanje crnim zlatom, uposlile NIS-ove rafinerije, a tržište bi bilo dobro snabdeveno svi vrstama derivata. Pored toga, i cena nafte iz sopstvenih izvora bi manje bila pod uticajem berzanskih kretanja, a svedoci smo da je sirova nafta na svetskim berzama od januara do danas zabeležila skok od čak 80 odsto.

Spekuliše se da bi krak gasovoda „Južni potok” mogao da gradi „Jugorosgas” gde „Srbijagas” ima svega 25 odsto vlasništva, te bi u tom slučaju novac od tranzita većim delom otišao „Gazpromu”. Kako to preobratiti u srpsku korist?

Konkretna pitanja u vezi s gradnjom i vlasništvom nad gasovodom će svakako biti tema razgovora. Ono što je apsolutno sigurno je da bi se u izgradnji gasovoda kroz Srbiju uposlile domaće kompanije, tako da bi Srbija i tokom gradnje i te kako imala koristi od ove investicije, vredne više od milijardu dolara. Što se tiče mogućih prihoda od tranzita, navešću primer Ukrajine koja ubira taksu od 1,6 dolara za transport 1.000 kubnih metara gasa na razdaljinu od 100 kilometara, tako da bi prihodi od tranzita svakako bili izuzetni.

Da li je Srbija u ovom času, po Vašem mišljenju i na osnovu uvida u nacrt sporazuma, bliža potpisivanju međudržavnog sporazuma sa „Gazpromom” ili ne?

U svakom slučaju mislim da smo dobili više nego dobru ponudu i da treba, kroz pregovore s ruskom stranom , raditi na razjašnjavanju pojedinih aspekata i njegovoj realizaciji.

Kako komentarišite to što su Rusi prvi put sada došli nama nešto da ponude, a već ih dovoljno dugo čekamo da krenu s konkretizacijom ne samo „Južnog potoka”, već i gasovoda Niš – Dimitrovgrad. Da li Rusi žele da osiguraju svoju energetsku stabilnost u ovom regionu jer se i sami boje da bi Kosovo moglo da bude jednostrano proglašeno nezavisnim?

Gradnja gasovoda je jedan od najvećih projekata i normalno je da se realizuju u dužem periodu. Govorimo o dugoročnim investicijama vrednim nekoliko milijardi evra. Da bi se pristupilo izgradnji gasovoda potrebno je pre toga dogovoriti se o svim detaljima s vlastima zemalja kroz koje će gasovod prolaziti, rešiti pravno-imovinska pitanja, dogovoriti o ceni tranzita i još mnogo drugih detalja. Sve aktivnosti koje Rusija trenutno sprovodi u vezi sa izgradnjom gasovoda su još u fazi koja prethodi samoj izgradnji. Što se tiče drugog dela vašeg pitanja, Rusija je svoju poziciju u regionu „utvrdila” odavno. Ruski predsednik Putin je u junu ove godine izneo podatak da je do danas 73 milijarde kubnih metara gasa i 59 miliona tona nafte otišlo na balkansko tržište, što je polovina od količine koja je isporučena čitavom evropskom tržištu. To dovoljno govori o poziciji Rusije u energetskom sektoru jugoistočne Evrope.

A što se tiče veze između gradnje gasovoda i političke situacije, moram da podsetim da je ruski stav o Kosovu i Metohiji principijelan. Takav je bio pre razgovora o gradnji gasovoda, takav je danas i takav će ostati nakon razgovora o gradnji. Ruska Federacija je ozbiljna država sa ozbiljnom i principijelnom državnom politikom.

Kada će se znati na koji način će biti građene dve termoelektrane „Kolubara B” i „TENT blok 3”. Da li kroz strateško partnerstvo sa EPS-om ili onako kako to predlaže ministar Dinkić, iznošenjem EPS-ov akcija na berzu?

Elektroprivreda Srbije je završila svoj deo posla na pripremi potrebne dokumentacije, a zatim je Ministarstvo rudarstva i energetike obavilo konsultacije s nadležnima. Predlog je prošao i vladin Odbor za privredu i finansije i očekujem da bude usvojen na nekoj od sednica vlade do ove Nove godine. U tom slučaju, tenderi će biti objavljeni posle božićnih i novogodišnjih praznika, do kraja januara.

Iako je za građane krajnje nepopularno poskupljenja struje, da li za korekciju cena ima opravdanih razloga. I koji su? Kolika bi cena struje realno trebalo da bude?

Realna cena struje je ona koja će pored redovnog održavanja omogućiti i investicije u nove kapacitete. Procena Agencije za energetiku, kao nezavisnog regulatornog tela, jeste da je prosečna cena od oko pet evrocenti za kilovat, odnosno četiri dinara, neophodna da bi EPS normalno održavao postojeće kapacitete. To su opravdani troškovi. Ali, mi želimo EPS-u da omogućimo i da iz sopstvenih prihoda gradi nove kapacitete. Pored toga, EPS će 1,2 milijarde evra morati da izdvoji samo za postojeće elektrane, da bi parametre zaštite životne sredine u njima do 2015 doveo u red. To je trošak kojim ne povećavate proizvodnju struje, ali je neophodan. Širenje kolubarskih kopova će koštati 480 miliona evra u narednih deset godina. I jedan i drugi izdatak su neophodni, moraju da budu pokriveni, a omogućavaju samo da nam proizvodnja električne energije ostane na istom nivou, što je nedovoljno.

Kako će se pomoći Srbima na KiM kada je snabdevanje strujom u pitanju, budući da pojedini delovi ove južne srpske pokrajine satima nemaju struju i tako svake zime?

Problemi u snabdevanju Kosova i Metohije strujom postoje još od 1999. godine, od kada je u NATO bombardovanju razoren elektroenergetski sistem. Iako je do sada potrošeno više od milijardu evra za njegovu obnovu, situacija sa snabdevanjem nije bitno poboljšana, pa je elementarna činjenica da elektrane „Kosovo A” i „Kosovo B” danas proizvode manje struje nego 1998. godine.

Mi imamo otvoren kanal komunikacije sa Unmikom i učinićemo sve što je moguće da se situacija sa snabdevanjem poboljša.

Dokle se stiglo sa idejom gradnje HE „Buk Bijela” koju bi trebalo da grade RS i Srbija zajedno. I šta ukoliko Crna Gora ne pristane da učestvuje u celom projektu?

U Elektroprivredi Srbiji se trenutno radi na studiji za iskorišćenje preostalog hidropotencijala sliva Drine. Ovaj posao bi trebalo da bude završen do proleća i tek tada ćemo moći da izdvojimo potencijalne projekte i krenemo dalje. Hidroelektrana „Buk Bijela” je samo jedan od ovih projekata i izvesno je da je najbliži realizaciji jer su kod njega u najvećoj meri rešeni imovinski odnosi. Ovu hidroelektranu ćemo graditi zajedno s Republikom Srpskom, a ukoliko se Crna Gora ne uključi u taj projekat pristupićemo izgradnji srednje „Buk Bijele”, manjeg kapaciteta od maksimalnog.

napomena : tekst u potpunosti preuzet iz lista POLITIKA od 16.12.2007