Bora Milutinović, fudbalski trener - Naš inat može sve da izdrži

Jedan telefonski poziv Bori Milutinoviću, treneru koji je sa pet različitih reprezentacija učestvovao na petsvetskih prvenstava (Meksiko, SAD, Kina, Kostarika i Nigerija), da bude deo nedavne humanitarne akcije "Asovi za decu" i - eto ga u Beogradu. Samo na nekoliko dana, a ono po čemu je Bora drugačiji od ostalih ogleda se u tome što je u beli grad zapucao pravo iz - Katara.

- Nisam se dvoumio nijednog trenutka kada sam dobio poziv, naravno da sam odmah rekao da, i počeo da se pakujem - ushićeno je Bora pričao u "Novostima", čiji je gost bio, uprkos "gustini" vremenskog rasporeda. - Ponosam sam što su me se setili, a moje zadovoljstvo je još veće. Uvek sam spreman da pomognem, pa ma gde da sam se u to vreme zatekao. Svakako da mi nije bilo teško da dođem iz Katara, jer je divno kada nekome pomažeš, pogotovo kada su u pitanju bolesna deca.

Kada se spustila zavesa na utakmicu nekadašnjih legendi, odmah ste otišli u svoju Bajinu Baštu.

- Nema tu dileme, Bajina Bašta je uvek na prvom mestu - sa širokim osmehom objašnjava Bora. - Moram da vidim sestru Milenu, ostali smo još samo ona i ja, i to je uvek tako kada dođem u Srbiju. I Perućac je na mojoj "karti".

Protutnjali ste zatim i kroz Beograd, pa pravac Katar, ali, nekako ste, ipak, najsrećniji kada se "dokopate" Meksika.

- Ali ne zbog sjajnih fudbalskih uspomena, već zato što u zemlji Acteka živi moja kćerka Darinka i dve unuke, Lusijana (2) i Aleksandra (1). Tamo se podmladim, napunim baterije i teram dalje.

Uvek se rado vraćate Srbiji, ipak, niste uvek nasmejani.

- Kod nas je problem finansijske prirode. I ne mislim tu samo na sport. Narod ne živi lagodno, bori se za svoju koricu hleba. Ja volim da dođem u Beograd, u moju Bajinu Baštu, u Srbiju, ali ponekad ne volim da vidim ono što vidim. Znam da je zemlja u tranziciji, znam da ništa ne može da se uradi preko noći, ali hoću da verujem da ovaj narod može da izdrži sve i da ide brže, bolje, dalje...

Ova zapažanja reflektuju se, zacelo, i na sport, fudbal.

- Znam da je najveći problem kako zadržati igrače. A pogotovo mlade. Jer, šta god mi mislili, jasno je da je mnogo bolje igrati i imati pare, a ne da igraš bez para! Ko je taj koji može da taj odnos postavi na zdrave noge? Bilo bi lepo kada bismo mogli da vaspitavamo mlade da poštuju neke prioritete, ali da li je to što bismo im rekli, za njih najbolje. Bojim se da nije. Primer "Lestera" je možda za nauk. Oni su stigli do titule živeći i igrajući za kolektiv. Odnos prema obavezama i igri je bio podjednako raspoređen na sve, bez obzira na to što su se pojedinci izdigli iznad kolektiva ali radeći za kolektiv. Ipak, to je druga priča, u Engleskoj su plate sjajne, dobijaju se na vreme, nagrade su još veće. U Srbiji je sve drugačije, ali tako je to u životu, fudbalu.

Iako ste pravi globtroter, neće vas biti na Evropskom prvenstvu u Francuskoj.

- Preskočiću Francusku, jer mi je interesantnije da pratim Kopa Amerika Centenario koji se igra u Americi povodom 100 godina fudbala u Južnoj Americi. Jedva čekam da vidim meč Meksiko - Kolumbija koji se igra 3. juna, a ima tamo dosta selekcija koje sam vodio, od domaćina, Meksika, do Kostarike i Jamajke. Doneo sam takvu odluku jer sam emotivno više vezan za Ameriku i Južnu Ameriku, i to je odlučilo. Ipak, sav kvalitet je u Evropi! Uveren sam da na Mundijalu u Rusiji većih iznenađenja ne može biti i da će se na presto popeti neka selekcija koja je već bila najbolja na svetu.

Ima oprečnih mišljenja i priča o Mundijalu koji će se održati u Kataru 2020. godine. Mnoge zemlje, pogotovo evropske, žale se, pre svega, na vrućinu.

- Teško ćete naći perfektno organizovano prvenstvo sveta, svaka zemlja ima neke svoje probleme. Kada se igra u Americi duga su putovanja, a ima i vrućina, u Meksiku je velika nadmorska visina, velika vlažnost i vrućina, a opet Prvenstvo sveta je bilo odlično organizovano. Što se Katara tiče, najmanji problem su stadioni, koji će biti poslednje čudo tehnike, a utakmice će se igrati na temperaturi koju poželiš. Izabereš, hoćeš li 20 ili 22 stepena Celzijusa, sve će regulisati ogromni er-kondišni. I ono što je veoma važno, pošto je zemlja mala, moći ćeš bez problema da gledaš dve utakmice dnevno.

Kataru, zemlji koja giganstkim koracima gura napred, u fudbalu baš i ne ide tako brzo...

- U Kataru su mogućnosti izvanredne, ali nema masovnosti. Novac, naravno, nije problem, ali to nije dovoljno. Ipak, napravljen je plan da se ulaže u mlađe kategoprije. Tako, dečaci od 15 do 20 godina putuju po svetu, igraju i preko 50 utakmica godišnje, edukuju se i na taj način uče fudbal i prilagođavaju se, stiču neophodno iskustvo. To je najbolji način da ispune svoj san.

Kako je živeti u Kataru?

- Mirno, lepo, bez velikih stresova i uzbuđenja. Katar je dovoljno mali da imaš svoj kutak, a opet dovoljno veliki da možeš da pronađeš sve ono što imaš i u Njujorku, Parizu, Meksiko Sitiju, Dubaiju... A fudbal im pomaže da urade još mnogo toga, onako, preko reda. U Kataru se već četiri-pet godina gradi ultramoderan metro, biće potrebne još dve-tri godine da se završi, ali će s njim prestati sve muke koje donosi zagušen saobraćaj, što je globalni problem na čitavoj planeti. Ali, kako ne možeš svima da ugodiš, mnogi se, na primer, pitaju kako će Mundijal da se održi bez alkohola, s obzirom na to da se očekuje veliki broj turista iz celog sveta. Videćemo kako će to pitanje da se reši. Mada sport i alkohol baš i ne idu zajedno.

Kinezi rade na potpuno drugačiji način. Ulažu veliki novac i dovode već afirmisane igrače, a ove godine su izdvojili enormne cifre za velike asove. U najmnogoljudnijoj zemlji ste i danas "Božanstvo"?

- To je drugačija priča pošto su Kinezi već dosta toga u fudbalu postigli. Ali, oni nisu od onih koji se zadovaljavaju prosekom. Ne, oni žele da se približe svetskim velesilama, a kako su im ekonomske mogućnosti velike, rešili su da novcem privuku one koji mogu da im pomognu da san pretvore u javu. Pitanje je samo da li je sve ono što je skupo i pravo. Mislim da Kinezi još nisu pronašli pravu strategiju, mada im je san da budu domaćini Svetskog prvenstva 2026. godine, a već se zna da su kandidati Meksikanci i Amerikanci. Zbog toga je napravljena strategija da se izgradi 40.000 fudbalskih terena, ulaže se u selekcije do 17 i 19 godina, olimpijsku reprezentaciju...

TRENERSKI POSAO

Bora već duže vreme ne radi kao trener, ali, kao veliko ime, i ne može da prihvati svaki poziv.

- U pravu ste, a ono što je najvažnije, nemam neku potrebu da ponovo sednem na klupu. Ne mogu, naravo, da treniram bilo koga, ali nikada ne reci nikad. Ako dobijem ponudu koja može da za mene bude izazov, verovatno je ne bih odbio.

PIKSI NA MUKAMA

U Kini su sezonu počela naša tri trenera, ali Slaviša Stojanović je već smenjen, a Dragan Stojković i Dragan Okuka su na velikim mukama.

- Nije im lako jer u Kini je rezultat zakon. Oni nemaju strpljenja, žele rezultate odmah i po svaku cenu.

Bora Milutinović

Bora Milutinović biografija

fudbal

fudbalski trener

Perućac

Evropsko prvenstvo u Francuskoj