Prof. dr Marko Carić, suosnivač Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu - Nepresušna energija blistavog uma

Prof. dr Marko Carić je diplomirao na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu 1996. godine i stekao zvanje diplomirani inženjer elektrotehnike, a diplomirao je i na Ekonomskom fakultetu 1999. godine, čime je stekao zvanje diplomirani ekonomista. Magistrirao je 2002. godine, a tri godine kasnije i doktorirao na Fakultetu za menadžment i stekao zvanje Doktor nauka za užu naučnu oblast menadžment na temu: "Formiranje marketinške strategije u plasmanu novog proizvoda". Doktorsku tezu odbranio je i na Fakultetu tehničkih nauka 2008. godine, čime je stekao zvanje Doktor tehničkih nauka, Doktorat na temu: "Istraživanje uticaja inovacija na tehnološki razvoj preduzeća sa aspekta zaposlenih".

Suosnivač je Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, Predsednik Saveta Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menadžment, redovni je profesor na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment i Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe, gde je i dekan. Kao redovni profesor izvodi predavanja na osnovnim akademskim, master akademskim i doktorskim studijama; objavljuje naučne i stručne radove; učestvuje u radu na naučno-istraživačkim razvojnim projektima.

Od 2008. godine, intenzivno radi na unapređenju kvaliteta visokog obrazovanja. Inicijator je i član tima implementacije sistema menadžmenta kvalitetom ISO 9001:2008 na Pravnom Fakultetu za privredu i pravosuđe i Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment, koji su uspešno sertifikovani.

U 2010. godini, učestvovao je u organizaciji događaja 2nd EMUNI Research Souk The Euro-Mediterranean Student Research Multi-conference "Living together in the multi-cultural society". Takođe je član Upravnog odbora Prve Međunarodne konferencije o obrazovanju za preduzetništvo (1st International Conference on Entrepreneurial Learning - ICEL).

Od 1997. godine do danas glavni je koordinator i investitor na izgradnji preko trideset vikendica, stambenih i poslovnih objekata, od kojih su pet objekti za visokoškolske institucije. Učestvovao je u projektima: Outsourcing Center Serbia, Examination of innovation and cooperation abilities and development possibilities of small and medium sized enterprises in the Hungarian-Serbian cross-border region i Socijalno preduzetništvo kao podrška socio-ekonomskom razvoju AP Vojvodine – Inovacijama do novog zapošljavanja i socijalne inkluzije.

Stalni je sudski veštak na poljima ekonomije i finansija, i elektrotehnike i telekomunikacija. Član je Udruženja sudskih veštaka Vojvodine, kao i Inženjerske komore Srbije i nosilac je četiri licence – za nadzor, projektovanje, tehničku kontrolu, i izvođenje elektro, energetskih i telekomunikacionih instalacija. Završio je veliki broj kurseva u kompaniji Lucent Technologies u Holandiji, između ostalih – kurseve za uvođenje sistema kvaliteta, GSM/UMTS, TOC/CC, ISDN, Data Com and Networking, kurseve za implementaciju sistema menadžmenta, LCMT trening, principi modelovanja i sl. kao i studijsku specijalizaciju iz oblasti telekomunikacija 1994. godine u Kampinasu u Brazilu.

Učestvovao je na velikom broju domaćih i međunarodnih konferencija, a do sada je objavio više od 50 naučnih radova, od kojih je veliki broj objavljen u međunarodnim časopisima. Autor je preko deset monografija i udžbenika. Do sada je bio mentor na desetine magistarskih teza i doktorskih disertacija.

Prof. dr Marko Carić je član Mense.

Prof. dr Marko Carić, intenzivnim i posvećenim radom s ciljem stalnog unapređenja kvaliteta nastavnog kadra, uslova studiranja i međunarodne saradnje, obezbedio je ovim visokoškolskim ustanovama stabilnu poziciju na tržištu visokog obrazovanja.

Gospodine Carić, gde ste rođeni i odrasli? Gde ste se školovali? Kako je tekao put razvoja Vaše karijere?

- Rođen sam u Novom Sadu pre 45 godina. Uh, kako vreme brzo prolazi. Tu sam i odrastao i školovao se. Završio sam matematički smer u gimnaziji "J. J. Zmaj", a nakon toga upisao Fakultet tehničkih nauka, elektrotehnički odsek. Pri kraju studija sam upisao i ekonomski fakultet u Subotici. Naravno, završio sam oba fakulteta i počeo da se bavim biznisom u više sfera. Tokom bavljenja gradnjom i uvozno-izvoznih poslova mučilo me je što nisam radio u struci, pa sam prihvatio poziv za stručno usavršavanje i rad u inovativnom timu u Holandiji. To je bilo nezaboravno iskustvo koje je dalo poseban akcenat i doprinos rastu moje karijere. Posle isteka ugovora, vratio sam se u Srbiju i pokrenuo sam plasman zarađenog kapitala i razvoj sopstvenih biznisa. Nikad nisam bio orijentisan samo na jedan posao, već sam uvek imao više opcija i paralelno vodio ili bar učestvovao u različitim biznisima. Što bi stari Latini rekli "VARIETAS DELECTAT". Pošto sam neko vreme proveo na FTN-u i držao nastavu, odlučio sam da uđem i u visoko obrazovanje i njegov razvoj kroz privatni sektor. Naravno i dalje se nisam sveo samo na taj biznis ali mi je to ipak postala dominantna misija sa jasno izraženom vizijom.

Ove godine u maju mesecu, Vaše ime se našlo i zauzelo počasno mesto u enciklopediji uspešnih ljudi Srbije – "Oxford’s Book of Successful People of Serbia". U enciklopediji se nalaze imena i biografije znamenitih i uticajnih ličnosti savremene Srbije, koje su svojim delovanjem obeležile nedavnu prošlost, deo su aktuelne sadašnjosti i koje će imati nesumnjiv uticaj na budućnost. Kako objašnjavate ovako značajan i velik uspeh?

- Meni je drago da su ljudi koji rade ovu ediciju prepoznali prave vrednosti i još mi je draže pojavljivanje u "Oxford’s book" imajući u vidu da zaista nije bilo protekcija, veza, politikanstva, estrade, žute štampe itd. već da je isključivo kvalitet pojedinca i doprinos razvoju profesije kojom se bave bio parametar i kriterijum za objavu biografije u knjizi. Predan rad tima stručnjaka i analiza relevantnih pokazatelja su doveli do toga da zaista nikog objavljenog u knjizi ne može biti sramota od nekih neadekvatno dospelih ljudi u ediciji. Nosioci licence su stranci koji nisu imali potrebu da se dodvoravaju nikom i njima je bio isključivi cilj da dođu do što boljeg odabira i da sve bude u skladu sa zaslugama.

Meni lično je to velika satisfakcija – da se posvećen i predan rad ipak primeti – i biće mi to veliki podstrek za dalja dostignuća.

Pored toga sto ste redovan profesor i predsednik Saveta Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menadžment, dekan Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe, koji su deo Univerziteta Privredna akademija, prvog akreditovanog Univerziteta u Vojvodini, budući prorektor za međunarodnu saradnju, nosilac ste i prestižnog priznanja "Najevropljanin". Šta za Vas predstavlja tačno ovo priznanje i kako ga doživljavate?

- Drago mi je što sam dobio i to priznanje, ali iskreno, tu već nisu važili kriterijumi kao za priznanje o kome sam pričao u prethodnom pitanju, pa sam dolazio u iskušenje u par navrata da ga vratim kada sam video ko ga je sve dobio. Međutim, nisam ga vratio jer je bilo i dosta zaslužnih dobitnika ovog priznanja.

Kako biste ocenili kvalitete visokog obrazovanja u Srbiji, i šta je, po Vašem mišljenju, ključni problem? Šta je visoko obrazovanje dobilo Bolonjskom reformom?

- Kvalitet visokog obrazovanja u Srbiji nije loš po mom mišljenju, samo fali praktična komponenta. Mi se trudimo da našim studentima to nadomestimo pa da tokom studija mogu da steknu neku viziju čime bi voleli da se bave, a to će moći samo ako su bili u susretu sa praktičnim ostvarenjima iz predavane problematike.

Po mom mišljenju, problem je nepoštovanje i nepostojanje dovoljno adekvatnih kriterijuma kojima se meri kvalitet visokoškolske ustanove, fakulteta, univerziteta, jer bi se na taj način manje pažnje poklanjalo rečima a više delima. Primera radi, neki državni pravni fakulteti često napadaju privatne srodne fakultete, a da su po većim kriterijumima lošiji od njih. Takođe, pokušavaju privatnim fakultetima da uskrate nešto što im pripada a sebi omoguće daleko veće privilegije nego što zaslužuju.

Visoko obrazovanje Bolonjskom reformom je najviše dobilo na tome da studenti polažu ispit tokom celog semestra čime je kampanjski pristup zamenjen kontinuiranim učenjem.

(Marko Carić) Po Vašem mišljenju, da li se proces akreditacija visokoobrazovnih ustanova dobro sprovodi u Srbiji?

- Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju je u svom drugom sazivu postala punopravna članica Evropske asocijacije agencija za unapređenje kvaliteta u visokom obrazovanju – ENQA-e, što je veliki uspeh, i da nisu dobro radili svoj posao sigurno to ne bi postigli. Međutim, ima puno mešanja raznih faktora koji remete proces akreditacije i koji ga dosta "kvare" kao što su npr. ministarstvo, politika, nelojalna konkurencija, neki državni, ali i privatni fakulteti kao i pojedinci sa tih fakulteta. Dakle, komisija nije toliko nezavisna koliko treba da bude i to utiče negativno na proces akreditacije.

Koliko država ulaže u visoko obrazovanje?

- Država nedovoljno ulaže u visoko obrazovanje i uopšte nije fokusirana na rešavanje problema i na ujednačavanje statusa privatnih i državnih fakulteta. Ministarstvo prosvete je nedovoljno kompetentno i samo je još više pogoršalo situaciju u prethodnom periodu. Ni namere često nisu časne u odnosu na privatne univerzitete koji mnogo ulažu u razvoj visokog obrazovanja u proteklih 10 – 15 godina, a nemaju ni priliku da imaju studente na budžetu, korišćenje domova, menzi, stipendija i sl.

Međutim, borimo se i radimo u nadi da će se napraviti realnija tržišna utakmica u budućnosti.

Šta bi bila Vaša poruka budućim studentima i mladim ljudima u Srbiji? Da li mladi ljudi imaju perspektivu u Srbiji, ili ih svetlija budućnost čeka van granica naše zemlje?

- Šta poručiti mladim ljudima... teško pitanje. Zavisi od mnogih faktora, ne znam šta će se dalje rešavati na globalnom i lokalnom planu, situacija se može preokrenuti i promeniti ali ako ostane stanje u našoj zemlji kakvo je poslednjih 10 – 15 godina, savetujem ih da potraže sreću u belom svetu jer smatram da im je tamo veća perspektiva, svetlija budućnost, da imaju mnogo više prilika i otvorenih mogućnosti, i da je tamo pravednija, kvalitetnija i uređenija sredina. Mogu da kažem i zdravija i manje zagađena sredina, ali bolje da sada ne ulazim dublje u tu temu. Potrebno im je malo odvažnosti i samopouzdanja i uspeh im je zagarantovan. Prevazići će nostalgiju brzo, i onda im se otvaraju novi horizonti. Ovo ne pričam napamet već na bazi iskustva mnogih drugova i poznanika koji su prezadovoljni u raznim delovima sveta. Naravno, posle usavršavanja i specijalizacije se mogu vratiti u zemlju i da je unaprede svojim novostečenim znanjima i iskustvima.

Kakvi su Vam planovi za budući period što se tiče proširivanja saradnje sa zemljama u Evropi i svetu u cilju razmene profesora i studenata, kao i uvođenje raznih programa, master studija na engleskom i drugim jezicima?

- Naš cilj je da proširujemo međunarodnu saradnju sa srodnim visokoškolskim ustanovama koliko god je moguće i dokle god stvaramo neki novi kvalitet i benefit za studente. Smatramo da je njima od izuzetnog značaja da čuju po neko predavanje od svetskih, renomiranih stručnjaka kao i da se upoznaju sa budućim kolegama širom sveta. Smatramo da će svet u perspektivi biti pristupačniji i da će međunarodno poslovanje postati neminovnost, pa želimo da se naši studenti za to pripreme. Težićemo i uvođenju zajedničkih studijskih programa sa renomiranim visokoškolskim ustanovama u Evropi. Što se tiče studija na engleskom jeziku mi imamo već dobar deo studijskih programa akreditovanih na tom jeziku.

Koliki je značaj međunarodne saradnje među univerzitetima u svetu? Po Vašem mišljenju, Istok ili Zapad?

- Kako sam malo pre rekao, smatram da je izuzetno veliki značaj međunarodne saradnje jer se na taj način brišu granice i proširuju vidici kao što se razvija i duh kosmopolitizma. Po mom mišljenju bolja je orijentacija ka istoku zato što se istok više razvija, ima veću perspektivu i lakše prihvataju ljude sa ovih naših prostora. Zapad je, po mom mišljenju, u silaznoj putanji što ne znači da ga treba otpisivati i da se ne može napraviti karijera i steći bogato životno iskustvo.

Kakav je tretman, status i plasman Vaših svršenih studenata u privredi, pravosuđu, inostranstvu, nauci..?

- Naši studenti su se, tokom procesa studiranja, već isprofilisali u pogledu budućeg zanimanja, onoga što ih interesuje i pre svega za šta poseduju odgovarajuće sklonosti. Veliki broj svršenih studenata sa našeg fakulteta zaposleno je u tužilaštvu, sudovima, advokaturi širom zemlje, i sa istim tim institucijama posedujemo potpisane ugovore o saradnji kao i veoma respektabilan i korektan odnos, pun poštovanja.

Za Vas kažu da ste čovek koji ima nepresušnu energiju i radoznalost za sve vidove života i rada, da ste čovek sa inovativnim idejama koje u mnogome doprinose napretku i razvoju, kako Univerziteta Privredna akademija, tako i u ostalim delatnostima. Pored zanimanja u sferi obrazovanja, čime se još bavite?

- Skoro 20 godina sam aktivan u sferi građevine koja mi puno pomaže da i kroz nju izrazim svoju kreativnost. Svaki napravljeni objekat mi predstavlja na neki način spomenik, vrednost u tri dimenzije. Naravno postoji i spoj građevine i fakulteta jer smo sve naše fakultetske objekte sami gradili. Volim da na taj način, kroz gradnju novih, kvalitetnih i modernih objekata, dam svoj doprinos razvoju moga grada Novog Sada.

Takođe, s obzirom na to da volim sport i shvatam značaj razvoja sporta kod mladih, angažovao sam se i na izgradnji sportskih terena i pratećih sadržaja, što me ispunjava velikim zadovoljstvom. Ima još nekih poslova i aktivnosti kojima se bavim, ali mislim da je za ovaj intervju dovoljno ovo što sam naveo. Mora nešto da ostane i za sledeći put.

Po Vašem mišljenju, kakav je status i tretman, kao i lični razvoj poslovnog čoveka u Srbiji?

- Status i tretman poslovnog čoveka u Srbiji je neadekvatan i dosta potcenjen u odnosu na stranog investitora. Moraju se više ceniti i poštovati sposobni, učinkoviti i kreativni poslovni ljudi u Srbiji da bi oni bili motivisani da stvaraju nove vrednosti ovde, a ne da idu u strane zemlje koje će ih oberučke prihvatiti. Takvi ljudi su rariteti i vrednost svakog društva, i treba ih čuvati kao malo vode na dlanu.

Koliko su Srbi kao nacija posvećeni poslu i koliko su lojalni?

- Srbi kao nacija su slabo posvećeni poslu i nisu baš najlojalniji. Naravno da ima izuzetaka, ali je generalno situacija po tim pitanjima loša. Dosta kvalitetnih ljudi je otišlo u inostranstvo i taj trend se nastavlja. Kod nas je godinama prisutna negativna selekcija kadrova što je loš primer novim generacijama. Verovatno su kod mladih ljudi prisutna razna razočarenja i postoje raznorazni razlozi za takav malodušan i nedovoljno ambiciozan pristup poslu, ali nije izlaz, tj. rešenje, u negodovanju na taj način.

Šta Vas trenutno zaokuplja? Da li učestvujete u nekim projektima? Koliko imate vremena za dodatno usavršavanje?

- Trenutno me zaokuplja to da završim sve započete aktivnosti i pobegnem na mesec dana u nepoznatom pravcu (ha ha ha...). Smatram da sam se dovoljno dodatno usavršio i da je sad vreme da se posvetim sebi i nekim novim horizontima i izazovima koji će se već sami pojaviti.

Na koji način uspevate da se oslobodite svakodnevnog stresa?

- Trudim se što češće da odem na neki sport i u prirodu, a akumulirani stres najbolje lečim nekim egzotičnim putovanjem.

Koji je Vaš životni moto?

- Moj životni moto je da se nikad nisam zadovoljavao postignutim i uvek sam težio višem, najvišem... a u isto vreme "Enjoy good Life" što bi rekao jedan moj drug iz Indije.

Napomena: Preuzeto iz magazina Profit, jun 2016.