Suma Čakrabarti, predsednik EBRD - EBRD je zainteresovan za "Telekom" i investicije u mala i srednja preduzeća

Suma Čakrabarti (Foto: YouTube/screenshot)

Suma Čakrabarti u intervjuu za RTS tokom posete Beogradu izjavio je i da će ta banka da poveća ulaganja u našu zemlju i da je za veći privredni rast Srbije presudan nastavak ekonomskih reformi.

Ovo je vaša četvrta poseta Srbiji. Stiče se utisak da pridajete dosta pažnje, imajući u vidu da ste se samo sa premijerom Vučićem susreli tri puta za skoro godinu dana.

- Za mene je zapravo ceo region Zapadnog Balkana prioritet, za EBRD, a Srbija je naravno najveća privreda u tom regionu pa je stoga veoma važan prioritet u regionu. Zbog toga sam ja toliko mnogo vremena posvetio dolasku u Beograd, razgovoru sa premijerom, sa drugim ministrima, ali i sa predstavnicima privatnog sektora. Želimo da vidimo šta EBRD može da uradi još više kako bi pomogao Srbiji na njenom putu evropskih integracija i u širem smislu da bi razvila svoju privredu.

Za vreme ove posete vi ste posebno istakli značaj evropskog puta Srbije. Kako EBRD može da pomogne Srbiji?

- Mislim da možemo da pomognemo Srbiji na neke načine na koje smo već pomogli drugim zemljama na njihovom putu ka članstvu u EU. Najvažnije pitanje za Srbiju i druge zemlje koje teže da postanu član EU jeste: mogu li njihove kompanije, privrede, biti konkurentne kada budu u EU i da se suoče sa konkurencijom. Ljudi očekuju da se standardi EU primenjuju. Naš posao je da pomognemo privatnom sektoru u Srbiji, na Zapadnom Balkanu, da budu još bolji kako se bude ulazilo u EU.

Da li je naš privatno sektor spreman za tu igru?

- Neki delovi privatnog sektora jesu spremni, ali svakako predstoji dosta posla u drugim sektorima. Jedna od oblasti o kojoj želim da razgovaram sa vladom i mi na tome snažno insistiramo jeste: privatizacija preduzeća koja su u javnom sektoru, jer ako se to ne desi, neće biti konkurentne kada uđu na tržište EU. To se ne tiče samo Srbije već i drugih zemalja regiona, isto je pitanje. Mislim da je Srbija prilično napredovala, ima rukovodstvo koje veruje u taj pravac, i u političkom i u ekonomskom smislu, pa mislim da imamo dobar okvir da krenemo dalje sa tim.

Kada ste pomenuli privatizaciju, da li ste na umu imali Telekom?

- Da, Telekom je jedan primer ali ima i drugih kompanija, u bankarskom sektoru.

Da li je EBRD zainteresovan za te kompanije? Kada smo poslednji put razgovarali rekli ste da ste zainteresovani.

- Da, naravno mi smo veoma zainteresovani za to. Mislim da je zaista ono što je dobro videti jeste da su sadašnja i prethodna vlada počele da rade mnogo stvari koje su veoma korisne, a u pogledu Zakona o privatno-javnom partnerstvu, koncesija, poreskog sistema. Sve su to veoma važne stvari koje bi trebalo da budu u pravom obliku da bi došlo najpre do restrukturiranja, a zatim možda i do privatizacije. Mi smo zainteresovani za iste oblasti o kojima smo i ranije razgovarali.

Da li je sada samo pitanje vremena?

- Da, mislim da jeste. Izbori su završeni, nova vlada je formirana, program MMF-a ide veoma dobro, ali oblast koja treba da se realizuje jesu strukturne reforme što će omogućiti napredak u tome. EBRD ima toliko iskustva u radu sa državnim organizacijama kao i onima u privatnom sektoru kroz proces privatizacije. Naše iskustvo je uspešno pa možemo da ga prenesemo i u Srbiju. To bih voleo da vidim.

- Tu je i vaše manjinsko učešće u vlasništvu Komercijalne banke. Da li je to dobar primer saradnje privatnog i državnog sektora?

- Da, apsolutno ste u pravu. Jedna od stvari, lekcija o dobroj privatizaciji jeste uključivanje EBRD-a u predprivatizaciju kroz pomoć u restrukturiranju, kroz poboljšanje korporativnog upravljanja i kroz udeo kakav imamo u Komercijalnoj banci. Sve su to dobri načini za osiguravanje da kompanije postanu spremne za privatizaciju, privlačne na tržištu za nove ulagače, i to je jedan mnogo bolji, pozitivniji pristup privatizaciji nego ono što je bilo 90-tih.

Dakle u slučaju Komercijalne banke, zajednički je vaš i interes Srbije?

- Da, apsolutno postoji zajednički interes i nas i države. U velikoj meri nam je cilj zajednički.

EBRD je primenio prognozu privrednog rasta Srbije na više. Šta je ključno da rast bude još veći?

- Mislim da je ključna stvar u budućnosti nastavak reformskog procesa a naredna faza jesu strukturne reforme. Pošto je formirana vlada u avgustu mislim da sada postoji šansa da se ide napred i da se neke od tih reformi usvoje u parlamentu ali i da se odredi pravac što je po meni mnogo više reformski značajno. Tu su i investicije, samo ove godine će EBRD uložiti oko 300 miliona evra što je manje u odnosu na prethodne tri godine. Zbog čega je to tako? Nije zbog toga što je Srbija loše radila, imate mnogo dobrih projekata već zbog toga što je bilo izbora, trebalo je vremena da se formira vlada pa su odluke odlagane. Svi to znaju. Ali sada, pošto je vlada formirana verujem da će EBRD ulagati 450 mil EUR godišnje.

Ove ili iduće godine?

- Ne, ove godine će biti oko 300 miliona, ali naredne godine će biti veća suma. Veoma bih voleo da to bude i 500 miliona evra. Ako pogledate sveukupne brojke i koliko smo uložili u Srbiji, to je 4,4 milijarde evra u preko 200 projekata. To je svakako značajan broj u velikom broju sektora, ali ima još toliko potencijala u Srbiji koji je još neistražen. Premijer Vučić mislim ispravno govori ne samo o velikom projektu, auto-putu, već i kako da se privuku mala i srednja preduzeća u Srbiju jer će ona pomoći da se više ljudi u Srbiji uposli, posebno mladih, a i ja bih se usredsredio i na to, a ne samo na velike projekte. Moramo da nastavimo da insisitramo i na tim malim i srednjim preduzećima. Svake godine EBRD pomogne oko 100 malih i srednjih preduzeća kroz savetodavne usluge, a mislim da je to sjajno.

Od vaše prve do poslednje poslete, za ove četiri godine, gde vidite najveću promenu u Srbiji?

- Mislim da je Srbija veoma dobar simbol onoga što se događa u velikoj meri i u regionu. Kada sam došao ovde prvi put 2012. godine, kada sam prvi put izabran za predsednika EBRD, ceo region, ukljujući i Srbiju je bio donekle zaglavljen, ne znajući potpuno šta da radi politički i ekonomski u reformskom procesu. Ako pogtledate 2016. godinu, slika se potpuno izmenila. U svakoj zemlji, a Srbija je jedan od lidera, došlo je do pomeranja i ekonomski i politički u određenom smeru. Veoma je jasno poslovnoj zajednici da je Srbija jasno rekla da ima jedan osnovni cilj, to je članstvo u EU a da bi došlo do toga moraju se sprovesti reforme. Više poglavlja je otvoreno kao deo tog procesa, a to je velika promena u odnosu na situaciju od pre četiri godine.