Boris Šemsedinović, Food and bar manager IN Hotela – hokejaš koji je uneo filozofiju koktela na Kipar

(Boris Šemsedinović)

Na svom maturskom ispitu Boris je Sindi Kraford poslužio koktelom Pinakolada. Kao klinac maštao je da bude kuvar, a postao je hokeljaški reprezentativac i završio jednu od najprestižnijih škola za barmene na svetu.

Boris Šemsedinović, nakon rada u najpoznatijim klubovima Londona, Atine i Kipra, danas je na poziciji food and bar menadžera u IN Hotelu na Novom Beogradu (www.inhotel-belgrade.com).

- U London sam otišao 1992. godine, kada me je kupio hokejaški klub Lee Valley Lions, nakon svetskog prvenstva na kom sam igrao za našu reprezentaciju. Papiri za dobijanje licence su kasnili i ponuđen mi je, dok čekam, posao u restoranu hokejaškog centra, koji je nešto nalik restoranu McDonalds. Kao i obično, baru je zatrebala pomoć, ja sam odradio posao prilično laički, ali me je sve to jako zainteresovalo, toliko da sam odlučio da upišem školu za bermene.

Učitelj mu je bio najbolji barmen svih vremena, Bas Basian, Izraelac, koji je 25 godina radio u Americi na najpoznatijem brodu na svetu.

Škola je bila izuzetno skupa ali i jedna od napopulatinijih u Londonu, priča Šemsedinović i dodaje da su se zbog izuzetnog interesovanja mladih ljudi formirale dodatne grupe đaka. Predavanja su održavana radnim danom, dok je subota bila predviđena za praktični deo- bacanje flaša.

- Insistirali su dosta na psihološkim predavanjima, jer je u ovom poslu najvažnije upoznavanje, prvi kontakt sa gostom. Ti si glumac na sceni, prostor u kome radiš je tvoja pozornica. Znate, kafu svako može da posluži, ali kokteli zaista imaju svoju filozofiju.

Boris je u London stigao sa znanjem ruskog jezika, na engleskom se sporazumevao, ali ga je, kako kaže, izuzetno brzo savladao, kao i školu u kojoj i danas, sa ponosom naglašava, piše da je bio najbolji među svim polaznicima - kada je u pitanju praktični deo obuke. Matursku žurku proslavio je u "visokom stilu".

- Prva privatna žurka koju sam radio, odnosno neka vrsta mog maturskog rada, bila je na bazenu u Londonu. Znao sam da će biti modna revija, ali nisu mi rekli ko će doći, jer se najverovatnije od treme ne bih ni pojavio. Napravio sam listu od 10 alkoholnih i 10 bezalkoholnih koktela - računao sam manekenke će doći. Profesor je stajao sa strane, posmatro i naravno znao o čemu se radi. Počeli su da ulaze novinari, foto reporteri....

(Sidney Crawford)

I ups, Sindi Kraford. I ruke i noge su mi se oduzele. Nisam znao šta da uzmem, ni šta je banana.

Ona: "I would like have some origin pinacolada" Ja samo što završavam školu, klinac, 20 godina, uff, kakva impresija predamnom !

Nakon završene škole za barmene, Boris nije prestao da igra hokej, u međuvremenu je dobio i potrebnu licencu, mada je, prema njegovim rečima, u Londonu to bilo “smešno“ u odnosu na tempo u Srbiji. Paralelno je trenirao decu i počeo rad u jednom od engleskih pubova.

Škola mu je, kaže, otvorila vrata mnogim poznatim klubovima, u kojima je klijentela bila svetski jet set .

- Elton Džon, 5000 ljudi u njegovoj kući, to je bilo nešto zaista fascinantno. Ili žurke Paf Dedija, Princa, privatne zabave na kojima srećete Klaudiju Šifer, žurka pred svetsko prvenstvo, u katoličkoj crkvi u New Yorku koja je pretvorena u diskoteku Lime Lite, među gostima Tom Kruz. Sve su to bila neverovatna iskustva.“

Šemsedinović je u londonskom "društvu poznatih" proveo godinu i po dana, nakon čega se vraća u Srbiju, jer tada počinju sankcije za našu zemlju i nije postojala mogućnost za obnovu vize.

U Beogradu nastavlja karijeru uspešnog sportiste, i ubrzo odlazi na još jedno svetsko prvenstvo u hokeju. Tada mu je pukao mišić, bio je primoran da jedno vreme prestane da se bavim hokejom i odlazi u Grčku.

Diploma prestižne londonske škole za barmene nije mu bila od pomoći u Atini. Tamo je, kako kaže, vladala izuzetna diskriminacija prema muškoj populaciji.

-Dođeš u lokal da tražiš posao i sve se završi u dve rečenice, po principu "Dobar dan, dobar dan, žensko niste, znači - ne može. A najvažnije je ući, pa ćeš se ti lako pokazati ako si dobar i ja sam to ipak uspeo. Počeo sam kao pomoćnik konobara, seckao šargarepu, krastavce, limun, a vrlo brzo sam bio u poziciji da sve goste privučem za svoj bar.

- Sećam se subote kada se barmen nije pojavio. Menadžeri su me postavili na njegovo mesto. Bila je to diskoteka na plaži koja prima oko 1000 ljudi, a moj bar je bio unutra, i bilo mi je jasno da niko neće ući. Tada sam se dosetio i pozvao svoje prijatelje i poznate sportiste Paspalja, Bogdana Jankovića i druge koji su tada boravili u Atini i "preselio" celu diskoteku sa plaže u svoj bar. Napravio sam odličan pazar. Ali, došla je nedelja, vratio se barmen, a ja opet seckao šargarepicu.

(Foto: ekapija.com)

Međutim već posle dve, tri nedelje Šemsedinoviću je ponuđen posao u jednoj od top pet diskoteka u Atini. Grčki je, kako kaže, naučio perfektno za tri meseca, a posle godinu i po dana bez problema dobio i radnu dozvolu. Ipak atmosfera u Atini ga nije zadržala i vratio se u Beograd, da bi ubrzo dobio poziv od prijateljice da "svrati" na Kipar.

- Te 1995. godine krenuo sam na odmor, sleteo sam 14. aprila u 7 sati popodne, a već u 9 uveče potpuno neplanirano otišao na posao, i ostao na Kipru deset i po godina.

Kompleks u kome je radio se sastojao od diskoteke koja prima 1800 ljudi, restorana od 120 mesta i zatvorene diskoteke. Počeo je u baru, da bi narednih deset i po godina vodio posao u celom kompleksu. Kaže da je bio zadovoljan, radio ono za šta se školovao , uveo svoje standarde, recepte, karte koktela, slike i naglašava da nikada nikoga nije kopirao.

Nakon njegovog dolaska je zapravo počela ekspanzija koktela na ovom ostrvu, jer se pre toga, kako priča, znalo jedino za miks viskija, coca-cole i vodke, nije postojao običaj eksperimentisanja sa pićima.

Boris je šest puta za redom pobeđivao na svim takmičenjima u pravljenju koktela koja su bila održavana na Kipru i na kraju su mu, dodaje kroz smeh, zabranili da se prijavljuje, jer je to automatski smanjivalo broj učesnika za 30. Na svetskom prvenstvu u NY je bio 15 od 54 učesnika, a među članovima žirija sedeo je i Ričard Gir.

(Kipar, iz satelita)

- Najbolji koktel u životu mislim da sam napravio na Evropskom prvenstvu u Monte Karlu , pre 2 godine. Bio je to voćni koktel, sa kivijem i jagodama.

-Učestvovao sam i kod nas, na drugom nacionalnom takmičenju barmena u beogradskom klubu Sova. Došao sam, odradio svoje, a predsednik tadašnje barmenske asocijacije, mi je rekao- Borise idi na Kipar. Sve mi je bilo jasno.

Vratio se na Kipar, ali je u Beograd često dolazio jer upisao marketing na ekonomiji, da ima, kako kaže, "nešto sigurno za pod stare dane".

Svi barmeni sa Kipra učili su od Borisa i svi su prihvatali inovacije koje je nudio.

Kada je kompleks u kom je radio zatvoren, prelazi u jedan od 100 najboljih hotela na svetu.

(terasa IN hotela)

- U hotelu , starom 35 godina, nikada nije bila promenjena koktel karta, poštovana je tradicija, hotel je imao stalne goste. Kao executive chef za koktele uspeo sam da u roku od mesec dana promenim sve, gledali su me kao mađioničara, u fazonu "šta radi ovaj?"

Nikada se, kaže, nije libio da radi sve poslove, i nije tip koji voli da koristi prednosti popularnosti, a na Kipru je to postalo neizbežno. U međuvremenu je postao njihov građanin, dobio sina, ali se u međuvremenu, dodaje, zasitio slave i rada po luksuznim hotelim, diskotekama i klubovima.

- Jedan dan sam se probudio i rekao dosta! Dosta inostranstvu. Dosta svemu tome -

Mesec dana po dolasku sa Kipra počeo je da radi u IN hotelu.

(Borisovi prijemi na krovu IN hotela)

- Prolazio sam pored hotela, privukao mi je pažnju, svratio sam i pitao za posao. Na recepciji su mi rekli da imaju mesta jedino za higijeničare. Ja sam im ipak ostavio svoj CV. Nisam ni došao do bloka a 3 puta mi je zazvonio telefon. U ponedeljak sam počeo da radim.

I evo, tu sam . IN je poslovni, mlad, perspektivan hotel i dobrim koracima idemo ka svim svetskim standardima.