Dušan Dule Savić, bivši fudbaler - Na terenu se pokazuje ličnost

„Posle Dragana Džajića u Beograd je, iz Uba, došao jedan mladi, snažni, talentovani fudbaler. Publika ga je dočekivala pozdravom – Duuule Saaavić. I onda sam mislio da čovek koji ima svojih pet minuta, koji je to doživeo, može da bude miran i namiren, čija je sujeta nahranjena, i koji tada može da učini nešto i za Crvenu zvezdu, sport uopšte, pa i više od toga”, kazao je o Dušanu Saviću (52), u ovoj rubrici Matija Bećković, pesnik i akademik.

Voleo ga je i Miloš Crnjanski, koji je u mladosti bio centarfor Banata iz Pančeva. Svrstao ga je u rasne napadače, nalik na engleske, a isticao je i: „Lepo je građen, lepo vaspitan”.

Zvezdin golgeter je igrao i u Španiji i Francuskoj. Oženjen je novinarkom Marinom Rajević s kojom ima sinove Uroša (20) i Vujadina (17). Predstavnik je Crvene zvezde u Forumu klubova Evrope i član Upravnog odbora Radio televizije Srbije.

Ipak, nije proglašen za Zvezdinu „zvezdu”. Međutim, narod ga je izabrao za „zaštitni znak” Zvezde, Beograda i Srbije. Iz više razloga...

Šta ste naučili u fudbalu?

Isto ono što, kako sam pročitao, misli i Alber Kami, čuveni francuski književnik i nobelovac, koji je igrao fudbal u Alžiru, gde je rođen. Kad su mu postavili slično pitanje rekao je: „Sve što sam naučio u životu o ljudskoj odgovornosti i moralu – dugujem fudbalu”. Na terenu se najbolje pokazuje ličnost. Tu ništa ne može da se sakrije. Tačno se vidi ko je hrabar, a ko kukavica, ko je drug, a ko egoista...

Šta nikad nećete zaboraviti?

Iz sećanja ne mogu da izbrišem radost kad smo osvajali trofeje i tugu kad smo ih gubili. Posebno pamtim najvažnije golove koje sam postigao. Sećam se onog koji sam dao u Kupu Uefe 1979. Arsenalu u Londonu. Izjednačio sam na 1:1 dva minuta pre kraja, a u Beogradu smo pobedili s 1:0. Taj gol je te sezone proglašen za najlepši u tom takmičenju!

Po čemu još pamtite tu sezonu?

Po „sto” radosti i jednoj tuzi. Tada smo iz Kupa Uefa, pored Arsenala, iz takmičenja izbacili niz odličnih ekipa: Dinamo iz Berlina, Sporting iz Hihona, Vest Bromvič, Hertu iz Berlina... A u finalu smo, posle remija u Beogradu (1:1), izgubili u Diseldorfu od Borusije iz Menhengladbaha s 1:0. I što je najtužnije taj gol smo primili iz penala koji nije postojao. A tri puta smo pogodili okvir gola. Čak su i Nemci navijali za nas. I sad se naježim kad o tome pričam... U toj generaciji smo bili: Dika Stojanović, Nikola Jovanović, Muslin, Pižon, ja, Šestić, Krmpotić, Jovin, Milovanović.

Ko je bio vođa generacije?

U svim klubovima one Jugoslavije je bilo mnogo dobrih igrača, ali Vladimir Petrović Pižon je bio ispred svih. Bio je u fudbalu ono što je Fišer bio u šahu. Izuzetno smo se razumeli na terenu, a hvala Bogu, i u životu. Pogledima smo se dogovarali. A i u drugim ekipama su bili asovi: Moca Vukotić (Partizan), Safet Sušić (Sarajevo), Velimir Zajec (Dinamo), Jurica Jerković i Ivica Šurjak (Hajduk), Mehmed Baždarević (Željezničar)...

Uporedite Crvenu zvezdi nekad i sad?

Teško je govoriti o sadašnjem timu koji se svakih šest meseci menja, a mi smo igrali po šest-sedam godina zajedno. U inostranstvo nismo mogli da odemo pre 28. godine. Kao klinac sam znao imena svih igrača iz svih klubova, a sad to nije moguće. Igrači odu u inostranstvo preko noći. I sa 18 godina! Nekad su se u fudbalu razvijali talenti, a sad nemaju vremena ni da se upoznaju.

Šta mislite o izboru Zvezdinih „zvezda”?

Prave zvezde su Rajko Mitić, Dragoslav Šekularac, Dragan Džajić i Vladimir Petrović Pižon, a nije Dragan Stojković Piksi, jer nije ispunio sve kriterijume: da je veliki igrač, da je ponikao u Zvezdi i da je predvodio generaciju deset godina. Od svega toga on je samo – veliki igrač.

A da li je neko ispunio sve kriterijume, a nije proglašen za Zvezdinu „zvezdu”?

Pre svih to je Vladimir Jugović. On je igrač Crvene zvezde sa najviše trofeja, a i član je tima koji je 1991. bio šampion Evrope i sveta. Ta generacija, u kojoj su bili još Mihajlović, Savićević, Prosinečki, Pančev, Belodedić i ostali je oštećena kad je u pitanju izbor Zvezdine „zvezde”. Time je i ta priča o Zvezdinim „zvezdama” završena. Već 20 godina niko nema to priznanje. Sad bi trebalo smisliti neku novu priču na tu temu.

Vaš sin Vujadin je fudbaler. Kakve su mu mogućnosti?

Ove godine je potpisao ugovor sa Zvezdom, član je omladinske selekcije Srbije. Voleo bih da bude bolji i uspešniji od mene. Visok je 194 centimetara, ima i dobar skok, odlično igra i glavom, centarhalf je. Zvali su ga Milan, Sampdorija i Breša, ali su moja i njegova životna želja da prvo bude prvotimac Zvezde. Moj stariji sin Uroš se ne bavi sportom. Voli ekonomiju i dobar je student.

Kako ste doživeli hapšenje Džajića?

Mnogo teško... I to ne samo Džajića, već i Cvetkovića, Marinkovića, Butorovića... Da li ima neke njihove krivice – ne znam, ali način njihovog privođenja je ružan i nepotreban. Velika je šteta takvim postupcima policije naneta i Srbiji. To Nemci ne bi uradili Bekenbaueru, Francuzi Platiniju, Englezi Čarltonu...

Šta očekujete od Srbije i sveta?

Ne očekujem ništa lepo u odnosu onih napolju prema nama, jer oni ovde nisu završili posao. Nemaju oni naum da nam trasiraju put za bolji život. Naprotiv, njihova namera je da nastave rasturanje i uništavanje Srbije i ovog naroda. Nije ono bombardovanje i trovanje osiromašenim uranijumom bilo slučajno. Mislim da mi, kao narod, moramo da se opametimo.

Da li Vi pripadate Evropi?

U svakom slučaju, ali ne ovoj Evropskoj uniji. Vidim sebe u pravoj Evropi, sa starim vrednostima, a ne u ovoj pljačkaškoj, koja u svakoj zemlji uzima ono najbolje, a nikoga ne poštuju. Matija Bećković je bio u pravu kad je rekao: „Kosovo je najskuplja srpska reč”. Sad nam nude celu Evropsku uniju za Kosovo.

Nije zapamćeno da jaki menjaju stav.

Ali, zapamćeno je da zbog bahatosti padaju. Nisu padali kad se to gledalo skrštenih ruku. Postoje razne vrste otpora. I Gandi je oborio englesku imperiju. U istoriji čevečanstva nije zabeleženo ovo što nama rade ovih 20 godina. Ne ljute me ovi sa Zapada. Oni koriste zakon jačeg. Naravno da sa njima nema dogovora. Ali, ljute me ovi naši koji hoće da nas uvedu u takvu Evropu...

Za koga ćete da glasate?

Glasaću za opciju koja poštuje Srbiju, srpski narod i srpsku teritoriju. A to su stavovi Vojislava Koštunice i Tomislava Nikolića. S njima sam se nekoliko puta sreo, ali ih ne poznajem lično.

Šta imate od lične „teritorije”?

Imam manje nego što se misli: stan u Beogradu, vikendicu na Zlatiboru, dve garsonjere u Parizu, koje izdajem, i, s bratom, kuću u Ubu. Nemam račune u bankama. Imam platu u Zvezdi i kao član Upravnog odbora RTS.

O čemu raspravljate u RTS?

Smeta mi što zbog nekih starih računa još nemamo satelitski program u Kanadi, Americi i Australiji. Ima još problema, ali verujem da ćemo sve to da rešimo.

Kako birate prijatelje?

Prijatelj mi je onaj kome mogu da se poverim, koji će me saslušati i možda me neće razumeti, moguće je da će me i prekoravati... Ali, važno je da to nikome neće reći. Čuvam takve prijatelje, poverenje i odanost. Jedan od njih je Pižon.

Da li verujete u prijateljstvo sa ženom?

Verujem, mada zavisi kad je stvoreno i na kojim osnovama. Doduše, ima ljudi koji u tu vrstu muško-ženskih odnosa ne veruju. Meni su takve osobe kao sestre.

Ko Vam je najbliži od umetnika?

Slikar Ljuba Popović. Iz istog smo kraja, on je Valjevac. Viđamo se i ovde, i u Parizu, a preko leta, ponekad, odem kod njega na Halkidiki, gde letuje po tri meseca. Dobro poznaje Evropsku unije i svom dušom je protiv nje. Na istim talasnim dužinama su i Moma Kapor, Emir Kusturica, Dobrica Ćosić...

Na koji način prihvatate veru?

Odnos prema Bogu je lična, privatna stvar. To nije za bilo kakvo eksponiranje. Neki sveštenici i vladike su mi veliki prijatelji. Osećam veliku radost što o veri mogu i s njima da razgovaram.

Ima li neki sport erotski naboj?

Ženska odbojka. To je lep sport, a igraju ga lepe devojke, dugih nogu i vitkog stasa.

Šta volite kod važe žene?

Volim njenu pamet, odanost porodici, ženstvenost... S njom mi nikad nije dosadno. Nepredvidljiva je, prepuna iznenađenja, unosi radost u moj život. Cenim i njen profesionalni, pa i privatni stav, njen karakter, oko koga nema pogađanja.

A šta tražite od ljubavi?

Pre svega razumevanje, pažnju. Nisu mi potrebni preterana ljubav i ogromna strast s nekom koja me uopšte ne razume.

napomena : tekst je u potpunosti preuzet iz lista POLITIKA od 16.03.2008