Saša Knežević, direktor kompanije Alu Koenig Stahl Srbija - Zbog manje novogradnje u 2017. bićemo usmereni na izvoz

(Saša Knežević) Kompanija Alu Koenig Stahl prepoznatljiva je na srpskom tržištu po aluminijumskim zastakljenim fasadama koje krase najveći deo objekata izgrađenih u proteklih 19 godina, koliko posluju u Srbiji. Beograđanima su najinteresantnija zdanja poput kule i tržnog centra Ušće, a ova kompanija bila je angažovana i na značajnom broju drugih objekata: Red Stripe, Bluehouse, Grawe, Vig Plaza itd. Trenutno se aluminijumske fasade ove kompanije ugrađuju na objekat u Rajićevoj ulici, kao i na projektu Sirius, značajnom poslovnom centru koji investira Erste banka.

Iako su angažovani na velikom broju projekata, direktor Alu Koenig Stahl Saša Knežević kaže da nema dovoljno novogradnje u Srbiji.

- Prema našim podacima, u 2017. godini nas očekuje mali pad planiranih objekata, koji će tek 2018. opet doživeti značajniji skok – ističe naš sagovornik, sa kojim smo razgovarali o stanju građevinskog sektora, trendovima savremene gradnje i izvoznim potencijalima građevinskih firmi u Srbiji.

eKapija: Kako ste zadovoljni poslovnim rezultatima?

- U suštini smo zadovoljni. Posle izrazitog pada, koji je nastao u godinama krize 2008. i 2009. godine, sada beležimo kontinuirani rast kojim se polako vraćamo na nivo prometa koji smo imali pre krize.

eKapija: Proizvode koje distribuira austrijski Alu Koenig Stahl karakteriše visoki nemačko-švajcarski kvalitet. U kojoj meri investitori u Srbiji poštuju standarde savremene gradnje?

- Uvođenje kvaliteta gradnje na ovim prostorima je večita tema i deo naše svakodnevne borbe. Pre svega, postavlja se pitanje da li pod standardima savremene gradnje podrazumevamo kvalitet gradnje, poštovanje normi i propisa (toplotni koeficijenti, propustljivost vazduha i sl.) ili korišćenje novih tehnologija. Investitori hoće da sagrade svoj objekat sa što manje novca, što je i osnova njihove poslovne filozofije, a ta želja je u konfliktu sa tehničkim mogućnostima koje im trenutno stoje na raspolaganju.

Kod inostranih investicija donekle je lakše, jer je ta kategorija investitora već odavno shvatila da kvalitetnom gradnjom podižu vrednost svoje nepokretnosti i isplativost projekta posmatraju kroz celokupan period korišćenja. Naši proizvodi im to svakako olakšavaju. Kod domaćih investitora u poslednje vreme prisutan je makar načelno isti trend, međutim, obično se investicije započinju ambiciozno, pravilno se isplaniraju, a potom u toku izvođenja dođe do ušteda i improvizacija koje naruše planirani kvalitet.

eKapija: Budući da ste uključeni u projekte izgradnje objekata od najranijih faza i upućeni šta će se na ovom tržištu graditi u narednom periodu, ima li prema Vašem mišljenju dovoljno novogradnje u Srbiji?

- Nažalost, na ovo pitanje moram da odgovorim negativno - čak i sa trenutno smanjenim kapacitetima koje naše tržište poseduje u smislu aluminijumskih prerađivača, oni uveliko prevazilaze potrebe novogradnje u Srbiji. Prema našim podacima u 2017. godini nas očekuje mali pad planiranih objekata koji će tek 2018. opet doživeti značajniji skok. Sve je ovo, međutim, i dalje ispod kapaciteta naših izvođačkih firmi.

eKapija: Da li je razvoj građevinskog sektora u Srbiji dovoljno brz i dinamičan? Gde vidite prepreke i kakva su vam očekivanja u narednom periodu?

- Naš najveći problem je kriza koju smo imali i koja je, uz Univerzijadu tj. kratkotrajno ekstremno povećanje potrebnih kapaciteta, doprinela da značajan deo naših građevinskih firmi nestane. Sada je nastupio period formiranja novih izvođačkih firmi, kao i rasta malih i srednjih preduzeća, ali je po mom mišljenju i dalje potrebno još interesantnih i tehnički zahtevnih objekata da bi se te firme razvile i napredovale na tržištu. Sada se i zakonodavstvo značajno trudi i uspeva da olakša klimu i uslove za gradnju, tako da očekujem da i ovaj broj novih firmi stalno i kontinualno raste. Nadamo se da će se taj rast i ubrzati.

eKapija: Možete li napraviti poređenje sa regionom?

- Poređenje ću zasnovati u odnosu na zapadni deo regiona, mada moram priznati da i južni napreduje značajnom brzinom i moramo pripaziti da nas u jednom trenutku ne prestigne. Naši "zapadni susedi" su imali tu nesreću, ili sreću, da je njihovo tržište značajno manje od našeg, te su bili primorani da u vrlo ranoj fazi izađu na inostrana tržišta i uz jake početne probleme nauče kako da prežive tamo.

Neki nisu uspeli na tom putu, ali je ta selekcija izrodila i značajan broj kvalitetnih firmi koje vrlo uspešno posluju izvan granica svoje zemlje. Samo da napomenem, sedište trenutno najvećeg proizvođača aluminijumskih fasada u Evropi je u Zagrebu, i srećan sam što mogu da kažem da imamo dugogodišnje partnerstvo sa tom firmom koja se - da se izrazim fudbalskim terminom, već godinama uspešno bori u svetskoj Ligi šampiona.

Naša "nesreća" je u tome da je naše tržište uvek bilo dovoljno veliko da naše firme "prežive" - i to je možda i najbolji izraz. Za njih je inostranstvo eventualno bila Rusija i bivše sovjetske republike, što je sada kretanjem rublje jako otežano, pa nikada nismo imali izrazitu potrebu da izađemo na strana tržišta, kao recimo hrvatske ili bosanske kompanije.

eKapija: Šta je potrebno za podizanje konkurentnosti srpske građevinske industrije na inostranim tržištima?

- Ne bih ulazio u načine funkcionisanja velikih tržišta i u to da li našim građevinskim gigantima treba podrška države, kako bi dobili kapitalne projekte u inostranstvu. To bi svakako bilo lepo za našu zemlju i ja sam prvi koji podržava takve poduhvate i uspehe. Ja ipak govorim o jednoj solidnoj i čvrstoj bazi malih, srednjih, pa i velikih projekata, pored kojih oni kapitalni dođu samo kao šlag na tortu i kruna jedne temeljne baze. Što bi se reklo, torta nam je kvalitetna i konstantna, a šlag je dodatni dokaz naše uspešnosti.

Glavni problem koji se poslednjih godina iskristalizovao je "srpski talenat za improvizaciju" - kod nas mnogo cenjen i hvaljen, ali nažalost u svetskim razmerama nepoželjan. Kada tamo nastupite sa izrazom "lako ćemo" vrlo brzo ćete biti suočeni sa zabezeknutim licima sagovornika, ili će vas takav način rada dovesti do značajnih gubitaka na konkretnom projektu koji će onemogućiti dalje nastupe.

eKapija: Kakva je saradnja sa institucijama koje promovišu veći izvoz, poput Privredne komore Srbije, i kako ona može da se unapredi?

- Na ovom mestu bih pohvalio rad PKS, kao i predsednika Čadeža koga imam sreću i lično da poznajem. Imaju jako dobru inicijativu i primetan je njihov napor.

Mi sada radimo na projektu pomoći našim firmama u nastupu na inostranim tržištima, i to konkretnim merama, čak i subvencijama, a nadamo se da će PKS prepoznati taj trud i priteći u pomoć, svojim iskustvom i znanjem.

Problemi u nastupu nisu uvek tako komplikovani, često se radi o dosta jednostavnim postupcima i merama. Naravno, postoje i zahtevniji zadaci koji ipak zahtevaju određeno poznavanje zakonske regulative zemlje u kojoj nastupate. Konkretno, za nemačko tržište je vrlo bitno da li ste ugovorili objekat prema BGB zakoniku, ili VOB zakoniku. Razlike su u nijansama, ali te nijanse mogu da vas na kraju projekta koštaju mnogo novca!

Mi smo pre par nedelja organizovali i seminar sa nemačkim predavačima, koji su baš to imali za temu, a sve u cilju pomoći našim partnerima. Mogu vam reći da je odziv bio ogroman i da su informacije koje su učesnici podelili okarakterisane kao vitalno značajne.

eKapija: Šta će biti fokus kompanije u 2017. godini?

- S obzirom na očekivani pad broja novih objekata u 2017. i na slobodne kapacitete koje naši aluminijumski prerađivači poseduju, definitivno ćemo biti usmereni na izvoz.

U tom pravcu planiramo i intenziviranje svih aktivnosti radi pomoći našim partnerima, počev od obuke, školovanja, subvencija, nastupa itd. Ovde mislim pre svega na sistematski nastup sa jasno određenim koracima i akcijama, kao i jasno definisanim zadacima unutar firmi. Mora biti jasno šta tačno, ko i do kada treba da uradi. Rukovodstvo sve to mora da proprati i da se blagovremeno uključi, ukoliko dođe do odstupanja u planu. Ovo će naravno biti skrojeno individualno prema svakoj firmi, uzimajući u obzir njene jake strane tj. specifičnosti. Ukratko rečeno, trebalo bi da uradimo sve suprotno od onoga što nam naš talenat za improvizaciju savetuje.