Jelena Cvjetan, predsednica UO brokersko-dilerskog društva FIMA Internacional - Sve se može naučiti

Brokeri su posebna sorta. Jelena Cvjetan, inženjer telekomunikacija, naučila je da bude brokerski posebna, toliko da je došla na čelo brokersko-dilerskog društva FIMA.

Naučila je da podnese stres, zna da se bori sa greškama. Lično ih teško podnosi, a u poslu kojim se bavi i nema mnogo prostora za greške. Više nego u lekarskom, ali opet malo. “Jer moja kuća radi sa stranim investitorima koji imaju mnogo iskustva, dolaze sa razvijenih tržišta i ne tolerišu greške, nego traže novog brokera”.

Zato je radila na samokontroli, kućno vaspitanje i poslovni bon ton koristi da kada već pogreši, priđe kolegi ili klijentu i bez zadnje namere prizna da nje bila u pravu, da je napravila pogrešnu procenu. I ide dalje. Ko radi taj i greši. “Radila sam u kolektivu sa dve hiljade zaposlenih, gde su jedni radili i davali sve od sebe, a drugi sedeli i posmatrali, jer im je sistem to dozvoljavao. I kada bi nešto krenulo naopako, krivi su bili oni koji su se trudili, jer oni koji su samo posmatrali nisu imali priliku da pogreše. Drago mi je što je to vreme prošlo”, kaže žena koja misli da se sve u životu može naučiti.

To su joj potvrdile i kolege sa Elektrotehničkog fakulteta u Novom Sadu. Razgovarajući o tome ko se čime bavi u životu ispostavilo se da su tek dvojica kolega ostala u struci, svi ostali se bave nečim za šta se nisu školovali. I svi dobro rade svoj posao. “To mi je pokazalo da se svaki posao može naučiti, samo ako postoji interesovanje i ukoliko se razmišlja dugoročno”, kaže Jelena Cvjetan.

Jelena se u brokere prekvalifikovala, jer je želela da radi nešto drugačije, što izlazi iz kolotečine. U Vojvođanskoj banci se zaposlila kao inženjer, tehnički je osmišljavala projekte, ali se ubrzo zainteresovala za aplikativnu, razvojnu stranu. To su zapazili njeni šefovi u banci, pa joj je ponuđeno da uđe u vode tržišta kapitala. Brzo je naučila da pliva. Toliko da je ne nervira kada nastupe berzanske krize. Traži pozitivnu stranu u današnjoj situaciji kada se malo trguje, a akcije “crvene”. „Ostaje nam dovoljno vremena da uvedemo novi sistem trgovanja, da se pripremimo za nove investitore, da edukujemo stanovništvo. U međuvremenu će kriza proći, pa ćemo nastaviti normalno poslovanje“, optimistična je Cvjetan.

Pozitivna je i energična na poslu i van njega. Kući nosi svu svoju organizovanost i hiperaktivnost. A živi vikendom u Novom Sadu sa porodicom, a radnim danima kako kad stigne – ako okasni na poslu ostaje u Beogradu, ako ne, onda joj nije teško da sat vremena putuje natrag porodici. Usput uključi “blue tooth”, pa obavi još nekoliko razgovora, da ne gubi vreme. Za sad joj taj tempo od 12 radnih sati dnevno ne pada teško. I nema nameru da usporava, pravo je vreme, kaže, za razvoj kompanije koju vodi, posla kojim se bavi i karijere koju gradi.

Porodica se slaže. Posvećuje im maksimum pažnje vikendom. „Možda sa decom imam malo drugačiji, više prijateljski odnos nego što bismo imali da puno radno vreme provodim sa njima, ali to mi ne smeta“, kaže Jelena koja slobodno vreme koje joj deca prepuste troši radije na čitanje nego na kuvanje. Malo stručne literature, malo psihologije, a bar jednom u tri meseca neka “limunada” knjiga, da se baš opusti. Još bolje se opušta uz navijanje na utakmicama. Mada nije lojalan navijač.

Uz Zvezdu je “po službenoj dužnosti” - muž i sin su “delije”, pa je i ona poslednjih 15 godina, koliko je u braku. Pre toga je sa tatom navijala za Partizan. I sama je bila sportista, odbojkašica, pa džez balerina do svoje 21. godine. Onda je postala “štreber”. Preko dana na predavanjima, noću nad knjigom, nije više bilo vremena za rekreaciju. Ništa od ludog studentskog života, previše je bila odgovorna za tako nešto. Zato su se roditelji veoma iznenadili kada se na 4. godini fakulteta udala, ali se nisu bunili. Ćutali su i kad je pred kraj školovanja rodila sina, jer su videli da se školovanje bliži kraju.

Nisu bili u pravu, nastavila je Jelena sa školom, kada je rodila i ćerku upisala je i poslediplomske, kaže „za svoju dušu“. I krijući od roditelja, jer je znala da će oni nastupiti sa „dokle!?“ Dok ne nauči sve što misli da joj je potrebno da zna. A volela bi da zna (skoro) sve. Odslušala je predavanja za portfolio menadžera, ali ne stiže da položi ispit. Uči vikendom, zimovanje provodi u sobi za knjigom, ali opet ne stiže da se pripremi kako valja. Nije da teži tome da postane portfolio menadžer, samo bi volela da zna isto što i oni. I da bude maksimalno informisana. Neka je vikend i vreme za odmor, ako na TV-u vidi Buđelar, nema srca da promeni kanal pre nego što vidi ko je šta rekao i dešava li se šta novo.

Voli da bude u toku i kada se o muzici radi. Tu joj pomaže trinaestogodišnji sin. Ona njega uči ko su Brajan Feri i Fred Merkjuri, ona zbog njega u kolima sluša haus i zna ko je Riana. Obožava koncerte. „Prija mi što ne idem često, dosadilo bi mi da ako bih redovno toliko đuskala“, kaže Jelena Cvjetan koja je svojevremeno bila solista u horu, a sad ne propušta ni jedan Exit.

Putuje često poslovno i to joj prija, jer upoznaje nove klijente, nauči nešto novo. Kao elektroinženjer ne obazire se mnogo na provod, isključivo gleda na postignute rezultate. Ipak, prijalo bi joj da češće putuje privatno, ali osim zimovanja i letovanja nema prilike za to. Pri tom ne bira egzotične destinacije, bitno je da bude „blizu, fino i da se lepo odmorimo“.

Gleda da uvek bude praktična. I da ostane ženstvena - nosi suknje “među svim tim ženama koje oblače pantalone, jer su praktičnije s obzirom da trče po ceo dan”. Mada su se kolege smejale njenom karavanu, koji je jedno vreme vozila, muškom kišobranu, navici da prva dolazi i poslednja odlazi sa posla, smatrali su to previše muškobanjastim. „Imam nesporno tu dozu strogosti, disciplinovasti, odgovornosti, ali ne vidim zašto bi se te osobine isključilo povezivale sa muškarcima“, smatra Ekonomistova gošća.

I ima još jednu tipično žensku osobinu – prikupljanje u „crni fond“. „Svaka žena koja razmišlja dugoročno trebalo bi da ima nekakvu skrivenu rezervu, pri tom ne mislim samo na novac. Puno je sitnih stvari u kojima bi žene uživale, a ne stižu od silnih obaveza. Zato mora imati uvek za male ludosti, za cipele koje verovatno nikad neće obuti, za knjigu koju nikad neće pročitati...“, kaže Jelena Cvjetan. I ona ima svoj crni fond želja, ideja, novca. Mada se tu završava njeno „tipično žensko“ razmišljanje, a počinje brokersko – zašto taj novac ne bi bio investiran u neke akcije, investicione jedinice? Onda će za neku godinu imati, ne za jedne, nego za nekoliko pari ludih cipela.

poziv na pretplatu na - www.emportal.co.yu