Milorad Čavić, plivač - Najbrži delfin

„Trka je umetničko delo na koje ljudi mogu da se ugledaju i koje na njih može da utiče na sve načine koje su oni u stanju da shvate” omiljena izreka je Milorada Čavića, koju je preuzeo od prerano nastradale američke atletske nade Stiva Prifontejna. Posle Ajndhovena biće rašta da se citiraju i Čavićeve reči.

Naš najbolji plivač svih vremena je sa pobedničkog postolja na 29. evropskom prvenstvu, kao taze šampion i rekorder Starog kontinenta, postavio svetu pitanje savesti. Nije uzalud završio političku ekonomiju na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji.

„Plivanje je za mene oduvek bilo od izuzetnog značaja u životu i formiralo me je kao čoveka u svakom mogućem smislu. Od kada sam počeo njime da se bavim, plivanje mi je otvorilo svet stvaralaštva i upoznalo me s takmičarskim duhom. Samo igranje u vodi, bilo da se radilo o prskanju, skokovima u vodu ili plivanju, predstavljao je novi izazov za veća dostignuća. Lepota celog tog iskustva je što sam uživao u svakom njegovom trenutku i zaista voleo to što sam radio. Sve to je imalo smisla, bilo je istraživačkog duha i s ciljem da postanem brži i okretniji. Moje razumevanje sporta i osećaj koji imam za vodu dali su mi snagu potrebnu za dalje i veće korake u životu, za stvari za koje u to vreme nisam bio ni svestan. Shvatio sam da je plivačko okruženje za mene raj, i u dubini duše sam osetio da će voda otkriti moju najveću životnu strast – takmičenje. U srednjoj školi svakodnevno sam sanjario o toj savršenoj trci. Ponekad su snovi bili tako ubedljivi da sam od uzbuđenja mogao da osetim kako adrenalin prolazi kroz mene”, ispovedio se Čavić na svom sajtu.

Iskoristio je već prvu priliku za takvu trku. Iako je rođen u SAD (Anahajm, 31. maj 1984) i tamo proveo ceo život –on je Srbin. Još kao pionir je postao član Plivačkog kluba Partizana zahvaljujući Petru Popoviću, direktoru „crno-belih” i bivšem reprezentativcu, koji je još tada zapazio njegovu izuzetnu nadarenost. Tako je još tada uspostavljena neraskidiva veza između starog kraja i mladog plivača, koji svojom visinom od 198 cm i težinom od 97 kg kao da je sišao s postolja antičkih vajara.

Umesto da ga pripadnost različitim svetovima (Balkan i Kalifornija) razjeda on kao da je pokupio najbolje i odavde i otuda. Među omiljenim filmovima su mu i američki „Gladijator” i naš „Profesionalac”, sluša i klupski tehno miks i srpsku muziku.

Ali u Čavićevoj karijeri nije sve bilo med i mleko. Posle svetskog rekorda u malim bazenima na Evropskom prvenstvu u Dablinu u decembru 2003. njegov san se ostvario i, kako je zapisao, „ona vatra je utihnula. Sledilo je poražavajuće iskustvo na Olimpijadi 2004. U polufinalnoj trci, posle 50 metara voda mi je ušla u kupaći kostim zbog defekta na opremi. Cele sledeće godine sam patio od bolova. Iskusio sam veliku krizu identiteta.”

Ipak, Milorad Čavić je smogao snage da pobedi tu krizu. I nastavlja s pobedama. U Ajndhovenu je postigao više nego što običan šampion može. „S novom strašću za sport imam šansu da osvojim medalju na Olimpijskim igrama u Pekingu”. To i zaslužuje.

napomena : tekst je u potpunosti preuzet iz lista POLITIKA od 23.03.2008

A MNOGO; MNOGO VIŠE DETALJA PRONAĆIĆETE NA www.miloradcavic.com