Miodrag Poledica, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture - Novi put svile je velika šansa za Srbiju

Učešće železničkog transporta u ukupnim robnim tokovima na srpskom tržištu je između 10 i 15%, iako je potencijal, kako ističu stručnjaci, za to mnogo veći. U rekonstrukciju železnica u Srbiji u narednom periodu biće uloženo oko 3 mlrd EUR, a kvalitetnija infrastruktura će, naglašavaju u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, doprineti da zahtevi za prevozom robe budu veći.

Za povećanje učešća u robnim tokovima i konkurentniju železnicu, međutim, osim infrastrukture potrebno je ispuniti još čitav niz preduslova – počev od nabavke voznog parka i bolje organizacije, do razvoja logističkih centara, robnih terminala i intermodalnih sistema transporta, te uvođenja privatnih operatera na srpske pruge. Veliku korist Srbija bi mogla da ima i od uspostavljanja "Novog puta svile".

O potencijalima železničkog transporta, perspektivama i aktuelnim projektima na srpskim železnicama, za eKapiju govori Miodrag Poledica, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

eKapija: Kakve su projekcije o povećanju obima robe koja se transportuje srpskim železnicama?

- U toku 2015. godine srpskim prugama prevezeno je 11.887.600 tona robe, dok je u 2016. godini do sada transportovano 11.599.200 tona. Kada se posmatra ovaj podatak, neophodno je imati u vidu činjenicu da je u periodu januar-septembar 2016. godine bilo 94 dana prekida saobraćaja, a saobraćaj sa Republikom Grčkom bio je u prekidu u periodu 1. januara do 15. jula 2016. godine.

Kada je reč o projekcijama za naredni period, a imajući u vidu predviđene radove na javnoj železničkoj infrastrutkuri (Koridor 10 i "barska pruga"), zbog čega će biti povremenih zatvaranja saobraćaja, plan je da se u 2017. godinu železnicom preveze 11.975.100 tona robe. U narednim godinama, maksimalna količina robe, koja bi mogla da se preveze, sa postojećom infrastrukturom, biće do 15 miliona tona robe godišnje.

eKapija: Nedavno je potpisan dugoočekivani komercijalni ugovor za izgradnju prve deonice pruge Beograd-Budimpešta koju će raditi kineska firma. Kakav će značaj za tržišno učešće železničkog transporta u robnim tokovima u Srbiji imati njena izgradnja, budući da se ona uzima kao jedan od najvažnijih projekata u srpskoj železnici?

- Modernizacija, rekonstrukcija i izgradnja železničke pruge Beograd – Budimpešta imaće izuzetan značaj kada je reč o učešću železničkog transporta u robnim tokovima u Srbiji, jer će kvalitetnija infrastruktura doprineti da zahtevi za prevozom robe budu veći, naročito uzimajući u obzir izvesne najave da se može očekivati povećan obim prevoza robe iz luke Pirej ka severu Evrope.

Po završetku radova na pruzi Beograd-Budimpešta, maksimalna količina prevezene robe bi mogla iznositi čak i do 20 miliona tona. Takođe, prema dosadašnjim istraživanjima i prognozama, obim preraspodele sa druma na železnicu bi nakon realizacije projekta iznosio od 10 do 15%, u zavisnosti od regiona u Srbiji.

eKapija: Srbija se nalazi na kineskom "Novom putu svile". Kako privreda, a na prvom mestu operateri u transportu mogu da iskoriste inicijativu za brži transport robe iz EU u Kinu i obratno?

- Na inicijativu kineskog predsednika Si Đinpinga pokrenuta je ideja da se kroz ulaganja u transportnu infrastrukturu formira ekonomski pojas duž drevnog "Puta svile" i uspostavi "Pomorski put svile" za 21. vek, čime bi se olakšala trgovina, finansijska saradnja i razmena u oblasti kulture između NR Kine i zemalja koje se nalaze na tom putu.

Naime, kopneni "Novi put svile" se proteže kroz Bosfor i region Balkana, a istovremeno, njegova pomorska varijanta se završava u Grčkoj, u luci Pirej. Imajući to u vidu i položaj Srbije, naša zemlja svakako ima veliku šansu da postane ozbiljno regionalno trgovinsko i saobraćajno čvorište.

U skladu sa aktuelnim prognozama, kada se realizuju planirane investicije i kada se uspostavi "Novi put svile" period za transport robe između Evrope i Kine mogao bi da se skrati čak za tri nedelje u odnosu na sadašnju situaciju u kojoj se roba prevozi pomorskim putem.

Srbija bi mogla da ima izuzetne koristi od uspostavljanja "Novog puta svile", naročito imajući u vidu aktivnosti koje Vlada Srbije preduzima na polju što intenzivnije realizacije infrastrukturnih projekata i stvaranja boljih uslova za poslovanje preduzeća u oblasti transporta.

eKapija: Da bi se iskoristio sav potencijal srpskih železnica neophodno je da se na području Srbije razviju logistički centri, robni terminali i intermodalni sistemi transporta preko kojih bi se naša privreda povezala sa evropskom transportnom mrežom i pomorskim lukama. Dokle se stiglo sa izgradnjom intermodalnog terminala u Batajnici, bilo je najava da će izgradnja početi u ovoj godini?

- U sklopu Projekta izgradnje prvog modernog intermodalnog terminala u Beogradu, predviđena je izrada izvođačkih projekata, izgradnja, usluge stručnog nadzora i opremanje intermodalnog terminala, kao i eksproprijacija zemljišta. Početak izgradnje je moguć u drugoj polovini 2017, ali to prvenstveno zavisi od odobrenja bespovratnih sredstava za ovaj projekat iz programa IPA 2015.

Postojeći terminal ŽIT je u funkciji, a sredinom godine je preseljen sa Savskog amfiteatra na novu privremenu lokaciju u okviru Beograd Ranžirne stanice – Makiš. Tako izmešten železnički intermodalni terminal je potpuno u mogućnosti da opsluži uvozne i izvozne kontejnerske tokove.

eKapija: Od pre pola godine na srpskim železnicama posluje i prvi privatni operater, kompanija Kombinovani prevoz. Zašto liberalizacija železnice nije dovela veći broj privatnih operatera na srpske pruge?

- Vlada Srbije je u prethodnom periodu preduzela intenzivne aktivnosti na reformi železničkog sektora i liberalizaciji tržišta železničkih usluga.

Danas svaki privatni prevoznik registrovan u Srbiji, koji u skladu sa Zakonom o železnici i Zakonom o bezbednosti i interoperabilnosti železnice poseduje sve potrebne sertifikate i licence, može aplicirati za dodelu trase na mreži pruga kojima upravlja Infrastruktura železnice Srbije a.d. i po uslovima koji su definisani Izjavom o mreži koju godišnje objavljuje to društvo.

Licencu za prevoz u železničkom saobraćaju poseduje 11 železničkih prevoznika (uključujući i dva društva čiji je osnivač Vlada Srbije), ali od privatnih kompanija, jedino je Kombinovani prevoz Beograd aplicirao kod Infrastruktura železnice Srbije i dobilo trasu voza.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, stvorilo je sve uslove za otvaranje železničkog tržišta, ali ne može da utiče na to koliko će prevoznika izraziti interes da se bavi prevozom na mreži pruga Srbije.

NAJVAŽNIJI PROJEKTI

Najvažniji projekti modernizacije na srpskim železnicama su oni na Koridoru 10 koji povezuju Srbiju sa Mađarskom, Bugarskom, Makedonijom i Hrvatskom, kao i magistralna pruga Beograd-Vrbnica-granica sa Crnom Gorom i Beograd - Vršac - granica sa Rumunijom. Projekat rekonstrukcije i modernizacije magistralne pruge Beograd - Subotica - granica sa Mađarskom, takođe, je u žiži.

Izvori finansiranja za projekte na železnici su EIB, EBRD, ruski kredit, pretpristupni fondovi IPA, WBIF, budžet RS, kao i potencijalni finansijeri/kreditori sa kojima su u toku pregovori.

I.B.