Nikola Janković, osnivač i stariji partner u advokatskoj kancelariji JPM Janković Popović Mitić - Učio sam od najboljih

(Nikola Janković) U godini koju polako ispraćamo, beogradska advokatska kancelarija JPM obeležila je veliki jubilej - četvrt veka od osnivanja. Za 25 godina rada, postali su sinonim za privredno pravo, učestvovali u realizaciji najznačajnijih stranih investicija u Srbiji, ali i u velikim državnim projektima, a njihov tim sada ima oko 60 saradnika.

Nikola Janković, osnivač i stariji partner, u razgovoru za eKapiju, prisetio se svojih početaka u samostalnom poslu, osnivanja kancelarije ’91. godine, saveta koje je dobio od starijih kolega, i otkrio nam gde vidi JPM u narednim decenijama.

Nikola Janković rođen je 1960. godine u Beogradu, a odrastao je u blizini stadiona Crvene zvezde. Nakon osnovne škole, zahvaljujući očevom poslu, porodica se seli u Drezden. Tamo je, zajedno sa bratom, završio gimnaziju, premda su, kako kaže naš sagovornik, otišli bez znanja ijedne nemačke reči.

Odlično znanje nemačkog, u narednim godinama, u velikoj meri opredelilo je njegov životni put. Sanjario je da postane novinar, pa diplomata, ali po povratku u Beograd ipak upisuje Pravni fakultet, i to, kako kaže – "negativnom selekcijom". Ubrzo će se pokazati da je to bila dobra odluka.

Prvi "ozbiljniji" novac, Nikola Janković zaradio je u Istri, kao turistički vodič tadašnjeg Jugotursa. Dve sezone, na 3. i 4. godini studija, radio je kao vodič za turiste iz Nemačke i Austrije. Na rivi je upoznao i budućeg poslovnog partnera – Nenada Popovića.

- Nenad je Beograđanin i studirao je prava u Beogradu, ali smo se upoznali u Poreču, gde je on bio istim poslom kao i ja – bio je vodič, samo za englesko govorno područje. Još tada smo, davne ’82, pomalo sanjali o nekoj zajedničkoj kancelariji, što se deceniju kasnije i ostvarilo.

Ubrzo po završetku fakulteta, zahvaljujući znanju nemačkog jezika, naš sagovornik dobio je nekoliko ponuda za posao. Neoubičajeno, jer su pravnici tada teško dolazili do zaposlenja.

- Bile su to ponude iz Genexa, Centrotextila i još nekoliko velikih jugoslovenskih firmi. Razmišljao sam dosta i malo je nedostajalo da, iako sam završio prava, počnem da se bavim komercijalom.

Ipak, prevagnula je želja da se bavi "pravim" pravom – advokaturom.

- Prva kancelarija u kojoj sam radio je "Popović, Popović, Samardžija i Popović", tada zasigurno najveća i najpoznatija kancelarija u celoj Jugoslaviji. Svi koji su radili u toj kancelariji, znali su perfektno barem jedan strani jezik. Bavili su se pre svega pravom intelektualne svojine, zastupali su strane firme koje su poslovale u našoj zemlji. To iskustvo mi je mnogo pomoglo i na neki način me opredelilo da se i kasnije, kada sam otišao iz ove kancelarije, bavim privrednim pravom. Video sam da je to oblast koja meni odgovara, i dan danas sam vrlo zadovoljan izborom - seća se naš sagovornik.

Od mentora – Petra Samardžije, i principala – Srđe i Gordane Popović, dobio je savet od koga nikada u karijeri nije odstupio: "Klijentu govori uvek i samo istinu".

U kancelariji Popović radio je od '85 do '87 kao pripravnik, a po polaganju pravosudnog ispita, kao advokat do 91. godine. No, kako je kancelarija Popović bila i ostala porodična kancelarija, nisu u partnerstvo primali nikoga van porodice.

- Onda sam odlučio da osnujem svoju kancelariju, u, mogu slobodno da kažem – najgorem trenutku. Pred sam rat. Sećam se razgovora sa Srđom Popovićem, koji je pokušao da me zadrži. Tada se još nije pucalo, ali je "kuvalo", videlo se da će biti nešto. Srđa, koji je čitavog života zastupao disidente i bavio se politikom, odlično je poznavao sve prilike. Došao sam kod njega, da kažem da se spremam da idem, a on mi je rekao: "Pa da li si ti normalan? Hoćeš da praviš privrednu kancelariju, a za godinu dana će biti rata u celoj Jugoslaviji?"

- Međutim, kada ste mladi, imate 30 godina, sve vam to deluje malo neverovatno – kakav rat? A drugo, kad vam dođe "žuta minuta" da hoćete da radite za sebe, da budete svoj gazda, onda presečete i gotovo. Tako sam ja 1. jula 1991. otvorio svoju kancelariju, a vrlo brzo su mi se priključili i Nenad i Miloš (Mitić, prim. aut).

Počeli su u bivšoj kolonijalnoj prodavnici Nikolinog dede, kod Kalenić pijace. Prvih 5,6 godina nije bilo tako lako, bila je to "borba" za klijente. Od samog početka bavili su se privrednim pravom, i, iako je obim posla tokom ratova i sankcija bio na niskom nivou, imali su dosta stranih klijenata.

- To možemo da zahvalimo i činjenici da je devedesetih u Beogradu bilo gotovo nemoguće da u jednoj kancelariji nađete advokate koji odlično govore i engleski i nemački. Ja sam od početka bio "advokat od poverenja" austrijske ambasade, što mi je mnogo značilo.

Ipak, vreme je radilo za njih, klijenti širili lepu reč, pa se brend razvijao. Od 2000, kako kaže naš sagovornik, posao je vrtoglavo krenuo uzlaznom putanjom. U Srbiju su masovno počele da dolaze strane kompanije. Zbog toga je period od 2001. do 2008. period najvećeg uspona i JPM i svih drugih kancelarija u Srbiji koje se bave privrednim pravom, kaže naš sagovornik.

- U kancelariji nas je bilo desetak do 2000, a sada nas je 60. Svake godine i obim posla i broj ljudi je rastao.

Poslovni svet se, kaže Janković, veoma brzo prilagođava političkim promenama, čak i na ovako malom tržištu kao što je Srbija. Mnoge kompanije bile su spremne i samo su čekale pravi trenutak za dolazak u našu zemlju. Neposredno posle petooktobarskih promena, kancelarija JPM učestvovala je u osnivanju prve strane banke u Srbiji, još od perioda pre Drugog svetskog rata.

- Sa austrijskom Raiffeisen bankom imali smo sastanak već u jesen 2000. godine. To je prva strana banka koja je u Srbiji dobila grinfild licencu.

Tokom dve i po decenije rada, kancelarija JPM je bila angažovana na mnogobrojnim značajnim projektima u privrednom životu Srbije. Zastupali su Deltu, u prodaji Maxi-a kompaniji Delhaize, državu u projektu Južni tok, kao i u prodaji Crvene zastave kompaniji Fiat i prodaji NIS-a GazpromNeft-u. Radili su za mnogobrojne banke koje su dolazile u našu zemlju - UniCredit, Volksbank, Intesa, Credit Agricole... Takođe, za kompanije Svarowski, H&M, IKEA, Lidl itd.

Prodaja Maxi-a, za više od 932 mil EUR, je, inače, najvrednija transakcija u oblasti privatnog biznisa u Srbiji.

- Nisam lično učestvovao u tom poslu, ali sam pratio rad kolega. Ceo proces je trajao godinu i po dana, a kad su krenuli pregovori, radilo se dan i noć. Šest sati pregovarate, pa narednih šest pišete i menjate ugovore - dok predstavnici kompanija spavaju, advokati rade. Ogroman je posao u pitanju, ali se ostvare i veliki rezultati. Takođe, uvek kažem, mnogo se radi, ali se dobro i naplati.

Sagovornik eKapije ističe kako mu najviše zadovoljstva pričinjava kada je njihova kancelarija angažovana na grinfild projektima.

- Kada pratimo neku kompaniju od početka - osnivamo preduzeće, tražimo lokaciju, pišemo ugovore... Učestvujemo u kupovini zemljišta, gradnji pogona, zapošljavanju. Na kraju, vidite i "fizički" rezultat svoj rada - sagrađenu fabriku.

Osim velikih projekata, kancelarija JPM zastupa i mnogobrojne firme u njihovom dnevnom poslovanju i to kroz pravne savete, iz svih oblasti poslovnog prava i zastupanje u sudskim i arbitražnim sporovima.

- Postaje sve teže doći do posla, s jedne strane zbog niskog nivoa srpske ekonomije, a i konkurencija je sve jača. Raste broj kancelarija koje se bave privrednim pravom u Srbiji. Ali, to je i dobro, svaka zdrava konkurencija je dobra. Mi smo, ipak, dugo na tržištu, i imamo referentnu listu koja ima nesvakidašnju težinu - kaže Janković, dodajući da je veoma srećan što su mladi advokati, koji pristižu iz godine u godinu, sve bolji u svom poslu.

- Zaista sam ubeđen da mladi pravnik, advokat, koji govori dobro barem jedan strani jezik i poznaje svoj "zanat", može da živi jako dobro u Srbiji - smatra naš sagovornik.

Ponosan je, ističe, što su tri mlada advokata, koji su zajedno počeli u "najgorem mogućem momentu", opstali i ostali i prijatelji i partneri čak 25 godina.

- Sa druge strane, jako sam ponosan i na to što imamo dosta mladih kolega koji rade sa nama, i što su nove generacije pripravnika koje stižu sve bolje i bolje.

JPM, inače, nekoliko puta godišnje prima pripravnike i to prevashodno iz projekta Big Deal, čiji je Nikola Janković idejni tvorac, a koji je pokrenut 2012. Takođe, mladi pravnici im i sami šalju biografije, a imaju i saradnju sa Pravnim fakultetom u Beogradu, te im profesori preporučuju najbolje studente.

- Tokom Big Deal takmičenja, studentima postavljamo razne začkoljice, podmećemo im "leševe u ormane", kako mi advokati kažemo. Njihovo je da ih otkriju i reše problem. Tu se ogleda kvalitet advokata, koji radi analize i provere. Treba vam, naravno, veliko znanje, ali i spremost da satima sedite i "češljate" papire.

- Advokati često imaju tu tendenciju da nikad ne idu u penziju, ali ja to ne planiram. Ne pada mi na pamet da do kraja života sedim za ovim stolom (smeh). Voleo bih da za, recimo, 10 godina, neke mlade kolege preuzmu ovu kancelariju kao stariji partneri - kaže Nikola Janković.

Naš sagovornik otkriva da ga jako pogađa stanje u advokatskim komorama i Beograda i Srbije.

- Mislim da je stanje u komori odraz stanja u državi, koje je loše. Komore vode ljudi koji nemaju sluha za razvoj advokature, ljudi sa razmišljanjem iz 70- tih godina prošlog veka.

- Uvek sam voleo da radim sa nemačkim kompanijama, jer su pedantni, odgovorni, precizni, i sve što rade, rade na najbolji mogući način. Sećam se saradnje sa kompanijom Knauf, kada su došli u Srbiju i hteli da kupe Vunizol u Surdulici (što su kasnije i uradili). Vlasnik, koji je tada imao blizu 80 godina, je ušao u halu, obukao radničko odelo i zavukao se ispod svake mašine - da vidi kako radi, da li pušta ulje, da li je radnik održava... Nisu ga zanimale velike priče sa direktorima - seća se naš sagovornik.

Nikola Janković je oženjen, ima sina i ćerku. Njegova supruga radi u diplomatiji, i živi u Austriji, pa je Nikola stalno na relaciji Srbija-Austrija.

Kada ode u penziju, kaže, voleo bi da se bavi nekim drugim poslom.

- Na primer, da se bavim prevođenjem. Razmisliću o tome - kaže naš sagovornik uz osmeh.