Branislav Vujović, predsednik kompanije New Frontier Group - Digitalizacija menja i život i biznis

Digitalna revolucija nas je već uzela pod svoje i promenila nam i privatni i poslovni život. Koliko promena je stiglo samo korišćenjem mobilnih telefona – neverovatna je automatska reakcija svakog čoveka koji ne može da se odupre zvuku "ping" – signalu da je stigla nova poruka.

Kada putujete avionom, prijavljujete se preko interneta. Unosite podatke i preuzimate posao koji je do juče radila služba na aerodromu. Birate čak i gde želite da sedite i odmah dobijate kartu za ukrcavanje koju sami odštampate.

Zvanična statistika kaže da se tek 2-3% srpske ekonomije obavlja digitalno, ali ako analiziramo kako se danas kupuje veš-mašina ili televizor, jasno je da najveći broj kupaca započinje i donosi odluku o kupovini na internetu. Tu gledaju stanove, konfigurišu automobil koji žele da kupe? Čitaju o novim restoranima ili traže informacije o kreditima i kamatama?

Statistika se, dakle, lako demantuje, a 3% pretvara u mnogo ozbiljniji broj, koji pokazuje važnost i zastupljenost digitalne ekonomije i u Srbiji, kaže za dnevni list Politika Branislav Vujović, predsednik kompanije New Frontier Group, koja se bavi digitalizacijom kompanija koje još nisu prošle kroz ovu transformaciju.

- Bilo bi najbolje sačekati da se nove generacije, rođene u digitalno vreme, nađu na rukovodećim pozicijama. Ali, nažalost, dotle će mnoga preduzeća nestati ako se ne prilagode. Zato moramo da razmišljamo kako da se prilagodimo sada. Ovo su nove i nepoznate oblasti i ne postoji pravi recept za transformaciju, a nema ni dovoljno talenata koji bi ovaj proces vodili na nivou preduzeća, države, globalno. Najvažnije je razumeti koje su to promene koje će uticati na naše poslovanje. Koje su nove vrednosti inspirisane mogućnostima digitalne ekonomije, jedinstvene u odnosu na konkurenciju.

- Trebalo bi da se fokusiraju prvo na strategiju i poslovni model, a ne odmah na tehnologiju. Strategija je osnov i početak digitalne transformacije. Pogledajte Kodak. Iako su inovirali i sami napravili prvu digitalnu kameru nisu bili spremni da krenu digitalnim putem svom snagom i zato su izgubili. Zašto? Po novim izveštajima samih ljudi iz Kodakove digitalne divizije osnovni razlozi su bili, pored nedovoljno brzog prelaska na digitalnu fotografiju, smanjenje razlike u ceni, partnerski ekosistem i ljudi. Na filmovima je Kodak za uloženi dolar dobijao 70 centi profita, a na digitalnoj fotografiji za jedan dolar 5 centi profita. Teško je bilo upravnom ili izvršnom odboru kompanije da donese odluku da profitabilniji posao zameni manje profitabilnim. Nije uzeto u obzir da će se broj digitalnih fotografija znatno povećati i da bi vrednost Kodaka bila mnogo veća.

- Ista priča će se ponoviti sa bankama koje će vrlo brzo biti pod velikim pritiskom. One imaju ogromne zarade, a veći deo operativnih procesa u banci računar može da obavi mnogo bolje, brže i uz znatno manje troškove nego ljudi koji to danas rade. Umesto da automatizuju procese u banci, smanje troškove i to podele sa korisnicima, banke se odupiru promenama i izmišljaju razloge zašto moraju da naplaćuju svoje usluge tako skupo. Kao i u slučaju Kodaka, kada banke budu primorane da menjaju način rada biće za mnoge od njih kasno. To se već dešava u mnogim zemljama.

- Prvi je nedostatak talenata, drugi je regulativa i zakoni koji se sporo menjaju. Sve je veći problem uređenja vlasništva i načina korišćenja podataka. Digitalna revolucija nam donosi informaciju kao osnovni resurs. Za inovaciju je danas dovoljno da dva studenta krenu sa interesantnom idejom. Ulazne barijere u bilo koji posao su vrlo niske zahvaljujući internetu i digitalnoj ekonomiji. Tu je velika opasnost za velika preduzeća koja dolaze iz industrijskog vremena jer nove male, inovativne firme mogu da ugroze njihov prihod i profit. Naravno, moramo da kreiramo nešto novo i vredno, a ne samo da kopiramo modele iz Silicijumske doline ili Londona. Naš model u sportu je dao dobre rezultate i možda takav model treba ponoviti i u inovacijama.

- Takvih primera je mnogo. Recimo, brijači i žileti koje firme kao što je Gillette prodaju sa više od 5.000% marže, koja se od proizvodnje preko distributera i dilera pa do prodavnice i krajnjeg korisnika, slažu jedna na drugu. Kada dodamo i reklame sa Roger Federerom, mi plaćamo ogromnu cenu. Zato se pojavljuju nove firme koje vam daju pretplatu na odlične brijače i žilete za jedan dolar mesečno – dovoljno da se uvek brijete sa oštrim žiletom, a da uštedite mnogo novca. Oni naručuju direktno od proizvođača, a prodaju preko interneta direktno kupcima i šalju im poštom svaki mesec. To je digitalni biznis model za industrijski proizvod. Pre dva meseca je jedna takva firma prodata "Unileveru" za milijardu dolara.

- Iz ugla start-apa to je Nordeus, veoma uspešan na svetskom nivou u prodaji igara. Impresivna je digitalna transformacija Societe Generale banke koja je napravila prvu zaista digitalnu ekspozituru. Odobrenje dozvoljenog minusa ili keš kredit ili otvaranje štednog računa je moguće koristeći elektronski potpis i digitalni sertifikat. Time se postiže jedan od važnih efekata digitalne ekonomije – trenutno izvršenje željene akcije. Rezultati su izvanredni i mi smo ponosni što smo važan partner u ovom projektu.