Draginja Đurić, predsednica Izvršnog odbora Banca Intesa - Kamate će još padati

Projekcija prema kojoj će privreda naredne godine rasti po stopi od 3% je vrlo ohrabrujuća i daje osnovu za opravdani optimizam. Solidno raste industrijska proizvodnja, a progres je postignut i kod unutrašnjih i spoljnih neravnoteža ekonomije. Neosporan uspeh je učinjen u delu fiskalnog usklađivanja: budžetski deficit će biti gotovo duplo niži od planiranog nivoa od 4% u 2016, tako da ambiciozno postavljen cilj za narednu godinu od 1,7% deluje u potpunosti ostvarivo.

Posebno ohrabruje to što je ostvaren veći nego projektovan rast prihoda budžeta, dok su troškovi u nivou definisanih ciljeva. Fiskalna disciplina će svakako uticati na poboljšanje dužničkog rejtinga naše zemlje. Takođe, dinamičnija stopa rasta izvoza u odnosu na uvoz, kao i rast direktnih investicija uticali su na poboljšanje spoljnotrgovinske pozicije privrede, kaže Draginja Đurić, predsednica Izvršnog odbora Banca Intesa na pitanje da li je optimista s obzirom na najavljeni privredni rast.

– Smatram da danas imamo značajno unapređenu poslovnu klimu koja obezbeđuje nužne preduslove za budući privredni rast i otvara perspektive da ekonomija uđe u takozvanu pozitivnu spiralu rasta poverenja investitora, povećanja investicija i zaposlenosti. Naravno, na drugoj strani, neophodno je da se nastavi sa započetim reformama državnih preduzeća, kao i da se ostvari planirano smanjenje javnog duga.

- Svakako da postoji pozitivna korelacija između privrednog rasta i rasta kreditne aktivnosti. Određen oporavak, posle niza godina stagnacije, ostvaren je već u ovoj godini, posebno kada govorimo o kreditiranju stanovništva. Poboljšanje i stabilnost makroekonomskih prilika jača poverenje i optimizam kod svih učesnika na tržištu koji postaju spremniji da uđu u nove investicije.

Za celu ekonomiju, ne samo za banke, važno je da postoji stabilna tražnja za dugoročnim kreditima budući da dugoročna ulaganja utiču na rast obima poslovanja, a samim tim i na nivo zaposlenosti. Ipak, na drugoj strani, možda i najznačajniji impuls rastu kreditne aktivnosti, posebno u segmentu kreditiranja privrede, uslediće sa daljim progresom u rešavanju problema loših plasmana.

- Dinarske kamate zaista jesu na istorijski niskom nivou i realna je pretpostavka da će doći do njihovog daljeg umerenog pada u narednom periodu. Pozitivni rezultati kada je reč o smanjenju spoljne i unutrašnje neravnoteže, kao i rizika ulaganja u Srbiju, uz pad inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede, stvaraju potreban okvir za takav trend. Od oktobra 2013. godine inflacija se kretala ispod donje granice definisanog koridora, a centralna banka je nedavno promenila inflacione ciljeve od 2017. godine.

Dakle, projektovana je niža stopa inflacije i, uz pretpostavku da će se održati pozitivne makroekonomske prilike, dinarske kamate bi trebalo da budu niže. U ovom momentu repo stopa od 4% je adekvatna, uz podsećanje da smo u januaru 2015. godine imali repo stopu na nivou od 8%. Svakako, na dalji pad dinarskih kamata utiče i prisutna konkurencija među bankama kada je reč o dinarskim kreditima. Banke su u proteklom periodu aktivno promovisale zaduživanje u dinarima, a produžena je i prosečna ročnost ovih kredita.

- Naše strateško opredeljenje jeste da i dalje budemo vodeći kreditor u segmentu malih i srednjih preduzeća što potvrđuje podatak da smo tokom prvih jedanaest meseci 2016. godine ostvarili rast od 15% u kreditiranju ovog dela privrede u odnosu na isti period prethodne godine. Postoji veliki potencijal za rast kod ove kategorije klijenata i verujem da će njihov razvoj dovesti do ubrzanog oporavka čitave ekonomije.

Ponudom konkurentnih dugoročnih kredita iz sopstvenih sredstava kao i raspoloživih kreditnih linija nastojaćemo da poboljšamo njihove izglede za povećanje obima poslovanja, naročito kompanija koje imaju potencijal za izvoz. Takođe, nedavno smo u saradnji sa Ministarstvom privrede i Evropskim investicionim fondom pokrenuli potpuno nov, COSME program u Srbiji, koji treba da uz vrlo povoljne kamate obezbedi veću dostupnost kredita malim i srednjim preduzećima.

Naime, podaci govore da je jedna od glavnih prepreka za rast kredita u ovom segmentu bila neadekvatnost ponuđenog obezbeđenja, a kredit koji se nudi klijentima na bazi ovog programa za koji smo izdvojili 60 mil EUR pretpostavlja znatno relaksiraniji vid obezbeđenja. Očekujemo rast broja korisnika kredita u narednom periodu.

- Posmatrano na nivou celog tržišta, uprkos ostvarenim pozitivnim rezultatima, udeo loših plasmana je i dalje visok. On je prema poslednjim informacijama NBS na nivou od 19,5% i najvećim delom se odnosi na loše kredite privrede. Usvojena strategija za rešenje problema je dobra, ali je neophodno vreme za njenu punu primenu. Regulatorne izmene, koje je usvojila NBS, i značajna unapređenja poreske politike otvorili su prostor za konkretnije mere smanjenja loših plasmana.

Međutim, kritična karika za ubrzanje celog procesa biće veća efikasnost pravnog sistema i brže završavanje sudskih sporova. Tu i dalje ima dosta otvorenih pitanja, a svaka pravna nesigurnost, kada je reč o zaštiti prava poverilaca, može imati negativan uticaj na sam proces smanjenja nivoa nenaplativih potraživanja.

- Mogu da zaključim da smo i pored vrlo izazovnih uslova poslovanja ostvarili definisane ciljeve i potvrdili čelnu tržišnu poziciju u pogledu kako ukupnih plasmana, tako i depozita klijenata. Vodeća smo banka na tržištu i kada je reč o poslovanju sa pravnim licima i poslovanju sa građanima. Uspeli smo da se prilagodimo okruženju vrlo niskih kamatnih stopa kroz dinamičan rast kredita, razvili smo nove usluge i servise za naše klijente i u isto vreme održali kvalitet kreditnog portfolija kroz efikasnije upravljanje rizicima i naplatu problematičnih potraživanja.

Posebno sam zadovoljna rezultatima koje smo ostvarili u delu poslovanja sa malim preduzećima i preduzetnicima. Udeo naših plasmana u ovom segmentu je dostigao nivo od preko 17% i Banca Intesa se vidno izdvojila kao najveći kreditor. Vodeća smo banka na tržištu i u domenu kreditiranja građana, uz ostvaren dinamičan rast gotovinskih kredita i lidersku poziciju kada je reč o stambenom kreditiranju.