(E Magazin) Svetislav Bulatović, izvršni direktor EFT grupacije: Srbija će do 2010. godine zavisiti od uvoza električne energije, jer će sa razvojem privrede porasti i potrošnja

ENERGIJA ZA BUDUĆNOST


EPS-u TREBA KONKURENCIJA !

Srbija će do 2010. godine zavisiti od uvoza električne energije, jer će sa razvojem privrede porasti i potrošnja, prognozira Svetislav Bulatović, izvršni direktor EFT grupacije

Svetislav Bulatović

EFT grup (Energy Finansing Team), kompanija koja trguje električnom energijom u Jugoistočnoj i Centralnoj Evropi, aktivno ulaže u izgradnju novih energetskih objekata u Bosni, Albaniji, Makedoniji... S obzirom na činjenicu da se u Srbiji više od dve decenije nije značajnije ulagalo u nova postrojenja i da niska cena struje ne tera na dovoljnu energetsku efikasnost, pitali smo dr Svetislava Bulatovića, izvršnog direktora EFT grupacije, o stanju i tendencijama u srpskom energetskom sektoru.


E magazin: Kakvo je stanje u elektroenergetskom sektoru Srbije s obzirom na to da poslednjih 20 godina nije ulagano u nove hidro i termo elektrane?

Dr Svetislav Bulatović: U razvoju elektroenergetike u Srbiji postoje ozbiljni zastoji u investicionom, regulatornom i privrednom smislu, pre sveka zbog nesklada između kratkoročnih političkih ciljeva i dugoročnih potreba razvoja našeg elektroenergetskog sektora. Nijedan političar u Srbiji nije spreman narodu da objasni da struja mora da poskupi danas da bismo u narednoj dekadi imali sigurno snabdevanje po najnižim cenama. Ovo je koren gotovo svih drugih problema. Reforma energetskog sektora Srbije stoji jer se ne ulažu dovoljni napori u cilju formiranja institucija i harmonizacije sa regulativom Evropske unije. Osim toga, zbog nerealno niske cene struje, koja se veštački formira, nemamo funkcionalno interno tržište električne energije. To onemogućava investicije u nove projekte, zbog čega u Srbiji već više od dvadeset godina nije izgrađen nijedan značajni novi proizvodni kapacitet. O ulaganjima u obnovljive izvore i da ne govorimo… Postoje i objektivni razlozi za zastoj u sektoru energetike u celom regionu. U poređenju sa EU, zemlje regiona se mogu okarakterisati kao siromašne ili veoma siromašne. Potrošnja električne energije po stanovniku u regionu je tek 50 odsto potrošnje u EU, što je pravi pokazatelj da će ovde sa razvojem privrede rasti i potrošnja električne energije. Električna energija je, dakle, deficitarna roba u regionu. Po projekcijama koje smo napravili u narednih sedam, osam godina, sem Bugarske i Rumunije sve zemlje jugoistočne Evrope biće zavisne od uvoza električne energije. I Srbija će se od 2010. godine naći među ovim zemljama.


EM: U čemu vidite energetsku budućnost Srbije uzevši u obzir činjenicu da potražnja vrtoglavo raste, a kapaciteti se ne obnavljaju?

SB: Energetski potencijal regiona pre svega leži u neiskorišćenim hidropotencijalima. Trenutno je iskorišćeno tek oko 45 odsto hidropotencijala. Osim toga region ima oko 20 milijardi tona rezrevi lignita, a izgradnjom novih tranzitnih linija gasa, i ovaj energent se nameće kao rešenje velikog dela problema. Srbija ima izuzetan geografski položaj i trebalo bi da uloži veliki napor da ga iskoristi na najbolji mogući način, to jest da postane jedna od najvažnijih tranzitnih ruta za sve energente.

Svetislav Bulatović


EM: Srbiji su u ovom trenutku potrebne još najmanje dve termoelektrane koje bi, prema nekim podacima, trebalo da grade ruske firme. S obzirom na to da će Rusi najverovatnije postati i vlasnici NIS-a i graditi gasovod, uskoro bi najveći deo srpske energetike mogao da bude u njihovim rukama. Na koji način bi to moglo da se odrazi na budućnost naše zemlje?

SB: Preuranjeno je pričati o tome da će bilo ko preuzeti naš energetski sektor. Prodaja NIS-a, a pogotovu EPS-a, daleko je od realizacije. Pronalaženje jednog strateškog partnera za EPS bilo bi loše rešenje za srpsku energetiku. Nijedna ozbiljna energetska kompanija neće ući u strateško partnerstvo sa EPS-om ukoliko ne dobije većinsko vlasništvo u novom preduzeću. To bi značilo zamenu monopola EPS-a drugim. Srpskoj energetici je, pre svega, potrebno uvođenje konkurencije u ovoj oblasti, to jest stvaranje tržišta električne energije. Ukoliko postoji politički dogovor da EPS ostane državna firma, onda se u pogledu investicija može ići na pojedinačna partnerstva od objekta do objekta. EPS bi na taj način zaštitio svoju vodeću poziciju, a Srbija bi dobila nove energetske objekte.




EM: Da li u „sezoni rasprodaje svega što vredi u ovoj zemlji“ treba prodati i Elektroprivredu Srbije, ili ona mora da ostane pod kontrolom države?

SB: Privatizacija EPS-a nije jedini način da se naša elektroprivreda transformiše u jedno moderno, efikasno i profitabilno preduzeće. Najveća evropska energetska kompanija, francuski EDF, u većinskom je vlasništvu države. Za razliku od EPS-a, EDF posluje u tržišnom okruženju. Konkurencija i tržište su jedini efikasni mehanizmi kontrole velikih javnih preduzeća. Tek kada EPS bude dobio konkurenciju, kada mu se uskrati monopolski položaj, a njegovom rukovodstvu postave jasni profitni ciljevi, videćemo poboljšanje u efikasnosti ovog preduzeća, eliminaciju nepotrebnih gubitaka, modernizaciju organizacione strukture i opštu promenu u pristupu rada ovog preduzeća.


EM: Kolika je energetska efikasnost u Srbiji i u kojoj meri su iskorišćeni obnovljivi izvori energije?

SB: Ideja o pospešivanju energetske efikasnosti kod nas još nije zaživela, i to je još jedna posledica pogrešne cenovne politike u ovom sektoru. Niko se neće baviti uštedom električne energije ako njen trošak to ne nameće. U Srbiji svakako treba subvencionisati cenu električne energije za najugroženije građane, škole, bolnice, obdaništa i slične institucije. Ipak, kod nas se podjednako ili još više subvencionišu i železare, cementare, kafići, butici... Osnovni preduslov da počnemo da se bavimo energetskom efikasnošću jeste, dakle, postavljanje realne, tržišne cene električne energije. Slična je situacija i sa obnovljivim izvorima. Kod nas je iskorišćen neznatan procenat ovih izvora. Veće investicije videćemo nakon uvođenja troška CO2 sertifikata za energiju proizvedenu iz konvencionalnih elektrana, to jest nakon što država uvede takozvane fid-in (feed-in) tarife, kojim će se stimulisati proizvodnja energije iz obnovljivih izvora.


TE "Stanari"


Veliki planovi

EM: Kakvi su dalji poslovni planovi kompanije EFT?

SB: EFT aktivno ulaže u izgradnju novih energetskih objekata. U Bosni i Hercegovini smo vodeći investitor u energetskom sektoru, gde gradimo Termoelektranu „Stanari“ kapaciteta 420 megavata. Ukupna vrednost ove investicije je oko 800 miliona evra. U Albaniji konkurišemo u konzorcijumu sa austrijskom energetskom komanijom Kelag na tenderu za izgradnju Hidroelektrane „Asta“ na reci Drim. U Makedoniji konkurišemo na tenderu za izgradnju HE „Boškov most“, kapaciteta 70 megavata, a u Crnoj Gori smo dali ponudu na tenderu za izgradnju deset malih hidroelektrana. Uporedo s tim u Ukrajini smo započeli investicije u vetrogeneratore. Naše strateško opredeljenje jeste da pokrijemo trećinu energije kojom trgujemo iz sopstvenih izvora.




Piše: Ivana Ristić


Izvor: