Sanja Dragićević Babić, voditeljka - Imam ja još da zrim

Novinarstvo za Sanju Dragićević Babić, voditeljku emisije Tako stoje stvari (RTS 1), ima posebnu draž zato što nikada ne zna šta je čeka iza ugla. Koliko god da se trudi da sve isplanira, kada krene na posao ne može ni da zamisli gde će završiti tog dana. Ratovi, kaže, izbijaju u ponoć, poplave se dešavaju u sekundama, tragedije i praznicima... Nikada se ne zna da li će, možda, to što radi i čemu prisustvuje biti prednacrt nekog istorijskog događaja.

Već nekoliko meseci ste stalni član ekipe koja radi emisiju Tako stoje stvari, kakve su vam impresije?

- Tačno, sada sam u stalnoj postavci, nisam više na "probi" (smeh). Mada, svakodnevno treniram da bih prikazala dobru igru i da bi ceo tim postigao najbolji rezultat. Lep i izazovan je to teren, mesto na kome se mogu videti i čuti priče za koje nema mesta na drugim terenima i upoznati mnogobrojne ličnosti iz drugog ugla.

Ovaj TV format ponudio nam je nešto potpuno drugačije od drugih informativnih emisija. Da li se u tome krije tajna dobrog rejtinga?

- Kod nas nema klizećih startova sa leđa ili faulova. Poštujemo pravilo fer-pleja, poštene igre. Čest komentar gledalaca je da se emisija Tako stoje stvari izdvaja po tome što je kulturna. Izgleda da lepo ponašanje, kultura, uvažavanje drugih i sagledavanje stvari iz drugačijeg ugla nedostaju publici. U našoj emisiji ima mesta za pamet i dobrotu, profesionalce, ali i obične ljude iz čijih primera možemo da učimo kako da budemo bolji. Takvi su, na primer, Mile Stolar, Arsen Arsenović parakajakaš... Nemamo tajni recept, ali od začina sigurno ne stavljamo sramne dijaloge, svađe, tabloidizaciju po svaku cenu. Naše teme možda nisu za naslovne strane, ali su važne, što bi rekao urednik Zoran Stanojević.

Radite i reportaže za Dnevnik. Da li se u pričama sa terena kriju i najveći izazovi novinarske profesije?

- Bogami, na terenu odavno nisam bila, ali će se to uskoro promeniti, jer tu se najbolje osećam i snalazim. Draž je u istraživanju, brzini, putovanju, upoznavanju, iznenadnim situacijama, neočekivanim obrtima... Uzbudljivo je razmišljati kako da ih drugačije predstavite, kako da nekome pomognete.

Imate li u planu da dokumentujete neku od tih priča?

- Pri kraju sam jednog dokumentarca. Na papiru su još dva. Nadam se da će pred kraj godine izaći iz montaže.

Kojim vrednostima se vodite od početka novinarske karijere?

- Nikada i po svaku cenu do vesti i priče.

U poslu koji radite prolazite i kroz mnoge stresne situacije. Kako ih prevazilazite?

- Druženjem sa porodicom, dobrom knjigom, šetnjom pored reke, ukusnim slatkišem... Najbolji lek je smeh. Volim da se smejem.

Šta vam je najviše pomoglo da sazrite u ovom poslu?

- Novinarstvo nije takva sorta da mu je potrebna, samo u jednom momentu, određena temperatura, količina sunca, dovoljan kubik kiše ili dobra zemlja, pa da sazri. Za to je potrebno više takvih situacija i određen broj godina. To je čitav mozaik momenata u kojima se nađeš, u mom slučaju - od Kosova, zamljotresa, poplava do rada na dokumentarcima i u studiju, izveštavanja u raznim situacijama... Našu profesiju stalno treba zalivati, jer uvek ima zelenih delova. Imam ja još da zrim.

Šta je drugačije danas od onog vremena kada ste vi počinjali da se bavite novinarstvom?

- Tada se tražila samo digitalna pismenost, a danas, u tehnološkom smislu, mnogo više. Internet zauzima sve važnije mesto. Skraćuje se put istraživanja, ali sa druge strane povećan je stepen laži i površnosti. U toj brzini skidanja podataka ne stigne sve da se proveri. Sada ima više "kopi pejst" novinarstva. Čini mi se da mladi novinari manje čitaju i sebe obrazuju.

Postoji li nešto što nikada ne biste odbili u ovom poslu?

- Ne znam konkretno šta ne bih odbila, ali znam šta bih - da lažem. Nikada zbog neke senzacije ne bih lagala.

HERCEGOVINA JE ŽIVOT

Ljubav prema Hercegovini, u kojoj ste rođeni, najbolje ste dočarali u svojim pesmama i kratkim pričama. Šta vam je ostalo urezano u sećanje iz rodnog kraja?

- Slike u kojim nalazim inspiraciju i koje su neodvojivi deo mene. Na to pitanje uvek isto odgovorim, pa ću i sad. Kamen, dedina kuća, pelin, sir iz mjeha, vazduh, kadulja, prijatelji, tamošnji ljudi, Prebilovci, Neretva, Bregava, jezero Škrka. Nizanje duvana sa ulepljenim prstima, kada šipak pukne u drvenoj presi dok pravimo sok, jorgovan, slike sa glasovima starijih ljudi, njihovim savetima i mudrim rečima. Hercegovina nije samo nekoliko slika. To je život.

Sanja Dragićević Babić

Sanja Dragićević Babić biografija

RTS

voditelj

voditeljka

Tako stoje stvari

novinarka

novinarstvo