Svetlana Bogdanov, Mesopromet Pančevo i Industrija mesa i konzervi "Banat"- Banatski Karlovci - Čovek vredi onoliko koliko radi i stvara

Fabriku za preradu mesa "Mesopromet" u Pančevu osnovali su bračni par Svetlana i Zoran Bogdanov. Posao su započeli 29. januara 1990. godine u jednoj maloj zanatskoj radionici u porodičnoj kući, sa deset radnika. Skroman asortiman proizvoda plasirali su u svojoj prodavnici. Danas, posle sedamnaest godina, uspešnim vođenjem i poslovanjem, ulaganjem u novu opremu i tehnologiju, "Mesopromet" je prerastao u stabilnu i modernu kompaniju koja zapošljava 600 radnika i ima 32 maloprodajna objekta u centralnoj Srbiji i Vojvodini. Na javnoj aukciji 2003. godine bračni par Bogdanov kupio je Industriju mesa i konzervi "Banat" iz Banatskih Karlovaca, fabriku sa dugom tradicijom u konzerviranju hrane. "Uvek smo puno radilo i ja lično smatram da rad oplemenjuje čoveka. Čovek vredi onoliko koliko radi i koliko stvara i mislim da svako od nas treba da ostavi pozitivan trag u svom životu", kaže direktor u vlasnik "Mesoprometa" i "Banata" Svetlana Bogdanov. Danas razvoj i poslovanje "Mesoprometa" i "Banata", iako imaju iste vlasnike i iz iste branše su, teče sasvim odvojeno.

Industriju mesa "Banat" iz Banatskih Karlovaca kupili smo na javnoj aukciji. Bilo je to jedno od najskuplje plaćenih preduzeća od početne do krajnje cene te godine. Sve ove godine smo se trudili da fabriku dovedemo na jedan zavidan nivo i da pokrenemo samu proizvodnju. On je bio uspavani div, koga nije bilo lako razdrmati i probuditi. Još uvek ne radi punim kapacitetom, ali već od sledeće godine očekujemo potpunu uposlenost. Primili smo još 100 radnika, tako da "Banat" danas ima 350 zaposlenih. U "Banat" je do sada investirano dosta. Mi smo ugovorom sa državom imali obavezu ulaganja od milion evra. Međutim, daleko od toga da se na tome stalo. Sam posao nas je terao da ulažemo više, da remontujemo postojeće mašine koje su bile u lošem stanju, da kupujemo novu opremu, obnovimo vozni park. Trenutno smo u fazi razmišljanja da podignemo novu fabriku konzervi. Prošle godine smo bili u programu TAM-a i gospodin koji je bio naš koordinator radio je reviziju svega vezanog za "Banat" u zadnjih deset godina. Došlo se do zaključka da je bolje napraviti novu fabriku, nego renovirati postojeće kapacitete. Proračuni su pokazali da je renoviranje mnogo skuplje od kompletne izgradnje novog objekta, a drugo uvođenje HACCP-a, koje nam predstoji, podrazumeva striktno propisane puteve, koji ne mogu da se ukrštaju. Uvođenje HACCP-a planirano je u obe fabrike. U "Mesoprometu" očekujemo da će svi kriterijumi vezani za uvođenje HACCP-a biti zadovoljeni već početkom godine, a u "Banatu" do krajem sledeće godine.

Razvoj "Mesoprometa" i "Banata" teče sasvim odvojeno, jer nije postojao razlog za spajanje te dve fabrike. "Mesopromet" je savremeno opremljena fabrika sa modernim mašinama i punim kapacitetom radi već godinama. Snadbeva našu maloprodaju, ali i veleprodaje velikih kupaca. Tu ne mislimo da se širimo, to preduzeće će ostati kao prerada. “Banat", sa druge strane, ima potpuno drugu priču. Naše opredeljenje u “Banatu” je da on bude jedna ozbljna industrija, koja će svoju orijentaciju usmeriti na konzervu i gotov proizvod. On je bio poznat kao konzervaš i bio je priznat kao takav.

“Mesopromet” ima u asortimanu polutrajnu robu i to je kobasica i salama, i ima trajnu robu, kao što je pršut. U asortimanu "Mesoprometa" značajno mesto zauzimaju kvalitetni zanatski proizvodi, koji zahtevaju više ljudskog rada i više vremena za njihovu proizvodnju. Tu ne planiramo ništa da menjamo. U “Banatu” se vrši primarna obrada mesa, a najveći deo proizvodnje biće baziran na proizvodnji konzervi i gotovih jela. Naše opredeljenje u “Banatu” je da bude regionalna klanica ili najveća klanica u ovom kraju.

Kakvi su trenutni kapaciteti "Banata"?

“Banat” može da proizvede 50 tona mesa i mesnih prerađevina dnevno. To je velika fabrika, sa dugom tradicijom i jedina je fabrika te vrste u južno- banatskom okrugu. U svom sastavu ima i veliku klanicu u kojoj se za osam sati može da zakolje 800 svinja, 200 krmača i 200 junadi. Imamo hladnjaču od 356 vagona za smrznutu robu. To je kapacitet "Banata".

Ja lično mislim da se postojeća situacija u izvesnoj meri mora da iskristalizuje. Mi imamo nenormalno puno klanica koje su prijavljene. “Mesopromet” postoji skoro dvadeset godina i mi nikada nismo poželeli da imamo klanicu u fabrici. Prosto smatram da je klanje stoke nešto što mora biti kontrolisano. Ako Danska ima jednu klanicu, onda ne postoji razlog da mi imamo hiljadu i više. Potrebno je i kod nas uraditi regionalizaciju klanica. Tada ćemo imati kontrolisanu primarnu preradu i znaće se tačno odakle sirovine dolaze. Približavanjem Evropskoj uniji moraćemo da usvojimo i njihove zakone koji regulišu ovu oblast. Iskreno se nadam da će Zakon o veterini, koji je u pripremi, uskoro biti usvojen. To će izregulisati mnoge stvari. Nas ima puno, ali ponuda i tražnja će napraviti neki balans na tržištu, tako da će opstati samo kvalitet.

Svoje proizvode plasiramo u skoro sve bivše jugoslovenske republike. Tako se prerađevine "Mesoprometa" mogu naći u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji. Osim zemalja u okruženju, izvozili smo proizvode za Vijetnam, a radili smo i jedan doradni posao za rusku vojsku. Taj posao je bio veoma dobar, a mi smo ispoštovali sve što je nabavljač zahtevao.

Šanse su nam veoma dobre, samo je pitanje da li ćemo uspeti da sve ispoštujemo. Mi trenutno izvozimo juneću kožu u Italiju i to nije loš posao. Našim velikim industrijama je jako potreban izvoz. Zbog toga nam je veoma potrebna jedna asocijacija za mesnu industriju, koja će se baviti samo zastupanjem i lobiranjem interesa mesne industrije. To je ono što nam danas nedostaje, jer mesare više niko ništa ne pita, pa ni kada se donose zakoni koji se na nas odnose.

Mi od države očekujemo da nastavi sa stvaranjem što povoljnijeg ambijenta za poslovanje. Iz bezbednosnioh razloga, smatram da je potrebno hitno donošenje propisa i pooštravanje higijensko-sanitarnih uslova u proizvodnji. Još uvek ima proizvođača koji delatnost obavljaju u improvizovanim uslovima, sa nedovoljno rashladnog prostora, u lošim sanitarnim uslovima. Treba dosta poraditi i na povećanju izvoznih stimulacija, gde zaostajemo čak i za zemljama u našem neposrednom okruženju.

Da budem iskrena, ja nikada nisam imala problem zato što sam žena u muškom poslu. Jer, mesna industrija je ipak muški posao. Moram priznati da žene razmišljaju na drugačiji način od muškaraca. Prosto smatram da su žene temeljnije, sasvim drugačije prilaze problemima i njihovom rešavanju. Nove generacije koje dolaze potpuno drugačije gledaju na posao. Lično mislim da su žene sada u prilici da pokažu to što znaju i umeju, jer je naišla nova klima koja nama ide u prilog. Danas žene imaju mnogo veće šanse da se dokažu i mislim da će svaka od nas, kojoj se pruži prilika, tu svoju šansu i da iskoristi.

Svaki čovek, pre svega, mora da voli posao koji radi. Da ga radi na jedan pravi način, odnosno da uvek bude pošten prema sebi i prema drugima. U mojoj fabrici visi jedna davno napisana poruka mesarima koji počinju da se bave ovim poslom - “Gospodo mesari, Bog vam je dao da radite jedan dobar posao, ostanite čestiti ljudi, jer vi hranite narod”. Mislim da bi to trebalalo da se vrati i u školu. Čovek kad nije pošten prema sebi, ne može biti pošten ni prema drugima. Vi radite, stvarate, ne razmišljajući možda o krajnjem cilju, ali ako pošteno radite, taj krajnji rezultat uvek bude dobar. Ja se uvek pridržavam u poslu onog "Pošteni pema sebi, ali i prema drugima".

izvor : "Uspešni preduzetnici i menadžeri Srbije - prvih 100"