Vladimir Ivanković, generalni direktor Centra za razvoj ljudskih resursa i menadžmenta – čovek uči dok je živ

(Vladimir Ivanković)

Obrazovanje je bitan faktor koji doprinosi konkurentnosti preduzeća, a veštine, znanja i stavovi zaposlenih imaju vodeću ulogu u razvoju firme, tačnije kompetencije radnika se svrstavaju u intelektualni kapital kompanije. Treba ohrabriti mlade i starije ljude u Srbiji da koriste svaku priliku za učenje i sopstveno usavršavanje, kako u školskoj klupi tako i van nje. To je jedan od načina da se naša zemlja približi "ekonomiji zasnovanoj na znaju" – navodi u intervjuu za eKapiju Vladimir Ivanković, generalni direktor Centra za razvoj ljudskih resursa i menadžment i borac za afirmaciju neformalnog obrazovanja u Srbiji.

Pristalica koncepta "celoživotnog učenja", napominje da je usavršavanje van formalnog obrzovanja sve popularnije u Evropi jer doprinosi povećanju zaposlenosti i može da odgovori na brze promene koje donosi savremeno društvo.

- Sa konceptom "National Vocational Qualification" susreo sam se još 1996. godine u Zimbabveu. Živeo sam tamo neko vreme i listajući oglase za posao susreo sam se sa oznakom NVQ. Naime, u konkursima, kao uslov bilo je navedeno posedovanje diplome neke od državnih škola ili NVQ. Kasnije sam tek saznao šta to zapravo znači i tada je počelo moje interesovanje za "nacionalne stručne kvalifikacije" – navodi Ivanković dodajući da je Zimbabve, kao zemlja Komonvelta i bivša kolonija Velike Britanije, preuzela taj sistem "brzog snabdevanja privrede potrebnim veštinama".

Ivanković napominje da je u Zimbabveu završio šestomesečnu specijalističku obuku Instututa za kadrovski razvoj (Chartered Institute of Personnel Development) iz Velike Britanije i njome dopunio znanje stečeno na Fakultetu za menadžment Braća Karić, na kome je diplomirao prvi u generaciji sa prosekom iznad 9. To je bilo vreme kada je Zimbabve, u dužem vremenskom periodu, beležio veoma visok nivo privrednog rasta i kada su vodeće globalne kompanije i finansijske institucije poslovale u toj zemlji.

Kada se vratio u Beograd, bio je generalni sekretar Opšteg udruženja samostalnih privrednika Beograda, a kasnije je postao deo tima Privredne komore Srbije.

Privredna komora Srbije

- U Privrednoj komori Srbije sam od početka 2002. godine bio angažovan kao savetnik u Centru za menadžment, čiji je osnovni zadatak bio da kroz razvoj savetodavnog servisa i lakšeg pristupa novim kompetencijama (veštinama), omogući brži razvoj privrede. Između ostalog, radeći na analizama potreba za veštinama po sektorima privrede, uvideli smo da postoji ogroman jaz i potreba da se sistem obrazovanja prilagodi potrebama privrede. U to vreme Ministarstvo prosvete i sporta je intenziviralo reformu stručnog obrazovanja, i uvideli smo da jedino kroz partnerstvo i zajedničke aktivnosti sa Ministarstvom i ostalim partnerima, možemo da ostvarimo rezultate i pomognemo privredi da kroz pristup novim veštinama poveća konkurentnost. Od tada, bez obzira na političke promene u MPS, izazvane izbornim ciklusom, Privredna komora je učestvovala u svim reformskim aktivnostima i projektima - navodi sagovornik eKapije.

- Učestvovao sam u reformi stručnog obrazovanja u Srbiji od 2002. godine koje je sprovodilo Ministarstvo obrazovanja i sporta, na čelu sa Gašom Kneževićem. Tada smo dogovorili i osnivanje centra pri PKS koji bi bio podrška reformi stručnog obrazovanja u Srbiji, čiji sam bio prvi direktor. Takođe bio sam u najužem timu koji je pisao dva strateška dokumenta: Strategiju i politiku razvoja stručnog obrazovanja i Strategiju obrazovanja odraslih, koje je Vlada RS, usvojila krajem 2006. godine. Ne mogu a da nepomenem, tada veoma zapažen rezultat Centra za stručno i profesionalno obrazovanje PKS, oličen u rezultatima rada Stalnih komisija za identifikaciju potreba u profilima zanimanja- ISOR komisije. Iskustva iz tog perioda u vezi sa učešćem u projektima Reforme stručnog obrazovanja u Srbiji (CARDS VET), EURECNA u Šumadijskom okrugu, GTZ VET projektu i drugim su u velikoj meri doprinela razvoju mojih socijalnih kompetencija, jer usaglašavanje i razvoj partnerskih odnosa je ponekad bio naporan pregovarački proces.

On navodi da je ponosan na to što je, unutar PKS, započeo jedan pionirski posao, koji se ogleda u većem uticaju i ovlašćenjima poslovnog sektora na obrazovanje.

- Nažalost, ponekad sam imao utisak, da je taj posao, nedovoljno podržan interno ali sam siguran da smo otvorili jedan važan proces čiji će rezultat jednog dana biti i stvaranje sistema nacionalnih stručnih kvalifikacija, pomenutih na početku ovog razgovora. A osnovni zadatak tog sistema je da brzo snabde privredu sofisticiranim kompetencijama, jer osnovno pitanje svake moderne tržišne privrede je kako da ugradi dodatnu vrednost i znanje u svoje proizvode ili usluge.

Centar za razvoj ljudskih resursa i menadžment

- Iz Privredne komore Srbije otišao sam kada sam odlučio da se pridružim supruzi Nadi u Centru za razvoj ljuskih resursa i menadžment. Centar se finansira kroz ponudu trening i savetodavnih usluga namenjenih poslovnom i javnom sektoru prema najsavremenijim standardima koji se primenjuju u profesionalnom razvoju zaposlenih. Pored toga Centar je realizovao ili realizuje više desetina projekata iz razvoja preduzetništva, zapošljavanja, razvoja obrazovanja i obučavanja i sl. Naša kompanija je nacionalni predsatvnik Evropske licence poslovnih kompetencija (European Business Competence* Licence – EBC*L) – navodi sagovornik eKapije i dodaje da je misija njihove firme da pomogne preduzećima u onim oblastima gde se znanje izgubilo.

Evropska licenca poslovnih kompetencija (European Business Competence* Licence – EBC*L) je uspostavljena kao sertifikat poslovnih znanja potrebnih za prvi ulazak u poslovni svet, donošenje finansijskih odluka, nadzor i upravljanje finansijskom stranom projekta, otpočinjanje novog posla.

Prema rečima Ivankovića standarde i procedure, za koje smatra da su osnov svakog posla, uveli su i u poslovanje sopstvene firme.

- U našem radu primenjujemo sistem vrednosti koji smo strpljivo izgrađivali i koji se zasniva na zadovoljstvu naših partnera i izgradnji poštenih odnosa unutar i izvan Centra. Osim toga Centar primenjuje savremene menadžment alate i procedure u vezi sa razvojem sopstvenih usluga, kao na primer ISO 10015 - kvalitet u treningu zaposlenih.

Porodica Ivanković

- Supruga Nada je moja velika podrška i oslonac. Zajedno smo još od devedesetih godina. Upoznali smo se na studentskim demonstracijama, a tri godine nakon toga smo se venčali i danas imamo dvoje dece Anastasiju i Rastka. Sada smo i u istom poslu i zaista odlično funkcionišemo -

Porodici Ivanković, ako je suduti prema rečima glave porodice, posao nije prioritet. Prioritet su deca jer im je najveći cilj da stvore pogodnu klimu za njihovo odrastanje.

- Danas je teško vaspitavati decu, jer živimo u vremenu koje nema prave vrednosti i ideologiju. Moja i Nadina ideja je da deci prenesimo vrednosti poštenja, ljubavi, razumevanje za druge ljude, tolerantnosti – navodi Vladimir Ivanković.

Ivankovići slobodno vreme provode u prirodi, izletima van Beograda i ponekim putovanjem na daleke destinacije. Tenis im je još jedna porodiča ljubav. Vladimir Ivanković, bivši igrač Zvezde, kažu da tenis rekreativno igraju bar dva puta nedeljno.