Zoran Višnjić, generalni direktor Uniqa osiguranja - Balkanac na kanadski način

Kad Zoran Višnjić, generalni direktor Uniqa osiguranja, priča o Kanadi, govori samo reči hvale.

Hrana je odlična i raznovrsna, Toronto čist, bezbedan i izuzetno prijatan za došljake, sredina multikulturalna, tolerantna prema drugom i drugačijem. Znaju se pravila ponašanja, sistem je uređen i stoga je tamo decu lakše vaspitavati nego ovde. Potomci Višnjića starijeg već u prvoj dekadi života govore engleski i francuski, pored maternjeg, srpskog. On sam odživeo je američki san.

Kao diplomac Ekonomskog fakulteta pre 15 godina je sa suprugom otišao na severnoamerički kontinent, da bi potom istovremeno radio šest dana u nedelji i polagao brokerske ispite, stekao CFA (Chartered Financial Analyst) titulu, radio na rukovodećim pozicijama u investicionom fondu Mackenzie Financial Corporation, Royal bank of Canada, vodećoj kanadskoj banci za osiguranje firmi i u osiguravajućoj kompaniji Allianz.

Ne razmeće se, međutim, zvučnim imenima velikih finansijskih institucija čijih timova je bio deo, već ističe kako je tamo naučio da se izbori za svoje mesto, jer „na Zapadu ništa ne pada s neba“.

„Nisam bio jedan od onih koji nisu uspeli, pa su se zato vratili. Kad sam dobio poziv iz Srbije imao sam dobar i komforan posao, dobre kontakte i putovao sam na najbolja mesta u svetu. Međutim, iz velikih kompanija sam otišao da bih sa kolegama osnovao sopstvenu kompaniju koja se bavila reosiguranjem i retrocesijom trgovinskih potraživanja, što je trenutno retkost u svetu. Motiv u karijeri mi je uvek bio stvaranje nečeg novog. Da nisam prihvatio poziv iz Uniqe, celog života bi me to kopkalo. Svako od nas ko ode odavde ima u podsvesti da će se vratiti jednog dana. Osim toga, situacija u Srbiji se mnogo promenila od vremena kad sam odlazio. Poslovna klima u zemlji znatno se popravila, monetarna politika je stabilna, inflacija je pod kontrolom, a osiguranje ima veliki potencijal za rast“, objašnjava Višnjić.

U Beogradu voli klasične restorane kao što je Madera, one u kojima se služi dobra morska riba, indijsku kuhinja poput one koju spremaju u Ginger-u ili francusku u Cameleonu. Poslednja dva restorana su na zemunskom keju, tamo je gotovo uvek mirno, dok je u restoranu Tribeca koji se nalazi u sklopu Uniqine zgrade, gužva i buka.

Radni je dan i vreme ručka. Višnjić se pozdravlja sa poznanicima koji su došli da ručaju, strpljivo pozira fotografu i sve vreme je u košulji i sakou na plus četrdeset stepeni, jer klima-uređaj ne radi. Nestala je struja u celom novobeogradskom bloku. Na pitanja odgovara staloženo i predusretljivo, no ipak pomalo suzdržano i ne previše otvoreno. Čini se da je to manir koji je „pokupio“ u Americi. „Severna Amerika vas nauči komunikaciji kroz aktivan odnos sa sagovornicima. Bilo bi dobro za ovdašnje ljude da sa više osmeha i optimizma pristupamo dnevnim problemima“, smatra on.

Prirodno, razgovaramo i o srpskom tržištu osiguranja. Višnjić je došao na čelo kompanije koja je nakon kupovine Zepter osiguranja izbila na peto mesto po tržišnom učešću u Srbiji, a prošle i ove godine raste po stopi višoj od 50 odsto. Skromno kaže da je sa niske startne pozicije svaki uspeh veliki. Nerado poredi srpsko tržište sa evropskim, a kamoli svetskim, jer je to nezahvalno. „To ne može da se desi preko noći. Važno je da se objasni stanovništvu da je osiguranje miran san, jedina investicija za koju očekujete da vam se neće isplatiti. Kako ono u Srbiji još nije popularno i u ljudima neretko budi negativnu konotaciju, mora se objasniti da osiguranje ima svoju cenu, kao i to šta je njime pokriveno, a šta ne“, kaže on.

U jednom momentu, uz izvinjenje da je načuo da se govori o osiguranju, gost za susednim stolom kaže da je osigurao život u Zepter osiguranju, koje je Uniqa kupila, te da nije mogao da podigne deo svoje dotadašnje uplate iako mu je u prethodnoj kompaniji pre nekoliko godina to obećano. To je šlagvort Višnjiću za zapažanje o ponašanju učesnika na domaćem tržištu. „Najgore od svega je da klijent bude razočaran, kad je očekivao jedno, a vi mu date nešto drugo. Ne obećavajte mnogo, ali ispunite mnogo više nego što je očekivano“, poentira on.

Posle posla

Priznaje da, za razliku od njega, njegova deca nisu bila previše oduševljena time što se vraćaju u Srbiju. Prvi komentar im je bio, nakon svakodnevnog susretanja sa ljudima različitih boja kože u Torontu, da ovde „everybody looks the same“. No, ubrzo su ih baka i deka razmazili, pa su se privikli. Za porodicu Višnjić petak je „movie night“, a vikend za zajednički odmor. Zoran kaže da još istražuje gde da se odmaraju, a Vršac i Vila Breg su im prvo otkriće. Voleo bi i da, sad kad je ovde, istraži svoje korene koji potiču iz Višnjića Dola, sela na planini Goliji, odakle su svi potomci babe Višnje, od koje je nastalo porodično prezime. Za sebe kaže da je tipičan Balkanac, jer su u njemu pomešana crnogorska, srpska i makedonska krv. Sa kanadskim ubeđenjima, utisak je.

„Poražavajući je podatak da ovde svega desetak odsto ljudi ima pasoš. Naročito je za mlade ljude važno da putuju, vide druge sredine i upoznaju različite kulture. Onda bi bilo manje ekstremizma i više tolerancije“, smatra Višnjić.

Markantni četrdesetogodišnjak, koji izgleda kao da se redovno bavi sportom, demantuje to zapažanje pričom da samo rekreativno igra košarku i fudbal sa prijateljima i kolegama na Adi ciganliji. Ranije je trenirao boks, ali je za protivnika imao boksersku vreću. U Kanadi ga je to oslobađalo od stresa. U poslednje vreme zainteresovao se za tenis, ne samo po inerciji, jer je odskoro cela populacija „zaražena“ tim sportom, već zato što ima lični razlog - sestrić mu je nova teniska nada. „Još sa 13 godina on je bio profesionalac. Dok sam ja trčao levo i desno, okupan u znoju, on me je sa osmehom na licu i bez graške znoja pobedio sa rezultatom šest prema nula“, priča ponosni ujak.

Proputovao je sva egzotična ostrva, od Bermuda, preko Bahama, Dominikane i Jamajke do Antige i svuda se, kaže, trudio da se ponaša kao „domorodac“, jedući ondašnju hranu, upoznajući meštane i njihov način života.

Išao je i na koncerte Madone, U2, Metalike, Clasha, Duran Durana, Curea, jer voli spektakle iako mu nisu svi od pomenutih omiljeni izvođači. Poslednji koncert koji ga je oduševio je onaj najpoznatijeg američkog meleza Lenija Kravica u Beogradskoj areni. „Jako me dojmio taj stav u rečenici da je on ovde u našoj kući. Potom, način na koji je komunicirao sa publikom, da bi u jednom momentu i sišao u masu, bez arogancije svetske zvezde, sa temom o opštoj ljudskoj povezanosti i pozitivnom energijom. To su stvari koje ljudi lako prihvataju, samo im treba inicijator“, zaključuje Višnjić.

poziv na pretplatu na - www.emportal.co.rs