(BIZNIS) Dragan Mićić, generalni direktor "ICM Electronics" - srpske robotske ćelije za evropsko tržište

(Dragan Mićić,levo)

"ICM Electronics" za sada izrađuje robotske ćelije za područje Srbije, ali su francuske i nemačke kompanije već pokazale interesovanje za ovaj proizvod, zbog čega će iduće godine, kad opreme fabriku, ostvariti saradnju sa njima. Upravo iz ovih zemalja su do sada uvožene robotske ćelije u Srbiju.

- Gradimo prvu srpsku fabriku za proizvodnju i montiranje robotskih linija u koju smo dosad uložili oko milion EUR - rekao je za "Biznis" Dragan Mićić, generalni direktor "ICM Electronics" iz Novog Sada, kompanije koja se bavi automatizacijom i robotizacijom.

- Nova fabrika će biti završena do 1. decembra ove godine, a početkom januara će početi proizvodnja robotskih ćelija i robotskih sistema. Nalaziće se u blizini Rume i proizvodiće robotske ćelije za različite namene, u zavisnosti od zahteva kupaca - pakovanje, paletiziranje, zavarivanje, brušenje, opsluživanje mašina i drugo.

- U drugoj fazi, koja bi trebalo da počne iduće godine, planiramo i proširenje fabrike. Planirano je da u njoj bude proizvedeno oko 100 robotskih ćelija godišnje. Fabrika će se prostirati na više od 1.000 kvadratnih metara, a čine je upravna zgrada i radionica za proizvodnju i montiranje robotskih linija - rekao je Mićić.

Šta su, zapravo, robotske ćelije?

- Robot je u suštini potencijal, ali ako mu ne date alatku i ne obučite ga, sam za sebe ne znači ništa. Kretanja robota mogu da budu i do četiri metara u sekundi, a to su velike brzine koje mogu da ozlede ljude. Zbog toga robota ograđujemo u neku vrstu ćelije i robot postaje bezbedan za ljude. Robotska ćelija je uvek više povezanih mašina.

Naša firma radi integraciju robota sa ostalim mašinama, što dobija novu vrednost za kupca na tržištu. Robot je kao računar bez softvera, dok je robotska ćelija softver koji priprema računar robota za različite namene. Ako računar opremimo aparatom za zavarivanje i rotacionim stolom, onda je to robotska ćelija za zavarivanje, ali ako isti robot opremimo griperima za hvatanje, onda je to robotska ćelija za pakovanje.

U čemu je prednost robotskih ćelija?

- Prednost robotike je u fleksibilnosti. Jedan robot može da radi više stvari, preciznije i brže od ljudske radne snage. U našoj firmi trenutno je zaposleno 11 diplomiranih inženjera, koji su specijalisti za različite oblasti rada: zavarivanje, konstrukciju mašina, programiranje... Znanja inženjera praktično ubacujemo u robota i pravimo inteligentnu mašinu.

Firma "Izolin" iz Zrenjanina pre kupovine robotskih ćelija nije mogla da zavari onoliko cevi koliko je mogla da proda, a sada ne može da proda onoliko koliko može da zavari. Naravno, mašine su brže i preciznije od čoveka i mogu, na primer, u delu zavarivanja da rade četiri puta brže nego čovek i uvek sa istom preciznošću.

Kolike su cene robotskih ćelija i od čega zavise?

- Cena robotskih ćelija zavisi od vrste robota i od kompletnog okruženja. Jedna mašina za poliranje košta 20.000 EUR, a u robotskoj ćeliji ih ima četiri, bez ostale opreme i robota.

Pravili smo ponude robotskih ćelija od 120.000 pa do milion evra. Recimo, da bi robotska linija zamenila ljude koji pakuju keksiće u kutije, zahteva oko 20 robota i njena cena je milion evra. Prema našim proračunima, investicije se vraćaju najviše za dve godine.

Ko vam je konkurencija i čime ste konkurentni?

- Uglavnom su robotske ćelije za srpsko tržište radile nemačke, grčke i italijanske firme. Postoje dileri, distributeri inostranih firmi koji deluju na ovom tržištu. Ovo je prvi put da srpska firma radi ovakve projekte. Ono što nas izdvaja je cena. Na primer, naša ponuda je za jednog robota bila 70.000 evra, a nemačka firma je tog istog robota ponudila za 128.000 evra. Pored cene, to je i tehnička podrška. Mi smo od najdalje firme u Srbiji četiri sata vožnje, što nam omogućuje brz servis. Drugo, naši inženjeri su dovoljno edukovani da mogu da pariraju svetskim, što znači da imamo potrebno znanje.

Kakve su perspektive robotskih ćelija na srpskom tržištu?

- Ako se Srbija otvori kao država, sjajna. Očekujemo da će tada privreda krenuti naglo da raste. Što više investicija, što veća proizvodnja, to je i veća potreba za robotskim ćelijama. A investicija od pet miliona evra, ako se vrati za dve godine, uopšte nije velika, što je slučaj sa robotskim ćelijama. Onda kada se otvore granice, povratne investicije će biti još brže.

Da li će proizvodnja biti namenjena i izvozu?

- Kompanija za sada izrađuje robotske ćelije za područje Srbije, ali su francuske i nemačke kompanije već pokazale interesovanje za ovaj proizvod, pa će "ICM Electronics" već sledeće godine, kad opremi fabriku, ostvariti saradnju s njima. Do sada smo mogli da proizvedemo pet robotskih ćelija. Po završetku fabrike, za tri meseca, moći ćemo da proizvedemo godišnje još sto, a već je predviđeno da se fabrika koja se trenutno gradi proširuje do nekih dve hiljade kvadrata. Nadamo se da ćemo proširenje fabrike započeti već sledeće godine.

Kako ste pokrenuli u Srbiji posao sa industrijskom robotizacijom?

- Firma je osnovana 1994. godine u vreme stabilnog Avramovićevog dinara i mi smo do sada sa "Omronovim" komponentama automatizovali više od sto robotskih jedinica, a i sada se nastavila saradnja sa japanskim partnerima. U kompaniji je 15 zaposlenih, od čega 11 inženjera i jednog čoveka za marketing. Dve godine smo praktično radili iz stana, a onda smo 1996. godine primili prvog inženjera i svake godine smo rasli za još jednog člana.

Dosta zavisimo od podizvođača i zato gradimo našu fabriku. Trebalo nam je šest meseci da dobijemo dozvole za izgradnju fabrike. Svi kažu da smo ih dobili dosta brzo, jer je inače za to potrebno od godinu i po do dve. Trebaće nam od tri do četiri meseca da je izgradimo. Problem su nam i carine. Ukoliko su potrebni rezervni delovi iz inostranstva, veliki su gubici ako naša firma čeka da delovi prođu granicu na dobru volju carinika.

Da li vam nedostaje dovoljno stručna radna snaga? Kako pronalazite kadrove?

- Imamo dosta velike zahteve pri prijemu radnika, ali naša firma ima odličnu saradnju sa Tehničkim fakultetom iz Novog Sada i kod nas dolaze ljudi da rade diplomske radove i obave praksu, što i nama stvara nove stručne kadrove.

Kolike su potrebe srpskog tržišta za robotima i kakva je perspektiva tržišta?

- Koja kompanija će kupovati robotske ćelije isključivo zavisi od njenog menadžera. Gde god imate serijsku proizvodnju, tu ima potrebe za robotima. "Metalac" pravi dosta šerpi, "Izolir" cevi, "Grand kafa" pakuje kafu u kutije i oni su kupovali robotske ćelije od nas. ICM je uradio mnoge programe automatizacije u domaćim firmama, kao što su "Jat", "Bambi", "Swisslion", "Centroproizvod" i "Grand prom". Sada radimo jedan interesantan projekat za Ciglarsku industriju u Inđiji, gde će robotska ćelija zameniti 30 ljudi koji rade na temperaturi od 40 do 50 stepeni. Naša saradnja sa firmama u Srbiji, gde menadžeri gledaju do tri do četiri godine u budućnost, sasvim je dobra. U toku su pripreme za poslove sa "Bambijem", "Jafom", "Pionirom". Imamo najmanje deset zahteva.

(Tekst u potpunosti preuzet iz "Biznisa" 5. septembra 2008. godine)