Slavica Bogosavljević, direktorka hotela Holiday Inn u Beogradu - Borac u poslu, čovek u životu

(Slavica Bogosavljević) Beogradski hotel Holiday Inn obeležava prvu deceniju rada. Odličnim rezultatima doprinela je i Slavica Bogosavljević, koja je učestvovala u razvoju hotela i pre zvaničnog otvaranja, a danas je na poziciji direktorke. Kaže da joj je splet okolnosti pokazao pravu stazu kojom će se odvijati njena poslovna priča. Uprkos velikoj naklonosti ka umetnosti i planova o studijama prava, ipak je u jednom trenutku prevagnulo to da svoje obrazovanje nastavi na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Slavica Bogosavljević kaže da je u svom poslu pronašla savršen spoj svega što u životu voli - kao generalna direktorka jedog od najuspešnijih hotela u Beogradu svoje znanje iz ekonomije i turizma na najbolji način spaja sa divnim i toplim odnosom prema ljudima, bilo da su to gosti ili njeni zaposleni.

Kada se okrene iza sebe, priznaje da je imala sreće da već za vreme studentskih dana oseti čar samostalnog rada i da sretne ljude od kojih je imala prilike dosta da nauči iz prakse. I danas je zahvalna svom prvom poslodavcu u računovodstvu jedne manje privatne firme, koji je ujedno bio direktor, ali i pedagog i svojim mladim saradnicima bio sjajan učitelj.

- Zahvalna sam mu na tome. Finansije su bile moj početak. To mi je bila savršena baza i po dolasku u hotel Holiday Inn, jer sam počela baš u tom sektoru - priseća se naša sagovornica.

Takođe, sa velikim ponosom ističe da je u hotelu još iz pre-opening faze. Svi koji su angažovani u ovoj industriji, znaju da je rad u hotelu od predotvaranja posebno iskustvo i ponos svakog hotelijera.

- Veoma sam srećna što sada slavim dvostruki jubilej, jubilej Holiday Inn-a i svoj lični. Osećam da sam poslovno sazrevala i formirala se u okrilju ovog hotela i da me je u dobroj meri on formirao kao poslovnu ženu. Sve je teklo baš kako treba, od sektora finansija do današnje pozicije koračala sam pažljivo, trudeći se da mi svaka stepenica bude obeležena novim znanjem. Na početku mi je bilo teško da shvatim da više nemam svoj mali tim oko sebe, a onda sam shvatila da je hrabrost i uspeh stvoriti svoj tim od celog hotela. Za to je potrebno vreme, saradnja kolega i upornost da u određenom poslu istrajete.

Naglašava da je zapamtila svaki korak, a to iskustvo mnogo joj koristi u kreiranju odnosa sa kolegama. Sa ponosom ističe da podržava sve svoje saradnike:

- To je ono što mi drži oči otvorenima - da u svakom mladom novom zaposlenom, menadžeru ili saradniku prepoznam vrednost, talenat i požrtvanost. I da im svima pružim sebe kao oslonac u svim izazovima na koje u radu naiđemo.

Kaže da su njeni saradnici poznavaoci svoga posla, vredni, pozitivni i pre svega dobri ljudi.

(Holiday Inn, Novi Beograd) - Svaki posao se može naučiti, ali je važno da imate entuzijazam, da imate želju, da imate neki svoj motiv, da znate gde želite da stignete, da ste dovoljno otvoreni da pitate. Zato ja volim borce, ljude koji imaju dovoljno snage i hrabrosti da se bore za sebe - kaže Bogosavljević koja duboko veruje u rezultate upornog rada i u poverenje među ljudima.

Ona objašnjava da je njen tim u stalnoj akciji.

- Postavljamo sebi uvek nove kolektivne i lične ciljeve i trudimo se da ih prevaziđemo. Mi smo u stvari takmičari na duge staze i naše medalje uvek traže nove rekorde. Ali to nas cini jačim i uspešnijim - kaže Slavica Bogosavljević, koja smatra svojom primarnom osobinom to što ne odustaje.

Na svet gleda sa vedrije strane, privatno ali i u poslu.

- Da, ima i onih dana koji znaju da postave knedlu u grlo, ali oni ne mogu i ne smeju obojiti život. Kada ujutru krenem ka hotelu ja sam srećna. Pomislim koliko će divnih ljudi toga dana biti naši gosti i kako je sjajno sto ćemo svim tim gostima pružiti upravo ono što od nas očekuju, a i više.

A kada se dan završi, ma koliko da je sati, sa zadovoljstvom kaže:

- Ovo je baš bio dobar dan!

Jer brzo se živi, kaže, i zato zaboravljamo da budemo srećni u svakodnevici.

U svom mikrosvetu, Slavica je majka, supruga, prijatelj. Voli da putuje. Smatra da je život nepredvidljiv, volela bi da upozna udaljene destinacije, a možda i da se poslovno oproba negde izvan svoje zemlje. Inspirišu je strana tržišta, drugačije zakonitosti poslovanja i jača konkurencija.

Iako je Beograd njen grad i za njega je vežu mnoge uspomene iz perioda detinjstva i odrastanja, mogla bi sebe da zamisli u istorijskoj lepoti Sankt Peterburga. Taj grad je magično privlači zbog beskrajne kulture i umetnosti kojom je obojen. Kaže, možda je to zbog toga što mnogo voli da čita i što je najviše vezana za rusku kulturu, kroz istoriju, književnost, muziku.

- Ponekad pomislim da sam kroz stranice ruske literature posetila neka mesta, da znam svaki predeo. Ma to je ustvari zaljubljenost, jer svaki taj krajolik gledate i doživljavate na poseban način.

A do tada, uživa u lepoti rodnog grada, u njegovim parkovima i trgovima. Svoje slobodno vreme deli sa svojim najdražima. Kada privatno poželi neku želju, to je uvek vezano za to da ima više vremena za svoju porodicu. Da prati odrastanje svoje ćerke, podržava njeno školovanje, uči je privrženosti dobroj književnosti, umetnosti.

Da imaju svoje magične trenutke kada zajedno prave dekupaž, da joj napravi svoj mali izbor knjiga koje ne sme preskočiti da pročita iz mnoštva koje krase njihov dom. I dok je sve u Slavičinom poslovnom i privatnom životu u apsolutnom skladu, nemir i razigranost njene duše pokazuju fantastičan nesklad po kome su raspoređene njene knjige. Jer taj divan mali nered pokazuje nemirni duh, koji je na nekom stalnom dalekom putovanju i istraživanju.