Thomas Pavlović, generalni direktor Hotela "Holiday Inn" Beograd - Ovde smo napravili "dobre temelje" i Beograd je postao naša sigurna luka

(Foto: lična arhiva)

Rođen je jedne zime u Alpirsbahu, u poznatoj nemačkoj planinskoj oblasti Švarcvald, vrlo blizu izvora naše i nemačke reke Dunav. Njegovi roditelji bili su prva generacija srpskih gastarbajtera u Nemačkoj – majka, rodom iz srca Šumadije, iz Gornje Šatornje pored Topole, a otac iz Požarevca. Da bi se lakše prilagodio novoj sredini, roditelji su sinu dali ime Thomas, a prezime je bilo, naravno, Pavlović. Mali Thomas Pavlović je u vrtiću perfektno naučio nemački, dok maternji, kako kaže, kao dečak nije znao "ni da bekne".

Thomas Pavlović, danas generalni direktor hotela "Holiday Inn" u Beogradu, u šali kaže da je zbog kombinacije imena i prezimena, i života "tamo" i "ovde", vrlo često u svojoj glavi delimično Srbin, a delimično Nemac.

- Bio sam jedini stranac u obdaništu. Koliko god je moje prezime drugarima iz nemačkog vrtića bilo čudno, toliko je moje ime delovalo čudno deci u osnovnoj školi u Beogradu. Naime, roditelji su smatrali da je za moje odrastanje i školovanje Srbija pravo mesto, tako da sam u školu krenuo u Beogradu. Drugari su me zvali "mali Adolf", kako zbog slabog poznavanja maternjeg jezika, tako i zbog kožnih bermuda, koje sam ponekad nosio – navodi Pavlović u razgovoru sa urednicima eKapije.

U Beogradu je završio srednju ugostiteljsku školu, aktivno trenirao odbojku u "Obiliću" i "Partizanu. Kaže da su mu proricali lepu sportsku karijeru, ali ju je završio prerano, zbog povrede, a potom i teške operacije kolena. U inostranstvo je odlučio da samostalno ode odmah po završetku služenja vojnog roka. Tadašnja Jugoslavija, u kojoj se, kako kaže, odlično živelo, bila mu je, ipak, tesna.

- Prvo sam otišao u Italiju, pa u Nemačku, zatim u London. Učio sam hotelijerski zanat u najvećim hotelskim lancima i uporedo završavao brojne kurseve, usavršavanja, seminare i sticao diplome, licence. U Nemačkoj sam radio za četiri najveća internacionalna hotelska lanca, "InterContinental Hotels Group", "Best Western", "Scandic by Hilton", "Holiday Inn" a nastavio specijalističko školovanje u Institutu za hotelski menadžment (IFH) – navodi Pavlović, napominjući da je bio đak prve generacije IFH.

Poznanstvo sa g.Thomasom Kraftom, osnivačem i većinskim vlasnikom IFH, bitno je pomoglo da ubedi g.Krafta da je Beograd grad velikih potencijala i da je pravo vreme za otvaranje slične škole u Srbiji. Tako je Beograd nedavno postao regionalni centar IFH.

Holiday Inn

U Beograd je odlučio da se vrati posle razgovora sa investitorima budućeg hotela "Holiday Inn", i to sa veoma prestižne funkcije regionalnog direktora hotela "Best Western" u Frankfurtu (5 hotela).

- Imali smo izuzetno ozbiljne pregovore. U izboru direktora za brend "Holiday Inn" poslednju reč ima IHG (InterContinental Hotels Group). Naime, u ovom sistemu, investitor predlaže rešenja, dok IHG ima pravo Veta na izbor kandidata. Hotel je tad još uvek bio samo "na papiru" i shvatio sam dolazak u Beograd kao veliki izazov. Jer, jedno je samo "sesti u lokomotivu", drugo je voziti je po šinama, a nešto sasvim treće i postaviti te šine.

Tokom života, gotovo da je sve značajne privatne i poslovne projekte počinjao od praznog lista papira.

- Menjajući hotelske brendove, menjao sam i svakodnevne navike i društvenu sredinu. Ponekad pomislim da mi je život kao u nomada, koji odvažno, nezavisno i hrabro idu ka novim izazovima. Sam podatak da smo se supruga i ja, za petnaest godina zajedničkog života - dvanaest puta selili, dovoljno govori – objašnjava urednicima eKapije Thomas Pavlović i kaže da je avantura zvana "Holiday Inn Beograd" počela u jednoj maloj kancelariji na Vračaru, na čijim je sporednim vratima bila okačena tabla hotel HOLIDAY INN – u izgradnji.

(Foto: Aleksandar Parezanović)

Danas je ova tabla na jednom od zidova direktorske kancelarije g.Pavlovića, u modernom i lepom hotelu "Holiday Inn Beograd", u koji je uloženo 25 mil EUR. Hotel je za manje od godinu dana poslovanja zadovoljio očekivanja investitora i epitet "nove zvezde" u hotelskoj ponudi srpske prestonice.

Svestan svih poteškoća na koje je nailazio u "postavljanju hotela na noge", rešio je da sa prijateljima i kolegama pomogne budućim investitorima u hotelijerstvu Srbije, i to osnivanjem poslovnog udruženja HGS (Hotelijerstvo i gastronomija Srbije), čiji je osnovni cilj da udruži firme iz ugostiteljskog sektora i celokupne prateće industrije. HGS ima tri osnovna cilja - edukaciju zaposlenih u ugostiteljstvu, formiranje jedinstvene baze podataka preduzeća iz ugostiteljstva i prateće industrije, kao i organizovanje berze novootvorenih radnih mesta i potencijalnih kadrova.

.

(Foto: Thomas Pavlović)

Porodica Pavlović

- Nikada nisam živeo "po šablonu", već sam se rukovodio instinktom. Priče "škola, vojska, posao, pa ženidba", bile su mi strane. Međutim, kada sam sreo moju današnju suprugu "noge su mi se odsekle". Mislio sam da će mi biti lakše da "smutim" Helmuta Kola nego nju. I moram da priznam da sam jedva uspeo. Da nju nisam upoznao, sigurno bih još uvek bio "free lancer". A, eto, zajedno smo 15 godina, od kojih 12 u braku – kaže Thomas Pavlović.

Supruga je rođena na Kosovu, a iz Kragujevca, u koji se kasnije preselila, otišla je u Nemačku. Pravnik je, ali se dugo bavila finansijama. U Nemačkoj je stekla i bogato hotelsko iskustvo, jer je između ostalog, vodila hotel u okolini Frankfurta.

- Veliku sreću doneo nam je sin Marko, koga smo nedavno usvojili. Tako nam se ostvario i najveći san da dobijemo dete. Naš život sada ima drugu dimenziju. Kad sumiram sve događaje, planove koji su se ostvarili i koji se ostvaruju, mogu da konstatujem da sam zadovoljan i na privatnom i poslovnom planu. Ovde smo napravili "dobre temelje" i mislim da je ovaj grad naša sigurna luka.

(Foto: lična arhiva)

"Niko nije savršen"

- Nemam problem da se suočim sa sopstvenim manama. Žena me u šali zove "Nemac" zbog moje disciplinovanosti i konzervativnosti. U stanju sam da "uzalud" vozim 15 minuta, jer ne želim da ostavim automobil na bilo kom parkingu.

Kaže da i njegovi prijatelji i poslovni partneri "nikad nisu sigurni" da li pričaju sa "strogim Nemcem" ili sa "neposrednim Srbinom".

Živi i pusti druge da žive

Njegova parola je - Živi i pusti druge da žive!

- U Srbiji ljudi imaju neobičnu osobinu da se, verovatno nesvesno, mešaju u tuđi život. Primera radi, često mi se dešava da me neko pozove telefonom dok vodim drugi razgovor i kada me na kraju dobije, pita me sa kim toliko pričam. Apsurdno! Mene drugi kritikuje što ja sa mog telefona zovem nekog, trošim svoj novac i moje vreme, jer njemu tako ne odgovara !?.

Tako misle neki moji Srbi, a ja im brzo oprostim u sebi i okrenem se onom što ih meni čini dragim dobrim ljudima, mojim sugrađanima.

Napomena: Thomas Pavlović je i član Srpske Asocijacije Menadžera, kao i predstavnik svoje kompanije u Nemačkom privrednom udruženju u Beogradu (DWB)