Goran Knežević, ministar privrede - Nije tačno da su javna preduzeća nereformisana

Da sam privrednik radovao bih se 2018. godini. Ovim rečima Goran Knežević, ministar privrede, počinje razgovor za Politiku. To što smo za tri godine napredovali za 48 mesta na listi o lakoći poslovanja Svetske banke dovoljno govori o tome koliko nam je važan poslovni ambijent, dodaje.

- Ulazimo u drugu godinu projekta Decenija preduzetništva, odnosno treću godinu otkad realizujemo ideju koja je počela proglašenjem 2016. za godinu preduzetništva. To znači da smo do sada osluškivali potrebe privrede i prilagodili programe podrške potrebama preduzetnika. Odvojili smo i novac, pa je od ukupnog budžeta ministarstva od 20,2 milijarde dinara, gotovo 90% namenjeno za podršku privredi. A i dali smo im i ono što je važan preduslov za uspešan biznis – političku stabilnost.

Srbija je ove godine privukla najviše stranih investicija u regionu. Država sada ima veći problem da ubedi domaće privrednike da investiraju nego strance?

- I strane i domaće investitore "ubeđujemo" upornim radom na popravljanju investicione klime, a uveli smo i podsticaje po radnom mestu kako bismo ih motivisali da ulažu. Posebna mera za domaće privrednike je što smo u uredbi koja uređuje privlačenje direktnih investicija spustili limite u uslovima za ulaganje i za zapošljavanje na do sada najniži nivo. Tako smo povećali šanse domaćim privrednicima da dobiju projekte uz podršku države. Raduje me što su od upravo pristigle 34 prijave najveći broj poslali domaći privrednici. Znači da smo dobro uradili.

Ministar finansija očekuje da privredni rast sledeće godine dostigne 3,5%, dok Fiskalni savet očekuje četiri odsto. Mogu li javna preduzeća, koja su još nereformisana, da podrže taj rast?

- Verujem da mogu, jer ima pozitivnih pomaka u radu javnih preduzeća, što najbolje pokazuju poslovni rezultati koji su poslednjih godina sve bolji. Od gubitka od 65,3 milijarde dinara u 2014. došli smo do neto dobitka od 16,3 milijarde u prvih šest meseci 2017. godine. Drugo, da nije prestrogo kad kažete da su preduzeća nereformisana, jer mi reforme sprovodimo, samo u nekim preduzećima brže, a u nekima sporije. Na primer, EPS je u 2015. i 2016. prošao kroz brojne statusne promene, usvojen je plan optimizacije broja zaposlenih, radi se na unapređenju korporativnog upravljanja.

Očekujemo i promenu pravne forme EPS-a u akcionarsko društvo. Železnice Srbije su podeljene na četiri posebna preduzeća, smanjile su broj zaposlenih za oko 3.000 u 2016. i nastavljaju racionalizaciju. Dakle, reformišemo javna preduzeća, primenjuje se i set smernica koje već daju dobar rezultat. Sređivanje ovog sektora traje, ali i mi ćemo biti istrajni.

Može li EPS da proizvede dovoljno struje za domaću privredu? Šta je garant da nam se neće ponoviti krah proizvodnje kao prošle zime?

- Pokrenute su važne investicije, što me uverava da će biti bolje, da će EPS proizvoditi više struje, kao i da će rezultati poslovanja tog preduzeća biti bolji.

Smatrate li da ste i vi delom odgovorni za to što se Zakon o javnim preduzećima ne poštuje?

- Moj pristup je više okrenut ka tome da tražimo rešenje i šta možemo da uradimo u trenutnoj situaciji, nego da preispitujemo ko je kriv i gledamo unazad. Ali ako i gledamo, u ovom slučaju ne možemo reći da se zakon ne poštuje, već pre da su pojedine procedure zbog okolnosti prolongirane.

Kako je moguće da je dve trećine direktora republičkih javnih preduzeća u stanju v. d.?

- Ne zaboravite, Vlada RS je 2016. bila i u tehničkom mandatu, što znači da je jedino i mogla da imenuje v. d. direktora. Sa druge strane, i javna preduzeća su usaglašavala osnivačka akta, pa su posle toga raspisani konkursi. Do sada su po konkursu imenovana četiri direktora (EMS, Srbijavode, Jugoimport SDPR i Skijališta Srbije). Vladina komisija nastavlja da sprovodi ostale konkurse. Trenutno su u mandatu i direktori Službenog glasnika, Železnica i Zavoda za udžbenike, koji su izabrani po zakonu iz 2012.

Po Zakonu o javnim preduzećima direktori ne smeju biti članovi stranke. Zašto to tolerišete?

- Zar tolerišem, ili odredbe zakona nisu dobro protumačene? Po zakonu, direktor preduzeća ne bi smeo da bude u isto vreme funkcioner, član organa stranke. Morao bi, u slučaju imenovanja, da taj status zamrzne.

Zašto onda Dušan Bajatović i Milorad Grčić nisu zamrzli svoje stranačke funkcije?

- Obojica su, koliko znam, zamrzli funkcije.

Prošle godine u ovo vreme sam vas pitala – da li je moguće da država nema boljeg od Blagoja Spaskovskog? Izgleda da još niste našli boljeg...

- I tada sam vam rekao, i danas ponavljam, da bih najviše voleo kada bi krivac za RTB Bor bio Blagoje Spaskovski, jer je to najlakše rešiti. Problem je što se tim preduzećem 70 godina loše upravljalo. Sada kad taj basen dobro posluje, imamo dobre izglede da nađemo strateškog partnera, a onda će novi vlasnik postaviti menadžera.

Zašto nismo saznali epilog tendera za izbor profesionalnog menadžmenta za RTB Bor?

- Od toga se odustalo jer je radna grupa odlučila da se što pre krene sa traženjem strateškog partnera. Nema smisla raspisivati tender za profesionalne menadžere, ako će se raspisivati tender za strateškog partnera koji može da postavi svoj menadžment. MMF se složio i podržao tu ideju, a i javnost je saznala o tome upravo u Politici, jer sam za vaš list već izjavio da ćemo ići na privatizaciju pre nego na traženje direktora.

Očekujete li da u 2018. godini konačno skinete problem RTB Bor sa svojih leđa? U memorandumu sa MMF-om navodi se da će tender za privatizaciju biti raspisan do kraja marta...

- Tender će, nadam se, biti raspisan do kraja marta 2018. godine. To nam je plan, a dalje se nadam samo najboljem scenariju za RTB Bor, od kojeg zavisi razvoj pre svega istočne Srbije. U ovom trenutku Bor posluje pozitivno, ali ne treba da se uljuljkamo. Svesni smo da su potrebna dalja ulaganja, i to je nešto što očekujemo od strateškog partnera.

Da li ste videli to pismo o namerama koje je navodno poslala Ruska bakarna kompanija, a o kome su govorile vaše kolege iz vlade?

- Imamo četiri ozbiljne kompanije koje zanima RTB Bor, a među njima je i ruska kompanija koju pominjete. Video sam njihovo pismo o namerama i radna grupa koja se bavi RTB Bor je s tim upoznata. Oni se zasad informišu, a Ministarstvo privrede im je na raspolaganju kao i ostalim potencijalnim partnerima, za informacije, razgovor.

Ako je predsednik Vučić priznao da država nema snage da se izbori sa navijačima, šta je za vas nemoguća misija? Da li je to sindikat nekog javnog preduzeća ili možda završetak procesa privatizacije?

- Predsednik Vučić je ponekad samokritičan, ali ne vidim da je odustao od te "borbe". Neki ciljevi su teže ostvarivi i traže vreme, a videćemo koliko su "nemoguća misija". U resoru koji vodim ima mnogo nasleđenih problema, ali uporno i istrajno nastojimo da ih rešavamo. Nisu sva rešenja na zadovoljstvo svih zainteresovanih strana, ali naše je da uvek imamo u vidu šta je najviše u interesu većine građana Srbije.

TRAŽIMO PARTNERA ZA MSK

Kako ćete rešiti problem petrohemijskog kompleksa? Sugestija Fiskalnog saveta je da se iskoristi povoljan trenutak na tržištu i niska cena energenata da bi se taj problem rešio...

- Budući da je gas osnovna sirovina neophodna za rad ovih kompanija, sugestija Fiskalnog saveta ima smisla. Neke korake smo već napravili. Raspisali smo tender za Metalonsko-sirćetni kompleks iz Kikinde i nadam se da ćemo uspeti da nađemo adekvatnog partnera. I za Petrohemiju ćemo tražiti strateškog partnera, dok za Azotaru trenutno tražimo najbolje rešenje. Odluku o daljim koracima oko Azotare doneće radna grupa koja na nedeljnom nivou prati dešavanja u tom preduzeću, a na osnovu detaljne analize.

NE UKIDAMO SUBVENCIJE

Iz nekih strateških dokumenata može da se nasluti da država planira da postepeno ukine subvencije po novootvorenom radnom mestu?

- Nema razloga da odustajemo od tog mehanizma, jer su efekti veoma dobri. To, naravno, ne znači da nećemo da podržavamo i one projekte koji ne podrazumevaju otvaranje novih radnih mesta, jer su zasnovani na modernim tehnologijama. Naprotiv. Planiramo da kroz podsticaje ili subvencije, kako kažete, podržimo i ove, takozvane kapitalno-intenzivne projekte.