Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Dragan Švrakić, psihijatar i redovni profesor na Univerzitetu Vašington u Sent Luisu - Život na relaciji Beograd, Sent Luis, Meksiko
Ponedeljak, 08.12.2008.
14:20
Komentari
(Dr Dragan Švrakić)
On vas neće pročitati na prvom sastanku. Kaže da je to nemoguće, iako je prošao kroz bezbroj životnih priča, slušao o strahovima, patnji, ljubavi, mržnji...Toliko je priča čuo, da više nijedan pisac, niti jedna fiktivna tema, ne mogu privući njegovu pažnju. Kaže da više i ne čita fikcije i ne uči život kroz imaginaciju pisaca, jer priče svojih pacijenata prepoznaje u sudbinama Don Kihota, Ane Karenjine, Malog princa...
- Naši pacijenti i njuhove sudbine su inspiracija, najbolja dela realnosti i nikakva "friziranja" ili lepota izražavanja ih ne mogu zameniti ili učiniti boljim - kaže Dragan Švrakić.
Psihijatar dr Dragan Švrakić, član je Srpske akademije nauka i umetnosti i redovni profesor psihijatrije na Univerzitetu Vašington u Sent Luisu, ima pedeset šest godina. Kaže da se nalazi u životnoj fazi u kojoj se čovek pita – "Kako provesti ostatak života?".
Analizirajući ljudski život, Švrakić smatra da najveći broj ljudi uglavnom ima tri velike životne skretnice - kada uđe u adolescenciju i napravi prvu veliku odluku "šta će da postane u životu", zatim oko četrdesete kada je već nešto postigao i pita se da li može bolje i više, i treća, krajem pedesetih, kada razmišlja kako da proživi ostatak.
- Meni je još ostalo da ćerku "ispratim" na koledž – dodaje u šali Švrakić.
Švrakić je nedavno posetio Beograd, gde je učestvovao na Kongresu psihijatara Srbije, Centralnoevropskom neuropsihofarmakološkom kongresu i zajedno sa bratom Slobodanom Švrakićem, doktorom urgentne medicine, otvorio kliniku za lečenje bolesti zavisnosti "Naltrex Zone".
(Dragan i Slobodan Švrakić)
Švrakić planira da višegodišnje iskustvo u radu sa zavisnicima, kao i nove metode lečenja koje se primenjuju u SAD, prenese u Srbiju. Tako će, kako očekuje, pomoći velikom broju pacijenata koji na efikasno lečenje najčešće odlaze u inostranstvo. Iako živi u Sent Luisu, napominje da će biti od velike pomoći svojim kolegama u bolnici u Beogradu.
- Završio sam Medicinski fakultet u Beogradu, doktorirao na temu "Narcistički poremećaj ličnosti", 1987. godine sam dobio Fulbright-ovu stipendiju i otišao u Ameriku. Tamo sam izučavao razvoj i strukturu ličnosti. Tačnije, faktore koji utiču na formiranje ličnosti, gde se prepliću genetski faktori i faktori nastali u toku razvoja. Formirali smo jednu od vodećih teorija ličnosti u svetu. Moje naknadno interesovanje za bolesti zavisnosti je rezultat tog rada, zato što sam kroz rad na strukturi ličnosti, došao do do zaključka da su narkomani postali eksperiment uživo, jer oni sami sebe isključuju iz stimulansa koji obični ljudi primaju tokom razvoja. Naime, oni umesto da problem reše u interakciji sa drugim ljudima ili pronalaženjem kreativnih rešenja u sebi, oni jednostavno uzimanjem nekakvih pilula, ušmrkavanjem praha ili injekcijom sebe eliminišu iz procesa rešavanja problema. Tačnije, dobijaju iluziju da su problem rešili. Oni su prirodni eksperiment u kome se proučava šta se dešava sa osobama koje se jednostavno uklone iz normalnih interakcija.
Izučavajući crte ličnosti koje karakterišu potencijalnog narkomana, došao je do zaključka da su to crte temperamenta – potraga za novim, pre svega, koja decu i tinejdžere izlaže riziku od eksperimentisanja i time navikavanja na drogu.
Kao svetski stručnjak, često citiran, poznat je i priznat kako u domaćim krugovima, tako i među svetskim psihijatrima. Kako kaže, u svom životu ostvario je dovoljno - njegov rad vezan za ličnost je dovoljno prihvaćen da neće umreti potpuno anoniman. Ono što će ostati iza njega, između ostalog, su i instrumenti za merenje temperamenta ličnosti i karaktera ličnosti i teorija ličnosti, koja ima izgleda da "polozi" test vremena i ostane i sledećim generacijama da je koriste.
Realista
Na pitanje da li je pesimista ili optimista, odgovara da je realista.
- Agnostik sam i nisam religiozan. Ne idem u crkvu, ne molim se Bogu. Moglo bi se reći da je život sam po sebi pesimističan, jer čim smo se rodili počeli smo da umiremo. Međutim, ljudi smrt doživljavaju daleko i neprevidljivo. Ali kako god okrenemo, naše živote možemo posmatrati kao stalnu utakmicu – objašnjava Švrakić, dodajući da je u sopstvenom životnom meču prolazio i kroz srećne i kroz duboko nesrećne periode.
Dragan Švrakić pobedničke rezultate nije postigao samo u profesiji, već je, kako kaže, bio spreman i da "izađe na crtu" odličnim fudbalerima.
- Fudbal je po meni dosadan sport za gledanje, ali i najzanimljiviji kada se igra - zaključuje Švrakić i napominje da je u mladosti trenirao fudbal u beogradskom klubu "Obilić".
Sportsku karijeru u Americi "okitio" je titulom prvog strelca lige u šampionatu Sent Luisa. Sada se "penzionisao" jer, kako kaže, "kolena su počela da se bune".
Dragan Švrakić "baterije puni" u svom stanu u Meksiku .
- Tamo je "raj na zemlji" . Predivne dugačke peščane plaže od belog peska koji se utapa u toplo i tirkizno Karipsko more gde je prosečna temperatura vode tokom cele godine 27 stepeni. Uživanje i odmaranje uz palme, papagaje i avokado.
Poredeći Sent Luis i Beograd, navodi Sent Luis, kao i Beograd leži na ušću dveju reka. Misuri se uliva u Misisipi u Sent Luisu. Švrakić napominje da Beograd ima raznovrsniju kulturnu ponudu.
- Sent Luis ima jednu zaista dobru simfoniju, odličnu operu, dobar teatar i letnji teatar i to je sve. Za grad sa oko 2,5 miliona stanovnika je to malo.
Na pitanje – Da li ima ambiciju da se vrati u Beograd?
Odgovara pitanjem - A ko nema?
