Rade Pribićević, direktor za korporativne i regulatorne poslove "Danube Foods Group" - rođen pod srećnom zvezdom

(Rade Pribićević)

Potomak je Svetozara Pribićevića, lidera Srba iz Hrvatske i jednog od najkontroverznijih političara Kraljevine SHS. Unuk je dr Radeta Pribićevića ambasadora bivše Jugoslavije u Poljskoj i u Kanadi, i sin Novaka Pribićevića, jednog od najistaknutijih diplomata bivše Jugoslavije.

Rade Pribićević, direktor za korporativne i regulatorne poslove "Danube Foods Group", kaže da nije nastavio tradiciju, jer ono čime se danas bavi nije politika, ali je najbliže politici. Nije član ni jedne stranke, niti svoje političke stavove iznosi javno. Kaže da nema političkih ambicija, ali, kako je život igra bez granica, nikad se ne zna....

Za sada, kao direktor investicionog fonda, koji u vlasništvu ima 5 srpskih firmi, političke i diplomatske veštine koristi u razgovoru sa predstavnicima države, poslovnim partnerima, ali i sindikatima. Kako objašnjava, njegovo zanimanje je nova funkcija u korporativnoj strukturi, i objedinjuje odnose sa javnošću i korporativno- regulativni sektor.

Tržište kapitala i poslovanje investicionih fondova u Srbiji je tek u začetku i polako se razvija.

- Investicioni fondovi ulažu novac u kompanije, nekretnine i slično, sa ciljem stvaranja profita. Posle određenog perioda izlaze iz investicije u razlici pronalaze svoju zaradu i interes. Međutim, "Danube Foods Group" nije klasičan finansijski investitor, već ima drugačiji strateški pristup. On značajno podiže vrednost kompanije, vodi računa o profitu, ali i o budućnosti kompanija koje posluju u okviru grupe.

Trenutna finansijska kriza, donekle je izmenila planove "Danube Foods Group", tačnije prodaja nekih kompanija odložena je za "bolje dane". Tada će biti donete i odluke o narednim akvizicijama. Prema rečima Pribićevića, još uvek nisu odlučili koje će kompanije kupovati, čak ni iz kojih sektora.

Rade Pribićević je završio Pravni fakultet u Beogradu, a ubrzo zatim položio i pravosudni ispit. Pokušao je devedesetih da živi od advokature, ali u tom periodu više je zarađivao baveći se prevođenjem na nemački jezik, koji je naučio dok je živeo u Beču.

Kao dete je zbog očevog posla često menjao gradove u kojima je živeo, kasnije zbog svog. Tako je i naučio da se prilagođava novim uslovima. Rođen je u Beogradu. Selio se u Zagreb, pa u Beč. U Austriji je završio srednju školu, pa u Beogradu upisao i završio Pravni fakultet. Karijeru je počeo u kompaniji BAT u Beogradu. Kasnije je za njih radio u Bugarskoj, Nemačkoj, Švajcarskoj, pa ponovo u našoj prestonici. Iz kompanije BAT prešao je u "Knjaz Miloš", pa u "Danube Foods Group".

Govori engleski, nemački i bugarski jezik.

Harmonija

- Moj životni ideal se svodi na jednu reč – harmonija. Zato sam se i ženio tri puta. Prvi put sa Beograđankom, drugi put sa Bugarkom, sa kojom imam ćerku Zaru, koja živi u Sofiji. Sada sam treći put srećno oženjen sa Anom i imamo ćerku Tinu. Jednostavno, ljudi se sretnu, misle da su kompatibilni, ali životna realnost im dokaže da baš nisu u pravu. Čovek ima jedan život i uvek je bolje i za decu i za supružnike dobar razvod nego loš brak – navodi Pribićević i dodaje da je svaki razvod bio novi stres, ali čovek treba da teži ka boljem i ne sme da se učauri.

Kaže da su ljudi svesni momenta kad neka stvar nema smisla, bilo da je reč o poslu, ljubavi, prijateljstvu, ali su, nažalost, nespremni da odreaguju.

- Ljudi su skloni inertnosti, zato što je to komforno i udobno, a svaka promena je bolna i rizična – navodi naš sagovornik.

- Ali ako ne krenete verovatnoća da ćete negde stići je izvesno manja.

Samo mi vreme nedostaje

Ovaj zaljubljenik u književnost, prvenstveno u savremeni američki roman, kaže da su ga knjige uvek zanimale, da je dosta čitao, neka dela i po više puta. Omiljen pisac mu je Amerikanac Džon Apdajk. Sa žaljenjem napominje da sada nema dovoljno vremena za čitanje. Vreme je jedino što mu u životu nedostaje.

To malo slobodnog vremena trudi se da izbalansira između porodice i prijatelja. Sa porodicom često posećuje Istru, gde ima stan.

Ta regija na Jadranskom moru, po mišljenju Pribićevića ima poseban šarm. Kako kaže, odlikuje je, osim mora i prirodnih lepota, mnoštvo očuvanih arheoloških, kulturno-istorijskih spomenika različitih etničkih kultura i vremena.

Pritom, i poslovne obaveze vezane su za putovanja. Tako je kao član UO Vaterpolo saveza Srbije bio u Pekingu na Olimpijadi. Osim tog članstva, Pribićević navodi samo mali broj ostalih obaveza – član UO Specijalne bolnice u Aranđelovcu, predsednik UO "Sekopaka", predsednik UO "Bambi Banat" ad, član Srpske Asocijacije Menadžera ...

Pazi šta želiš, možda ti se i ostvari!

- Često pomislim da sam rođen pod srećnom zvezdom. Sve dosadašnje želje su mi se ostvarile. Po pravilu desi se baš ono što poželim, pa se zato i ne igram sa sudbinom. Trudim se samo oko bitnih stvari. Jedno od pravila jeste i da se želje javno ne saopštavaju, sve dok se ne ostvare – objašnjava Pribićević.

Ipak, ostala je jedna neostvarena želja a to je da postane rock n’roll zvezda.

- Nisam postao rock star iz objektivnih razloga, jer ne znam da pevam. Nedavno sam gledao Skorsezeov film o Rolingstonsima i moj idol je definitivno Mik Džeger.