Slobodan Vučićević, "Droga Kolinska" - Ko će kontrolisati krizu

(Slobodan Vučićević)

Sad, u ovim vremenima vidi se ko smo i šta smo mi menadžeri. Možda kriza i ne bi bila ovako žestoka da je bilo više menadžerskog morala.

Kad neko na ovakav način govori o menadžerima u vreme globalne finansijske i ekonomske krize koju su, po opštim ocenama, izazvali neodgovorni i gramzivi menadžeri sa Volstrita, onda je ili pristrastan ili hrabar. Za autora ovih reči Slobodana Vučićevića, predsednika uprave slovenačke kompanije "Droga Kolinska" i predsednika Srpske asocijacije menadžera, moglo bi se reći da ima običaj da "govori kad svi ćute". I upravo ta asocijacija na inicijativu Vučićevića, usred krize menadžerskog identiteta, pokreće akciju uzdizanja morala među onima koji upravljaju domaćim kompanijama. A "Droga Kolinska", čiji je Vučićević manjinski akcionar i predsednik uprave, privlači pažnju javnosti kao kompanija o koju se kao dobru "udavaču" otimaju brojni kupci u regionu. Razlog za ovaj razgovor jeste i to što je Vučićević jedan od retkih poslovnih ljudi koji bez dlake na jeziku skenira politiku srpske vlade koja stvara okvir poslovanja.

O firmi "Droga Kolinska" kolaju priče da je u krizi, da je vlasnici prodaju, da su zainteresovani neki srpski kupci. Šta je zaista tačno?

"Droga Kolinska" je vrlo uspešna regionalna kompanija sa odličnim brendovima i sa dobrom organizacijom. Tržišno je pozicionirana, sa dobrom strukturom, odličnim menadžmentom i sa dobrom profitabilnosti. S obzirom na to da dolazi do sve oštrije konkurencije na tržištu, do koncentracije trgovaca, do globalizacije i samog tržišta, mi verujemo da budućnost pripada samo najboljim brendovima i trgovačkim sopstvenim markama. Zbog toga smo u okviru projekta "Fokus" odlučili da prodamo određen broj naših robnih marki, kao što su pirinač "zlatno polje", praškovi "regina", začini "maestro", čaj "1001 cvet"…To su sve proizvodi koji su prilično mali po obimu, nemaju regionalnu snagu na tržištu i nemaju zadovoljavajuću profitabilnost. Drugim rečima, neko na tržištu to već bolje radi od nas i ako je tako, znači da nemamo komparativnu prednost koju ako nismo stekli do sada nećemo steći ni u budućnosti. Bolje je, dakle, da prodamo te robne marke, odnosno da dezinvestiramo i ta sredstva iskoristimo za ulaganje u naše fokus brendove. A to su kafa, gde smo ubedljivo najjači u regionu, zatim "Soko Štark", "argeta" pašteta koja je premijum brend, "kokta" i "donat". Svesno smo smanjili promet sa 380 mil EUR na 340 mil da bismo "sutra" napravili veći posao i profit sa fokus brendovima.

Deo novca od prodaje slabijih brendova iskoristićemo da smanjimo kreditno zaduženje, pre svega kratkoročne kredite.

Je li to problem koji opterećuje poslovanje kompanije?

"Droga Kolinska" je sjajna firma koja nema problema, ali "Istrabenz" kao "majka kompanija" i većinski vlasnik je zbog postojeće krize u situaciji da je kreditno značajno izložena. Pošto je "Istrabenz" pre svega investicioni fond, on je mnogo investirao, ali nigde nije napravljena velika greška. Ko je, međutim, mogao da pretpostavi da će izgubiti investiranjem u takve bisere kao što su "Mercator" ili "Petrol". Sve je ukazivalo da su to dobre investicije koje će se za nekoliko godina isplatiti. Međutim, te kompanije su u poslednjih nekoliko meseci zbog finansijske krize izgubile od 50 do 70% vrednosti. Sticaj okolnosti doveo je do toga da "Istrabenz" prodaje svoj portfolio, pa se tako može dogoditi da se i "Droga Kolinska" nađe na tržištu kao najzdraviji i najvredniji deo njegovog vlasništva. Da li će doći do prodaje, videćemo u sledećih šest meseci. Trenutno je u toku procena firme koju smo mi naručili, ali će svaki potencijalni kupac moći da angažuje svog konsultanta. A broj potencijalnih kupaca je fascinantan, što nije čudno jer se radi o odličnoj kompaniji.

Ima li šanse da firma sama nastavi dalje i pokuša da prebrodi krizu?

To je jedna od opcija. Kada je reč o upravljanju brendovima, "Droga Kolinska" je i za Sloveniju avangardna kompanija. Tačno je da je globalna kriza stigla i u naš region, ali korporativni život naših brendova teče dalje. Mislim da ćemo kao vlasnici, a pre svega "Istrabenz", izvršiti konsolidaciju na način da "Droga Kolinska" ostane sa sadašnjom vlasničkom strukturom.

Projekat "Fokus" je pokazao odlične rezultate. Ove godine svi naši ključni programi beleže rast i to konditori 25%, "argeta" 40%, kafa 10%, "kokta" 10%. To je sjajan količinski rast, a finansijski je i veći.

Može li "Fokus" da bude dobro rešenje i za srpske kompanije?

Kako da ne. Za svaku koja ima "bućkuriš" od proizvoda.

Kako sa pozicije predsednika Uprave jedne regionalne kompanije vidite ulogu sporazuma CEFTA u slobodnoj trgovini u regionu?

Evo primera iz života. Kad proizvedemo paštetu "argeta" u fabrici u Sarajevu, ona u Makedoniji košta mnogo manje nego kad je izvezem iz fabrike u Izoli, dakle iz EU. To je se dešava zahvaljujući CEFTA, koja omogućava bescarinsku i slobodnu trgovinu u našem regionu, nasuprot trgovini sa EU koja podrazumeva plaćanje carine.

Ali, sad je problem, doduše jedino za Srbiju, što je uvela jednostranu primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, gde mi više nemamo te pogodnosti. SSP na neki način neutrališe prednosti i na neki način obesmisli i CEFTU. Zato mislim da je SSP prerano uveden, pogotovo što je njegova primena jednostrana sa naše strane. Da li je bilo lobiranja uvoznika automobila, ne znam. Na toj jednostranoj primeni Srbija će po osnovu ukidanja carina izgubiti 300 mil EUR, odnosno 24 milijarde dinara. Tačno je da će to našu ekonomiju naterati da bude konkurentnija i to je dobra strana. Ali, usred svetske ekonomske krize, kada svaka zemlja pokušava da zaštiti svoju privredu i proizvodnju, smatram da je neodgovorna odluka širom otvoriti vrata nekontrolisanom uvozu. Mislim da se u pogrešno vreme smanjuje carina na "mercedese". I trapavo se, na primer, narodu u isto vreme povećava akciza na kafu. I sad nedostaje nam para u budžetu, država nagazi po kafi i poveća akcizu. A akciza u Crnoj Gori je nula i onda će ljudi još više da švercuju sirovu kafu iz Crne Gore, što može čak da smanji priliv novca u budžet, jer neplaćanje akcize švercom znači izbegavanje i PDV-a.

Trapavo krojenje budžeta, jednostrana primena SSP i prodaja NIS-a su suviše velike greške vlade u suviše kratkom vremenskom periodu, da bi privrednici mogli da budu spokojni i za novogodišnje praznike, a kamoli u 2009. godini. Imam, naravno u vidu globalnu ekonomsku krizu koja nas je zahvatila i na koju nemamo odgovor.

Da li je tačna teza da smo mala zemlja sa malim učešćem u međunarodnoj podeli rada i da će zato biti mali uticaj globalne krize na nas?

Mislim da će biti obrnuto. Imamo malu privilegiju da malo kasnije, kroz četiri-pet meseci, osetimo prave posledice krize. Jer, kad svi budu vratili kratkoročne kredite, ako ne dođu do novih sredstava, privrednici će doći u velike probleme. Obaveze se povećavaju iz meseca u mesec i likvidnost će padati, u martu-aprilu nama će biti najteže. Tada će se jasno videti "krvna slika" kompanija. Ali, nije samo problem proizvesti, već što to neko mora i da kupi. Pogrešno je pozivati samo potrošače na štednju, jer za koga će naši radnici da proizvode. Zato se slažem da najveće uštede mogu da se naprave na smanjenju javne potrošnje. Ali, to neko u državi treba da sprovede i da da odgovor na pitanje kako da nam bude lakši život sa krizom, ako već ne možemo da je izbegnemo. Imam, međutim, utisak da nam generalno nedostaje i znanja i autoritet koji će da kaže šta treba da se uradi.

Gde fali autoritet?

I na najvišem nivou.

Političkom?

Ne samo političkom nego na nivou elite, recimo ekonomske. Nama je važno da znamo pod čijom palicom će kriza biti kontrolisana. Zbog nedostatka kredibiliteta i nepoverenja u vlast, da li zaista zna šta joj je raditi, mi privrednici u svoje planove uračunavamo i veće troškove i rezervišemo višu inflaciju nego što bi trebalo. To mu dođe kao svojevrsna instinktivna procena kreditnog rejtinga zemlje u kojoj radimo.

U toj krizi Vi promovišete ideju menadžerske etike u društvu koje svakodnevno degradira svaku vrstu morala?

To je večna tema. Možda ova kriza i ne bi bila ovako žestoka da je bilo više etike. Sada se, naime, pokazalo ko je ko. Primere "Parmalata" i "Enrona", koji su bili vesnici krize i ukazivali na neetičnost i šta može da se desi, niko nije shvatio ozbiljno. Sve su to primeri lošeg korporativnog upravljanja, što je ništa drugo do nepoštenje i neetičnost.

U društvu opterećenom predrasudom "jednakih stomaka" postoji otpor prema ljudima koji mogu godišnje da zarade milion evra?

Da, pogotovo kada vidite šta se radi čak i u Americi. Tamo ljudi koji su imali basnoslovne milionske plate sada hoće da rade za jedan dolar, a imaju "putera na glavi" koliko hoćeš.

Nisam protivnik visokih plata, međutim treba da postoji kriterijum za merenje uspešnosti menadžera, na primer: koliko suštinski menadžer doprinosi razvoju kompanije ili koliko pravi profita.

Treba li Srbija kao siromašno društvo da neguje menadžere?

To je ključ našeg uspeha. Dobri menadžeri su kruna nacionalnog bogatstva. Recimo, Svetski ekonomski forum kaže da su elementarni stubovi jedne zemlje poljoprivreda, školstvo, energetika, tehnologija… Ali na vrhu piramide je znanje. Bestežinska ekonomija.

(napomena:tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 31.12.2008.)