Zinaida Dedakin, glumica - Ego je opasna rabota, a neophodna

U glumački poziv zaljubila se davnih dana i mada je na tom putu stasavanja u profesionalca nailazila na mnogobrojne prepreke, Zinaida Dedakin nije odustala od onoga što voli. Nikada se nije borila za uloge, već su je, kako kaže, one uvek pronalazile. I sama se često pita kako sve to funkcioniše, ali i ne mari mnogo - važno je da je deo sveta kojem je oduvek želela da pripada.

Prvu priliku da pokaže talenat stekla je u Narodnom pozorištu u Zenici, te je kao 26-godišnjakinja bila prinuđena da napusti rodni Beograd u čijim teatrima tada za nju nije bilo mesta, i sreću potraži negde drugde. I pronašla je. Simpatična kuvarica u Jezinoj kafani iz "Porodičnog blaga" s vremenom je prošetala kroz različita zanimanja i likove, gde je svakom dala poseban pečat. Sada u drugoj sezoni serije "Urgentni centar" (ponedeljkom i utorkom od 22.00 na Prvoj) uspešno nastavlja da stiče simpatije gledalaca u "koži" medicinske sestre Ljilje.

- Ova uloga se sama nametnula. Još u prvoj sezoni sam sa rediteljem Stevanom Filipovićem odredila boju i temperaturu lika, kako bi bio nenametljiva spona unutar raznoraznih događaja i odnosa. I izgleda da se "primilo". Kasnije uz režiju Dejana Zečevića samo smo ga razvijali i potom "pustili" - priča Zinaida Dedakin za Novosti.

- Draga mi je Ljilja. Verujem da i sama posedujem neke njene osobine ili bih barem to volela. Znate, uvek mi je pomalo neprijatno da govorim o tome kako se sam lik događa ili iz kojih resursa izlazi. Jednostavno, on je ili tu ili nije.

- Da, opet igram Mašinu mamu. Atmosfera na snimanju serije je bila nezaboravna. Pamtim te dane po svojevrsnoj milini koja je vladala setom, počevši od sektora režije gde sve počinje. Bilo je trenutaka kada Boki Perić i ja nismo mogli dalje od smeha.

- U društvu mladih sam u svom staništu, nema tajni. Pokažem poštovanje, i biće uzvraćeno. Ne pokažem, takođe će biti uzvraćeno. A u svom staništu sam jer sam mama već 29 godina, pa učimo da se razumevamo iz dana u dan. Da se ne podrazumevamo. Fenomenalni su mladi, volim njihovo okruženje i osećam se sigurno i u pozorištu i na snimanjima.

- Budućnost ne bih ni da predviđam, ni da pretpostavljam. Put ne gleda ni napred, ni nazad. Ideš, ideš, a kada dođeš, to više nije budućnost nego sadašnjost. To me jedino zanima. Novi projekti su tu. Neki stoje u redu za emitovanje, neki čekaju da me pronađu.

- Nanovo priželjkujem saradnju sa ljudima koji znaju šta hoće i koji su na sličnoj vibraciji kao ja. Samim tim moj cilj je istrajnost. Osećam da u upornosti i istrajnosti leže čuda.

- Radujem se istraživanju. Bavim se otkrivanjem sebe same. Voljna sam da budem bolja, nežnija, jednostavnija sebi, samim tim i drugima, a posebno najdražim osobama koje sa mnom dele život.

- Nikada me nije obeshrabrila u koraku napred. Ego je opasna rabota, a neophodna. Valja razgovarati sa sobom i sklanjati zamke koje sami sebi postavljamo. Sujeta je slaba grančica, ali može da iskopa oko.

- Sudbina?! Jao, ne bih o tome. To je oblast koju sam propustila. Moguće je, naravno. Živim u skladu, i u neskladu, u radosti među tugama prošetam kroz snove, zvekne me java... Volim. Sa tim živim. Moj rođendan je bio doživljaj tuge kad sam bila klinka. Nije fer, svake četvrte godine! Posle sam porasla. Prihvatiš. Nema druge - kaže glumica Zinaida Dedakin.