Marek Helm, generalni menadžer u kompaniji Nortal - Srpski tim širi uspešnu estonsku priču na Bliski istok i Afriku

Poreska i carinska služba Estonije, koju je vodio Marek Helm, bila je, godinu za godinom, proglašavana za najbolju među članicama OECD, organizacije koja većinski okuplja najrazvijenije države sveta. E-oporezivanje, kao i e-uprava u celini, postali su najvredniji estonski brend, a ujedno, bila je to i karta ove male baltičke zemlje za društvo probranih, i bogatih. Marek Helm je sada generalni menadžer kompanije Nortal za region Zalivskog saveta za saradnju i Afrike. U firmi koja u imenu krije reči "nordijski talenat" i objedinjuje znanje iz Estonije, Finske i Švedske, rade brojni srpski stručnjaci. Iz novih i svetlih prostorija u centru Beograda, oni trenutno sa Marekom Helmom uvode nova digitalna poreska i biznis rešenja u dalekom Omanu i još daljoj Bocvani.

- Mnoga rešenja koja nudimo u arapskim zemljama Zaliva i u Africi, razvijamo ovde. U Beogradu smo već duže od decenije, u početku je tu bilo svega nekoliko ljudi, a sada imamo čitava tri sprata u zgradi i naša kompanija se poprilično oslanja na rad srpskih stručnjaka - kaže u ekskluzivnom razgovoru za eKapiju Marek Helm.

eKapija: Imate veliki tim stručnjaka u Beogradu, ali nemate projekata u Srbiji, mada je, zvanično, digitalizacija uprave za našu državu prioritet. Može li to da se promeni?

- Ovde je lociran deo kompanije Nortal, koja izvozi estonsku uspešnu priču iz oblasti e-vlade, posebno e-oporezivanja u mnoge druge zemlje, pa - zašto ne bi i u Srbiju...

eKapija: Na kojim poslovima Nortala je, konkretno, angažovano srpsko osoblje?

- Nedavno smo u Omanu završili novi poslovni registar, i sada je u toj zemlji, kao i i u Estoniji, moguće osnovati firmu i započeti biznis u roku od tri minuta. U Omanu uvodimo i e-oporezivanje, PDV i akcize. Sproveli smo u toj zemlji i projekat InvestEasy. Pripremamo, takođe, e-rešenja za omansko ministarstvo koje organizuje dolazak stranih radnika i brine o radnoj snazi i o radnim dozvolama u zemlji. Omanu pomažemo i da uradi e-popis, bez zalaženja po kućama, na osnovu registara.

Prvi projekat u arapskom svetu radili smo u Kataru. Reč je o portalu vlade, kao i o registru ličnih podataka. Srpski stručnjaci u Nortalu rade i na poreskim rešenjima u Bocvani, u Africi.

Većina tih rešenja je već primenjena u Estoniji. Tim rešenjima se menjaju društva, menjaju zemlje i to je veliki izazov. Uzmite, na primer, uvođenje oporezivanja u arapskom svetu, gde građani poreze ni ne plaćaju.

eKapija: Kakva sve iskušenja donosi rad u zemljama Persijskog zaliva, ili u Africi, i da li su se srpski stručnjaci tamo pokazali kao uspešni?

- Potpuno je različito u odnosu na ono sa čime smo se susretali u Estoniji. Ne možete na isti način da radite projekat, morate biti strpljivi... Kulturne razlike su velike i možete uspeti samo ako razumete logiku poslovanja tamo. U Omanu, npr. zakoni nisu precizni kao u evropskim zemljama, pa je neophodno da ljudi koji rade na projektu budu kreativni.

Drago mi je da su Srbi deo te priče. To su odlični momci, emotivni, veoma otvoreni. Dosta Rumuna takođe radi za Nortal. Stručnjaci iz Srbije izrađuju softver, ali se bave i analitikom, dizajniraju pristup i organizaciju. U naplati poreza i akciza ne stavljamo akcenat samo na IT, već delimo i naše znanje kako organizacije treba da deluju. Menjamo procese i pristup, a IT dolazi na kraju.

eKapija: Dakle, ljudi su osnovni faktor uspeha digitalizacije u ovoj oblasti, ne tehnika?

- Mora se shvatiti da nije sve u IT-ju. Ako postoji politički interes, kao i organizacioni kapacitet, snažno liderstvo u poreskoj administraciji, uspeh je moguć. U Estoniji smo kazali: "Stvorićemo dobro poslovno okruženje i imaćemo koristi od toga". Ako ima ljudi i volje, i novac je tu. Estonija je imala tu političku volju još od kraja devedesetih. Sada Estoniju raspoznaju po e-upravi. Važno je, dakle, liderstvo, IT je samo alat.

eKapija: Koji sve preduslovi treba da postoje za uspeh e-oporezivanja?

- Bio sam u toj priči i, verujte mi, uspeh zahteva mnogo posvećenosti. Ne možete ništa sami, mnogo zavisi od kulture, od morala u zemlji. Neophodna je podrška biznisa. Ako poslovni svet podržava pravila Divljeg zapada, tu nema pomoći. Glavni partner vlasti i ovde mora da bude Privredna komora. U Estoniji, upravo je Privredna komora tražila da se objavljuje koliko svaka kompanija plaća porez, a ne političari. Povećanje resursa u policiji, inspekcijama - ne daje rezultate. Te resurse treba, zapravo, smanjiti i uložiti novac u lidere, u IT rešenja, u zgrade: da izgledaju ozbiljno, kao banke, kao ove prostorije. U Estoniji ovako izgleda i poreska uprava. Važno je i da u tome postoji podjednak standard i u glavnom gradu, i u provinciji, kao i pravo nadređenih da nagrađuju službenike.

U Estoniji danas uspevamo da naplatimo 95% poreza. Smanjili smo, značajno, sivu ekonomiju u poslednjih 5-7 godina, uz pomoć Parlamenta, koji je doneo nove zakone, kao i uz pomoć biznisa, koji je tražio pravila igre. Promenili smo, dramatično, sistem PDV-a, uveli smo propis da svaka biznis transakcija i svi računi viši od 1.000 evra moraju automatski da budu prijavljeni poreskoj upravi. Onda radimo provere, i vidimo gde postoji problem, i ne treba da prođu meseci i godine da nešto popravimo.

Rešenja se, međutim, ne mogu kopirati - potrebni su lokalni ljudi, lideri. I to mladi - kada me pitaju zašto je Estonija bila uspešna, kažem im da je to zato što je značajne pozicije preuzelo mnogo mladih ljudi. Naš premijer je bio najmlađi na svetu. Želeli smo da se otarasimo starog sovjetskog nasleđa. Ja sam imao 23 godine i nisam ništa znao o menadžmentu, a vodio sam 200 ljudi. Verovali su nam. Ponekad mislim da to treba da ponovimo u Estoniji, da ponovo damo veliku šansu ljudima od 25-30 godina.

Uspeli smo, tako, da promenimo zemlju na bolje, i ja sada mogu da budem srećan radeći u privatnom sektoru.

eKapija: Kako bi Srbija mogla da suzbije sivu ekonomiju, koja šteti državnom budžetu i stvara nelojalnu konkurenciju među preduzećima?

- Kao prvo, za uspešnu naplatu poreza ključno je da građani veruju vlastima. Ako, međutim, postoji trvenje između društva i države, uspeh je nemoguć. Drugi značajan faktor je jednostavnost. Ako je poreski sistem kompleksan, težak, skup, mnogi neće učestvovati. U Estoniji građani mogu da plate svoj porez jednom godišnje, jednim klikom. Sve je pripremljeno, otvorite veb stranicu, proverite cifre, i završite za tri minuta. Ne treba vam advokat. Algoritam sve računa, uzima sve podatke iz banaka i svih institucija koje imaju veze sa porezima. To je moguće obaviti i preko mobilnog telefona.

Sve to je potrajalo deset godina. U arapskim zemljama, gde sada nastojimo da pomognemo, treba vremena. U Africi, takođe, vreme je neophodno, ali, nama veruju, jer su u svetu čuli za uspeh Estonije u ovoj oblasti i sada žele isto, shvatajući da ne može brzo da se završi.

eKapija: Kada govorimo o poverenju, u Srbiji, na primer, kafić prijavi dvadeseti deo prometa poreskoj upravi, i to prolazi. Deluje da je država nemoćna?

- Gledajte, svaka zemlja zna koliko poreza naplati, ali to nije ključno. U Estoniji, mi smo znali koliko poreza ne uspevamo da naplatimo. Upravo od toga počinje uspešnije oporezivanje. Jednom godišnje radili smo teške studije - koliko ne uspevamo da naplatimo - porez po porez, i napravili plan kako da popunimo tu "poresku rupu": Šta treba da radimo? Da li da promenimo zakon? Da li da uvedemo neko e-rešenje? Unakrsne provere? Poslednje što može da se uradi je fizička kontrola, jer je ona isuviše ekstenzivna, isuviše skupa. Nikada za to ne možete imati dovoljno resursa. Dakle, morati napraviti okruženje. Verujem, takođe, da, koja god zemlja dobro istraži neplaćanje poreza, kafeterije neće biti prioritet. Ima mnogo oblasti gde se gubi znatno više. Ako je obrt veliki, može se i ukrasti mnogo. Uzmite i naftni sektor, građevinarstvo, tržište duvana... A ne možete se boriti protiv ilegalnog tržišta duvana bez saradnje sa duvanskom industrijom.

Sve o čemu govorimo mora biti merljivo, moraju se znati rezultati na kvartalnom, na godišnjem nivou. Analitički kapacitet je ključan. Od ukupno 1.500 ljudi u upravi poreza i carina, na raspoloženju sam imao njih čak 80 u obaveštajnom odeljenju, čiji je posao bio samo da analiziraju. A, koliko je to sve važno, jasno je ako se zna da članice EU godišnje gube 180 mlrd EUR od prevara sa PDV-om.

eKapija: Vaša kompanija nudi pomoć pri uvođenju i drugih digitalnih usluga?

- Da, pomenimo e-zdravstvo, koje obuhvata digitalizaciju kartona pacijenata, recepata, čitavih bolničkih sistema. I to je deo estonskog uspeha: svi doktori ubacuju informacije u sistem i one postaju vidljive svima kojima su potrebne. Ako vam treba lek, možete pozvati svog doktora, on će uneti informacije u sistem i kroz nekoliko sekundi možete da podignete lek u bilo kojoj apoteci u Estoniji.

U Finskoj, naša kompanija nudi rešenja za privatni sektor, kako optimizovati poslovanje, na primer, kompanija u oblasti telekomunikacija.

Mirko Radonjić

O kompaniji Nortal

Firmu Nortal, izvorno Webmedia, osnovala su trojica mladića u Tartuu, Estonija. Kompanija je brzo stvorila ime na izradi strategija i rešenja e-uprave, i zaslužna je za oko 40% digitalnog preustrojavanja Estonije. Od 2012. nosi ime Nortal (od Nordic talent), što simbolizuje spoj estonskog talenta, finske izvrsnosti u proizvodnji i švedskih marketinških veština. Danas je to globalna kompanija koja okuplja više od 750 profesionalaca iz različitih oblasti i iz više zemalja. Osim u pomenutim nordijskim zemljama, kancelarije ima i u Srbiji, Litvaniji, Omanu, Dubaiju i SAD.