ŠSTK priča o uspehu: Carsten Vollrath, generalni direktor IPG Group - Sinergija tehnologije i ljudskih resursa ključ za novu industrijalizaciju u Srbiji

(Carsten Vollrath) Industrija 4.0 koristi sajber-fizičke sisteme koji se sastoje od pametnih mašina, skladišnih sistema i proizvodnih pogona koji su u stanju da samostalno razmene informacije, započnu aktivnosti i kontrolišu jedni druge. Ona predstavlja novi način izvođenja proizvodnih procesa i kontrolisanja krajnjeg proizvoda, drugim rečima, pametnih proizvoda, usluga i rešenja. Nove tehnologije imaju potencijal da učine fabrike mnogo efikasnijim i produktivnijim, uz stvaranje manje otpada, da stvore inovativne i pametne proizvode i usluge u cilju unapređenja modela poslovanja firmi do potpuno novog, revolucionarnog, digitalnog nivoa.

Ovako prednosti Industrije 4.0, odnosno novih i pametnih tehnologija, opisuje Carsten Vollrath, generalni direktor švajcarske IPG Group. U razgovoru za eKapiju on ističe da Industrija 4.0 kompanijama pruža velike prilike da se pozicioniraju na high-end nivou, da plasiraju proizvode i usluge sa visokom dodatnom vrednošću i uvećaju prihode i profit.

eKapija: Digitalizacija i implementacija koncepta Industrija 4.0 jesu najaktuelnije teme kada je u pitanju ekonomski razvoj i transformacija poslovanja. Kao konsultant sa bogatim međunarodnim iskustvom, kako ocenjujete dosadašnji razvoj digitalizacije u Srbiji?

- Lideri u digitalnoj transformaciji započeli su svoje inicijative tek 2011. godine, što i nije tako davno. Međutim, iz nekoliko ključnih razloga, tako nešto je teško dostupno jednoj zemlji u razvoju kao što je Srbija. Prvo, osnova za digitalizaciju bila je mnogo čvršća u razvijenijim zemljama. One su pre toga uspešno implementirale transformacije u okviru Industrije 2.0 i 3.0, tako da su njihove industrije bile optimizovane u smislu restrukturiranja kompanija, stručnosti, poslovne izvrsnosti i dobrih poslovnih modela.

Drugo, razvijene ekonomije prepoznale su visoki potencijal digitalne transformacije i stavile snažan fokus na inicijative u tom smeru. Treće, umrežena privreda, privredne asocijacije, akademske institucije, kompanije i drugi akteri već su uspešno sarađivali i ranije u slučaju razvijenih ekonomija. U manje razvijenim zemljama, postoji veliki jaz između različitih aktera, a tu je i njihova nesposobnost i nedostatak volje za saradnjom, što znatno usporava implementaciju transformacije.

Međutim, uz Industriju 4.0 uvek su vezani određeni izazovi. U slučaju Srbije, izazov je još veći, jer na mnogim mestima ne postoji potpuno razvijena stručnost ni za Industrije 2.0 i 3.0, što znači da će biti potrebno više rada negu u razvijenim industrijama. Da bi prevazišla prvobitno oklevanje kada je u pitanju Industrija 4.0 i da bi uhvatila korak sa razvijenim industrijama koje se već uveliko fokusiraju na digitalizaciju, Srbija mora da izgradi solidan, ali i temeljan plan za implementaciju, s obzirom na pomenutu stagnaciju.

Srbija je već stavila snažan fokus na Industriju 4.0, ali sada mora da pripremi temeljan plan za inicijative i listu aktivnosti za implementaciju na širokom planu u kratkom vremenskom periodu, jer je u velikom zaostatku. Kao takva, međutim, Srbija može da se ugleda na primere uspešne implementacije i dobre prakse iz drugih ekonomija, koje su već implementirale inicijative za digitalizaciju. Srbija, međutim, ne sme jednostavno da preslika ove primere, već da iz njih uči i prati svoj put.

eKapija: Šta sve zahteva digitalizacija industrije? Koliko je važna saradnja nauke, privrede i države u ovom procesu i kako bi kompanije trebalo da sarađuju sa univerzitetima, poslovnim asocijacijama i konsultantima?

– Mora se napomenuti da, ako želi da uhvati korak sa razvijenim zemljama i dostigne industrijsku zrelost ubrzanim tempom, Srbija mora da implementira tzv. top-down pristup. On podrazumeva jednu generalnu inicijativu za digitalizaciju koje potiče od same države, a odlikuje se snažnim strateškim fokusom. Drugim rečima, država treba da omogući svojim glavnim privrednim asocijacijama, kao što je Privredna komora Srbije, da odigraju vodeću ulogu u okviru inicijative za digitalizaciju i da budu pokretači sveopšte implementacije.

Međutim, uspostavljanje takvog jednog ključnog tela koje bi omogućilo implementaciju jeste samo deo jednog šireg pristupa, koji podrazumeva upotrebu celovite "digitalne mreže". Da bi inicijativa bila što efikasnija i efektnija, "digitalnu mrežu" mora da čini pet dodatnih stubova međusobno povezanih partnera, uključujući vladu, akademsku zajednicu, naučno-tehnološku zajednicu, kompanije i stručne partnere u vidu eksperata i konsultanata.

Što je "digitalna mreža" jača, to će cela srpska privreda, kao i svaki pojedinačni akter u okviru nje, imati više koristi. Iako se ovakav pristup retko viđa u zemljama u razvoju, ključna stvar za uspeh jedne inicijative jeste da se učesnici podstaknu da doprinesu mreži, a ne da mere svoje pojedinačne doprinose. Merenje sopstvenih doprinosa može da da pogrešnu sliku o celoj "digitalnoj mreži" i ugrozi ceo koncept ravnoteže između doprinosa i rezultata, gde svi pojedinačno, kao i mreža u celini, treba da su na dobitku.

eKapija: Koliko vremena zahteva razvoj i implementacija modela digitalne transformacije u jednoj kompaniji, a koliko na nivou privrede jedne države?

– Rekao bih da u kompanijama taj proces traje u proseku 5-8 godina (planiranje strateškog okvira uglavnom zahteva 9 do 12 meseci, ali razvoj i implementacija koncepta zahtevaju mnogo više vremena).

Što se tiče privrede na nivou cele države, mogu da prođu decenije pre nego što dođe do potpune transformacije. Ima mnogo relevantnih faktora kada je u pitanju transformacija cele privrede, ali istakao bih sledeće: znanje, tehnologiju i takozvanu "spremnost za budućnost" (future readiness) – nivo spremnosti za budućnost jedne zemlje u velikoj meri zavisi od toga koliko je njena vlada posvećena digitalnoj agendi i koliko je spremna da iskoristi digitalnu transformaciju.

Po meni, "future readiness" je najrelevantniji faktor, a Srbija je tu jaka, najviše zahvaljujući brojnim inicijativama koje je pokrenula predsednica Vlade Srbije, Ana Brnabić.

eKapija: Nedavno ste na jednom predavanju rekli da globalni lideri u digitalizaciji imaju zajedničko to što su razvili kompetencije, veštine i poslovne modele, jer posao obavljaju ljudi, a ne tehnologija. Koliko je Srbija napredovala u tom smislu i u kom pravcu bi trebalo dalje da se razvija?

– Uzimajući u obzir transformaciju ka Industriji 4.0 (ali i prethodne transformacije), strategija za novu industrijalizaciju u Srbiji treba da stavi fokus na međuodnos i sinergiju tehnologije i ljudskih resursa, da bi se održala ravnoteža u ukupnoj proizvodnji. Činjenica je da će tradicionalna radna mesta koja podrazumevaju jednolične radnje koje se ponavljaju postati suvišna u dobu automatizovane (masovne) proizvodnje. Stoga će glavne kompetencije ljudskih resursa biti one koje se odnose na efektivnost, kreativnost i inovacioni potencijal, kao i na digitalne veštine, nasuprot snažnom fokusu na efikasnost. Da bi se podstakao razvoj u pravom smeru u eri Industrije 4.0, države i njihove industrije moraju da transformišu svoje obrazovne sisteme i tako stvore temelje za uspostavljanje ravnoteže i sinergije između tehnologija i ljudskih resursa.

Iako spadaju među najrazvijenija društva, Švajcarskoj, Nemačkoj i Austriji nedostaju ljudski resursi, što bi moglo da uspori njihov dalji rast. Te zemlje mnogo zavise od "uvoza" stručnih ljudi koji poseduju neophodne veštine.

eKapija: Kakva su iskustva zemalja koje su trenutni lideri u Industriji 4.0 po pitanju digitalne transformacije i šta bi Srbija mogla da nauči od njih?

– Proces digitalizacije u vodećim zemljama, kao što su Nemačka i Švajcarska, primetno se ubrzao. Jedno istraživanje sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 954 kompanije u Nemačkoj sa najmanje 100 zaposlenih pokazalo je da kompanije ulažu 4,9% svojih prihoda u digitalne projekte, što je 0,3 procentnih poena više nego prethodne godine. Njihova spremnost da toliko ulažu pokazuje da su svesni toga koliko je digitalizacija važan deo poslovanja.

Mnoge kompanije takođe vide veliki potencijal digitalizacije u unapređenju korisničkih usluga i pomoći u sticanju novih klijenata. Na trećem mestu jeste brža internacionalizacija poslovanja. Kompanije takođe vide veliki potencijal u razvoju novih proizvoda i usluga.

S druge strane, procenat kompanija koje vide potencijal u razvoju novih poslovnih modela niži je od očekivanog, iako 44% njih vidi efekat digitalizacije na sopstvene poslovne modele, kao i velike promene koje su se desile u digitalnoj ekonomiji u poslednje dve decenije, a koje su u velikoj meri rezultat novih poslovnih modela.

Gledajući po sektorima, može se reći da telekomunikacije, bankarstvo i osiguranje, kao i energetika, predvode ovaj proces. Na nivou kompanija, često su velike kompanije iz različitih industrija istovremeno i predvodnici u digitalizaciji. Swisscom, SBB i ABB su neki od primera.

Srbiji, kao i svim trenutnim svetskim liderima u digitalizaciji, potrebna je nova nacionalna strategija za Industriju 4.0 i digitalizaciju, sa jačim fokusom na e-privredu nego na e-upravu.

Bez intervencije i strateške podrške vlade, svakako ne može biti ni digitalne transformacije u svim industrijama, niti brze implementacije, a oba faktora su važna da bi se uhvatio korak za razvijenim ekonomijama.

Uloga vlade i njenog top-down pristupa biće u tome da se pokrene transformacija u realnoj ekonomiji, da se pravilno usmeri i da to dovede do njene brže implementacije. Vlada i privredne asocijacije, kao što je PKS, treba da odigraju ulogu tzv. "multiplikatora" u transformaciji. Ona bi trebalo da promoviše digitalizaciju da bi multiplikovala broj kompanija koje su voljne da se menjaju i da skuplja iskustva, najbolje prakse i uspešne primere da bi multiplikovala bazu znanja i efikasnu implementaciju.

Uz to, vlada mora da modernizuje obrazovni sistem da bi omogućila multiplikaciju kompetencija za Industriju 4.0. Međutim, da bi efikasno izvršila svoj zadatak, srpska vlada mora da pripremi temeljan plan u obliku održive nacionalne strategije za Industriju 4.0 u skladu sa stanjem u privredi i kompetencijama.

eKapija: Kakva su vaša iskustva sa srpskim kompanijama? Koliko one razmišljaju o inoviranju svojih poslovnih modela i o transformaciji poslovanja? Koji sektori privrede su najistaknutiji u ovome?

– Postoje neke kompanije u Srbiji koje su već uspešno implementirale neke od sistema Industrije 4.0. Međutim, po našem iskustvu, to su samo retki pozitivni izuzeci. Nadamo se da će sa pokretanjem inicijative za digitalizaciju u Srbiji ovi izuzeci brzo postati pravilo.

Metalac, Gornji Milanovac – proizvođač posuđa, bojlera, sudopera, ambalaža, auto-delova, alata itd. Ova kompanija je razvila alat za e-trgovinu i sistem otvorenog koda za upravljanje odnosima sa klijentima (Customer Relationship Management – CRM). Uz to, ova kompanija vidi digitalizaciju kao strateški pravac i planira da razvije pravi poslovni model za digitalizaciju. Inmold plast, Požega – proizvođač IML robota i visokokvalitetnih alata za oblikovanje plastike i obojenih metala. Ova kompanija je implementirala centralizovanu bazu podataka koja omogućava brzu pripremu dokumentacije, automatsku pripremu specifikacija i pripremu tehnoloških komponenata, što sve predstavlja osnovu za planiranje proizvodnje i angažovanje kooperanata. Telsonic, Kać – deo globalne Telsonic grupe sa sedištem u Švajcarskoj, koja pruža rešenja zasnovana na tehnologiji ultrazvuka. Ova kompanija je implementirala pakete za digitalnu simulaciju zarad testiranja brojnih geometrijskih varijacija sonotroda, da bi se dobio optimalan oblik ove vrste alata koji bi funkcionisao 95% identično onome što simulacija predvidi.

Najistaknutiji sektori su informaciono-komunikacione tehnologije, poljoprivreda, prerađivačka industrija i sektor robe široke potrošnje.

eKapija: Koje švajcarske vrednosti IPG grupa primenjuje u svom poslovanju?

– Švajcarska je jedna od zemalja sa najvećim procentom stranih državljana. Oko 25% stanovništva nisu švajcarski državljani. Za ljude u Švajcarskoj najvažnije je da uspostave jedinstvo uprkos razlikama. Nijedna druga zemlja na svetu nema takav kulturni diverzitet, niti takvu koncentraciju ekonomske i finansijske moći na tako malom prostoru.

Pošto je IPG grupa osnovana i ima sedište u Švajcarskoj, mi smo veoma posvećeni švajcarskim vrednostima, posebno kreativnosti i inovacijama, preciznosti i visokom kvalitetu, pravednosti i toleranciji, pouzdanosti i tačnosti, iskrenosti i vrednom radu, kao i osećaju odgovornosti.

Pošto u svojoj osnovi ima raznolikost i jedinstvo, za IPG grupu može da se kaže da raznolikost znanja i stručnosti u okviru multidisciplinarnih sistema pretvara u jedinstvena i inovativna rešenja, koja našim klijentima omogućavaju da se strateški izdvoje od konkurencije duž tri ose INOVIRAJ – IZVRŠI – RASTI.

eKapija: Kakvi su planovi IPG grupe u Srbiji u ovoj godini?

– U Srbiji, IPG grupa teži da ima ulogu sličnu onoj koju ima u Švajcarskoj i na nemačkom govornom području. Želimo da postanemo jedan od glavnih pokretača inovacija i digitalizacije u Srbiji.

Da bismo u tome uspeli, mi uspostavljamo isti "ekosistem inovacija i digitalizacije" zajedno sa vladinim institucijama, univerzitetima i naučnim institutima, vodećim srpskim kompanijama, stručnjacima u oblasti tehnologije i pažljivo odabranim strateškim partnerima koji zaokružuju naš portfolio multidisciplinarnih rešenja.

U 2019. pozvaćemo isključivo najkvalitetnije i najkreativnije vodeće ljude iz već navedenih pet glavnih oblasti/ekosistema da se pridruže našoj globalnoj Mreži inovativnih lidera (Innovative Leaders Network) i programu "Digitalni put Srbije". U planu je nekoliko konferencija, radionica i poseta najuspešnijim habovima digitalne inovacije u svetu, u cilju upoznavanja sa najboljom praksom, što će početi već na proleće.