Artur Demek, urednik "Sveta osiguranja i finansija" - posebna dimenzija novinara

(Artur Demek)

Ponosan je što ga za 36 godina rada u novinarstvu nisu vodili interesi različitih grupa već odnos prema čitaocima, čiju odanost meri tiražom. Kaže da je u novinarstvu prošao sve - od rada u dnevnim, nedeljnim i mesečnim novinama, preko radija, do pravljenja emisija za televiziju. Sebe smatra dobrim poznavaocem problematike izdavanja časopisa - osmislio je "Aerosvet", postavio izdanje magazina "Playboy" za SCG i "Svet osiguranja i finansija" za Srbiju, a radio je i kao konsultant za nekoliko izdavačkih kuća.

Matematičar po obrazovanju, najviše uživa kada vidi rešenje zadatka, odnosno kada se ono što je inicirao i ostvari. Ideja ima mnogo ali ne i slobodnog vremena da ih sve realizuje.

Novinar, biznismen, muzičar?

Artur Demek je glavni i odgovorni urednik časopisa "Svet osiguranja i finansija", dopisnik lista "Asahi Shimbun" i predsednik Japanske privredne komore u Srbiji. Većina ljudi sa kojima se upoznaje misli da je stranac, na prvi pogled im liči na biznismena a ne na novinara, a nećete pomisliti da obožava da kuva, da uvek nađe vremena da ide u pozorište, operu, na koncerte klasične muzike i na plivanje.

- Moje ime i prezime je neobično sa aspekta onoga što čujemo svaki dan, ali nije neobično u kraju u kom sam se rodio, u Subotici. Rođen sam u građanskoj porodici u kojoj se prelamalo nekoliko naroda, kultura i religija i mislim da me je ta raznovrsnost dosta obeležila. Demek je srednjeevropsko prezime, a ime mi je dala majka po muzičaru Arturu Rubinštajnu. Verovatno je mislila da ću se baviti muzikom – kaže na početku razgovora za "eKapiju" Artur Demek.

Artur se nije opredelio za muziku, već za novinarstvo. U trećem razredu gimnazije počeo je da radi honorarno u nedeljnim subotičkim novinama. Želeo je da prati tenis, jer je taj sport trenirao od osme do petnaeste godine, ali su mu u redakcji rekli da je to "ozbiljan i važan sport" pa je dobio zadatak da izveštava sa utakmica hokeja na travi. Ali, već posle prvog izveštaja, malo je nedostajalo da prestane da se bavi novinarstvom.

- Poslali su me na utakmicu, pokazali šablon kako se piše i rekli da na kraju teksta mogu da dam svoj komentar. Analizirao sam utakmicu i potpisao se imenom i prezimenom. U novinama sam video da je od moje analize veći deo izbačen, a od potpisa su ostali inicijali. Naljutio sam se i na redakcijskom sastanku sam stavio primedbu što nisam potpisan. Urednik mi je rekao "sad si to uradio i nikad više". Nekad je u novinarstvu i potrebno drskosti ali sam mogao još tada da završim tek započetu karijeru.

Već sa osamnaest godina putovao je kao novinar izveštač u Poljsku. Osim novinarstva, uvek je pokazivao interesovanje za još dve stvari. Dobro su mu "išli" jezici – engleski i mađarski govori kao srpski, a učio je francuski i španski, dok na japanskom zna nekoliko rečenica. Interesovala ga je i matematika. Kao učenik je učestvovao na republičkim takmičenjima koja su se održavala u Beogradu. Iako mu se glavni grad mnogo dopao i tu je imao porodične prijatelje, odlučio je da studira matematiku u Novom Sadu jer su tamo primali mali broj studenata pa je mislio da će profesori posvećivati više pažnje manjoj grupi, ali je, kako kaže, kasnije shvatio da je to bila samo iluzija.

Za vreme studija sebi je obezbeđivao dodatne prihode radeći u radiju "Novi Sad" u kome je bio urednik omladinske emisije, pisao je za vojvođanski omladinski nedeljnik "Glas omladine" gde je jedno vreme bio urednik univerzitetske rubrike, a pisao je i za list "Dnevnik".

Prvi projekat – časopis "Aerosvet"

Na Demekov izbor profesije je najviše uticalo to što je posle završenog fakulteta bio na odsluženju vojnog roka u komandi vazduhoplovstva u Zemunu gde je pisao za interni vazduhoplovni list. Tu je naučio mnogo o avijaciji, a i zaključio da na tržištu nedostaje časopis koji se time bavi. Posle vojske je bio u dilemi – da li da prihvati ponudu urednika novosadskog "Dnevnika"da radi kao novinar za tu redakciju ili da pokrene časopis? Njegovi prijatelji su se čudili zašto uopšte ima dilemu i zašto ne prihvati siguran posao.

- Kada sam se vratio u Novi Sad ubedio sam Vazduhoplovni savez Vojvodine da napravimo časopis. Taj novi projekat me je potpuno obuzeo i imao sam osećaj da će uspeti. Prvi broj časopisa "Aerosvet" smo štampali u 1.000 primeraka, ali je časopis postao problem za Vazduhoplovni savez jer su čitaoci non-stop zvali. Savez se dogovorio sa "Dnevnikom" da preuzme izdanje. Ja sam bio urednik što je bilo moje prvo pravo zaposlenje, jer sam do tada radio kao honorarac. Časopis je za 5-6 godina dostigao prodati tiraž 24.000 primeraka što je zapanjujuće za nešto tako usko specijalizovano. Pokrenuto je i englesko izdanje koje je objavljivano tri puta godišnje i koje je dostiglo svetsku referencu. Pisao sam za najveće svetske časopise u to vreme. "Aerosvet" je izlazio do 1992. dok nije počeo raspad Jugoslavije i velika inflacija zbog koje su izdanja postala neprofitna.

Artur Demek kaže da je i posle zatvaranja "Aerosveta" bilo zainteresovanih čitalaca za tu temu tako da je on kao izdavač objavio tridesetak knjiga, najveći broj o vazduhoplovstvu, a među njima i jednu svoju knjigu. Radio je nekoliko godina u "NIN-u" kao vojnopolitički komentator, pisao je u nekoliko navrata kolumne za "Politiku" koje su se zvale "Tehnolški izazovi" i "Mi u očima sveta". Napravio je dvadesetak emisija o vazduhoplovstvu i avijaciji za RTS. Kaže da je pre deset godina sasvim slučajno počeo da radi kao dopisnik japanskih novina "Asahi Shimbun".

- Čitali su moje tekstove u "NIN-u" pa su me pozvali uoči NATO bombardovanja da dam intervju o tome kako ja vidim tadašnju situaciju. A kada je bombardovanje počelo trebao im je neko da analizira događaje pa su me pozvali. Posle godinu dana takve saradnje ponudili su mi mesto šefa dopisništva za region.

Uspešan koncept pravljenja časopisa

U međuvremenu, postao je i konsultant za pokretanje časopisa, što je, kako kaže, "posebna dimenzija koju ima kao novinar". Radio je kao konsultant za nekoliko stranih kompanija i analize za tržište jugoistočne Evrope. Artur Demek je bio i urednik "Playboy" za Srbiju i Crnu Goru.

- Prvo sam bio angažovan u konsultantskoj ulozi, da napravim analizu, okvir u kome bi izdanje moglo da se pokrene, a potom sam izabran za urednika. Kad je osnovan "Playboy" u Americi, bio je personifikacija slobodarskog duha. Bilo mi je interesantno da postavim "Playboy" ovde jer je značilo da se u oblasti novinarstva ova zemlja oslobodila, da je krenula pravim putem. "Playboy" je bio uspešan bez obzira na kontraverze koje su ga kasnije pratile. Napravili smo tiraž od 30.000 prodatih primeraka, bio je uticajan, o njemu se pričalo. U prvom broju smo objavili intervju sa predsednikom Vlade o čemu je u to vreme pisao "New York Times", u drugom broju smo imali šefa opozicije. "Playboy" je tada imao ozbilnju političku dimenziju i zato je bio toliko prisutan u medijima.

Artur Demek je na srpsko tržište doneo časopis "Svet osiguranja i finansija" koga nema na kioscima, već se isključivo dobija pretplatom. Kaže da je taj koncept u svetu poznat, ali da se kod nas tek razvija.

-"Svet osiguranja i finansija" je referentni časopis u finansijskoj industriji. Imamo partnerstvo sa najuticajnijim časopisima za menadžere, kao i ekskluzivno pravo "Harvard Business Review" za Srbiju.

Jedan je od osnivača Japanske privredne komore, a od aprila ove godine i njen predsednik. Pokrenuo je ideju za osnivanje tog udruženja koje okuplja srpske i japanske firme jer su ga ljudi iz Srbije često pitali da li može da ih poveže sa nekom japanskom firmom.

Nepopravljivi optimista

Od Artura Demeka se može dobiti bezbroj ideja jer kaže da ih ima mnogo ali nema vremena da ih ostvari. Osim ideja, mogu se "pokupiti" recepti za razna jela, pre svega za pripremanje morske ribe koje je imao prilike da usavrši spremajući ih godinama u Bodrumu gde je letovao.

Bez obzira koliko je perspektiva loša, veruje da će uz dobru ideju i rad sve realizovati, pa za sebe kaže da je nepopravljivi optimista.

- Volim da osvajam, da istražujem nepoznato, ali sam ipak dosta konzervativniji nego dok sam bio mlađi.

Mnogo gradova je obišao ali Sijetl u kome je bio nekoliko puta, na njega je ostavio najjači utisak jer, kako kaže, taj grad odgovara njegovom temperamentu.

Pamti provode iz subotičkog kluba "Largo" koji je bio jedan od najvećih i najpoznatijih klubova u Jugoslaviji u koji su stizale prve ploče iz Engleske, studentske žurke u Novom Sadu, izlaske u Beogradu... Zašto sada u kafanu samo ponekad odlazi da bi sa prijateljima uživao u hrani i čaši dobrog vina?

- Relativno lako sam prestao da pušim pre 13 godina, nisam imao krizu. Ali sam mesecima sanjao sličan san. U svakom snu sam u različitoj situaciji, a kraj je isti - društvo me nagovori da zapalim cigaru. Kad je zapalim tad se probudim i imam osećaj griže savesti. Nakon nekog vremena sam shvatio da to sanjam posle sedenja u kafani sa društvom. Shvatio sam da prestanak pušenja nije samo prestanak pušenja nego i načina života. I onda sam prestao da sanjam taj san.

S.O.