Vesna Miljković, vlasnica kompanije Picard - Sama svoja gazdarica

Ne želeći da radi za drugoga, izabrala je, za ove prostore, muško zanimanje i krenula u izgradnju luksuznih stanova u Beogradu. Važno joj je da zadrži nivo koji je zamislila i volela bi da jednog dana može da stane iza svih svojih projekata

Kao klinka je umesto lastiša birala fudbal.

Igrala ga je bolje od mnogih drugara, ali joj je mama u jednom trenutku rekla da prestane, da to nije za devojčice i da će imati krive noge. Tad joj to nije mnogo značilo, jer nije razumela razliku. Sa 12 je, ipak, počela da se bavi tenisom koji i danas skoro svakodnevno igra.

Kao devojčica se družila sa muškarcima, prijala joj je njihova energija. „Danas se više družim sa ženama, jer sam sa godinama shvatila da se sa muškarcima mentalno baš i ne kapiram. Ja tu više ništa ne razumem“, smeje se, mada kaže, ima za prijatelje i one retke muškarce sa „ženskom“ mudrošću nesvakidašnjom za muškarce sa ovih prostora.

Vesna Miljković je, na kraju ipak izabrala, za ove prostore, muško zanimanje i krenula u izgradnju luksuznih stanova u Beogradu. „Novac od ovog posla je stalno u etru, uvek si u investicijama. Najlepša je faza uređivanja enterijera, sve ostalo je blatište na gradilištu“, kaže ona.

Zna da je ušla u posao gde ima mnogo prevara, ali se dobro pripremila i misli da može i u tome da se pliva bezbedno jer u tom poslu ima puno profesionalaca. „Moraš da upadneš u taj bunar i da sve greške osetiš na svojoj koži, kako ih u sledećem projektu ne bi napravio“, kaže ona.

Pored dobrog arhitekte, koji nosi ceo projekat, u tom poslu važno je, kaže, imati dobrog pravnika koji zna do koje linije može da se ide i koje su konsekvence ako se linija pređe.

Sa klijentima radi preko Esco računa, gde ako prodavac ne ispuni uslove iz kupoprodajnog ugovora, novac sa računa u banci se vraća kupcu. „Na taj način kupac nema nikakav rizik. To nije praksa u poslu sa nekretninama u Srbiji, ali sam se ipak odlučila na taj korak“, objašnjava Vesna Miljković.

(zgrada na Neimaru)

Prva zgrada je u fazi izgradnje u jednoj od najlepših ulica Neimara. Sigurna je da ostaje u poslu i već gleda nove lokacije. Držaće se luksuzne gradnje. Ne interesuju je veći projekti za manje novca, a da to ne bude kvalitetno. Važno joj je da zadrži nivo koji je zamislila i volela bi da jednog dana može da stane iza svih svojih projekata. Ne plaši je pad cena nekretnina, jer je sigurna da se, bez obzira na stanje na tržištu, cene na dobrim lokacijama ne menjaju tako lako

Promena nabolje

Nikad nije radila za nekog, primala platu, imala radno vreme, ni uzimala godišnje odmore. S druge strane, kaže da je mana privatnog biznisa to što je u mislima 24 sata i da često ne spava noću zbog problema.

„Nisam nikad mogla da imam nekog iznad sebe, da mi određuje šta da radim. Čak nisam htela ni da imam partnera u poslu“, kaže ona. Razmišljala je zašto je to tako i shvatila da voli da sve odluke u poslu budu isključivo njene, da snosi punu odgovornost za njih. Ako bi neko pogrešio, to bi je ljutilo.

Pre nego što je krenula u posao s nekretninama, deset godina je vodila očevu fabriku plastike u Staroj Pazovi. Svaki dan je putovala na relaciji Beograd – Stara Pazova što joj je odgovaralo, jer ne voli da provodi vreme u kancelariji. Onda su došli muž i dete, pa je fabriku u jednom trenutku morala da zatvori, jer nije mogla da radi na dve strane. Sa suprugom, poreklom iz Velike Britanije, nekoliko godina je živela u Londonu, da bi se oboje vratili u Beograd. „Gavin je Britanac, lepo vaspitan, miran, kontrolisan, nema svađe, histerije, stvari se rešavaju razgovorom... Sve je, u stvari jednostavnije i praktičnije nego što je to običaj na Balkanu, pa sam se i ja promenila. Mislim da je moj muž učinio da se promenim nabolje“, priča ona.

„Ova ’srpska divljina’ je za Britance pomalo egzotična“, kaže, objašnjavajući da je i na njenog muža Srbija uticala pozitivno, ali i da je uspeo da zadrži dosledan stav u svemu, pogotovo u poslu. Ovde je nailazio na ljude koji posluju na tradicionalan srpski način, pa to, ipak nije uspelo da ga promeni.

Kakvi su Srbi? „Lenji i misle da mogu da se obogate preko noći, nema sistemskog razmišljanja ni rada. Danas se nešto dogovorimo, a sutra se Srbin probudi i kaže: Čekaj, mogao bih ja da promenim mišljenje. Kakva nam je zemlja, takvi smo i mi. Mnogo smo nedosledni“, priča Vesna Miljković koja je uvidela te finese srpskog poslovanja srećući se sa poslovnim svetom Londona.

Voli da se spakuje sa drugaricama i otputuje. „Svaka od nas ima svoj život, uspone i padove, dobre i loše momente, ali kad smo zajedno mnogo smo srećne i sve drugo pada u vodu“, kaže ona. Svake godine se potrudi da ode sama sa drugaricama negde deset dana, a posle i na odmor sa porodicom.

Prošla je sve kontinente, osim Australije. Najviše je fascinirala Južna Amerika u kojoj se i udala. Išla je sa mužem na putovanje po Južnoj Americi kad je bila u šestom mesecu trudnoće. Tad su se i venčali u Paragvaju, gde su pravo sa plaže otišli u opštinu.

Danas voli da slobodno vreme provodi na splavu na Savi, gde odlaze sa sinom i njihovim retriverom od 11 meseci. Reka je smiruje, pa nekad ode i sama, kad joj muž otputuje, napravi sebi roštilj ili čita. Kad ima vremena, uvek ga iskoristi da se bavi sportom. Igra tenis, ide u teretanu, svake godine bar mesec dana provede na skijanju. Tako je i svoju firmu nazvala po Lejli Pikard, skijašici koja je, po njenom mišljenju, imala najbolju tehniku.

Izlazi i dalje često, iako u znatno mirnijem stilu nego ranije. Uživa u večerama i čeka da se i u Beogradu pojave „lounge“ barovi. Kad je u inostranstvu, voli da posećuje opere, posebno Bečku, kao i englesko pozorište. Kad god može, ide na koncerte, sina koji ima devet godina, vodiće na koncert Madone u avgustu, a najbolji koncert koji je slušala u životu je Clash u Londonu osamdesetih godina.

Voli Beograd i ne bi otišla iz njega, ali kaže da se ponekad pomalo oseća kao izbeglica u svom gradu. „Stvari su se promenile, kao i ljudi, bahatiji su, a maniri su se zadržali samo kod starijih generacija

poziv na pretplatu na - www.emportal.rs