Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Vesna Kosorić, najmlađi doktor nauka na arhitekturi - hvatanje Sunca je njen životni izazov
Izvor: Blic
Nedelja, 26.07.2009.
09:28
Nedelja, 26.07.2009.
09:28
Komentari
(Vesna Kosorić)
Već pet godina Vesna Kosorić se bavi solarnom arhitekturom. Radila je u čuvenoj Laboratoriji za sunčevu energiju na prestižnom Univerzitetu EPFL u Lozani i bila autor idejnih rešenja za rekonstrukciju stambenih zgrada na Trgu republike u Podgorici. Pre mesec dana otputovala je u Singapur gde će raditi na projektima razvoja solarnih i energetski efikasnih zgrada.
Rođena je u Valjevu, a detinjstvo provela u Ostružnju, selu nadomak Osečine. Tu je završila osnovnu školu, a gimnaziju u Loznici. Prva četiri razreda pohađala je u maloj školi u Ostružnju, gde su dve učiteljice učile po dva razreda u jednoj učionici. Kasnije, od petog do osmog, svakodnevno je pešačila pet kilometra do Osečine, što joj je, kako kaže, bilo još interesantnije i korisnije za sticanje "životne kondicije".
– Radili smo zajedno čak i poljoprivredne poslove. Odrastanje u prirodi je lepo, ponekad surovo, ali nesumnjivo je veliko iskustvo i nauči čoveka lekcijama kojih nema u knjigama – priča Vesna Kosorić za "Blic nedelje".
Po završetku gimnazije upisala je Arhitektonski fakultet u Beogradu. Diplomirala je kao prvi student generacije ’98, za nepunih pet godina.
– Po završetku studija želela sam da nastavim obrazovanje i učim dalje o arhitekturi, pa sam upisala postdiplomske studije na smeru Arhitektura, tehnologija i energija. Tokom te dve godine učila sam o energetskoj efikasnosti u zgradarstvu, solarnoj arhitekturi, ekološkim materijalima, zdravom stanovanju, sindromu bolesnih zgrada itd. Na kraju studija sam odlučila da se posebno usmerim na korišćenje sunčeve energije u arhitekturi – kaže Kosorićeva.
Napisala je dve knjige, monografiju "Aktivni solarni sistemi – primena u materijalizaciji omotača energetski efikasnih zgrada" i "Ekološku kuću". Najveću podršku, prema Vesninim rečima, pruža joj suprug Kosta.
– Moja i Kostina porodica su tu za nas, uvek. Tako se radujemo odlascima u Srbiju – kaže Vesna.
Početkom 2007. godine Vesna je otišla u Švajcarsku.
– Boravak tamo je dragoceno životno i profesionalno iskustvo. Dva meseca sam radila u Laboratoriji za sunčevu energiju i fiziku u Lozani. Svakodnevno sam putovala od Badena, gradića na severu Švajcarske, do Lozane, na samom jugu, provodeći šest sati u vozu svakodnevno. Dosta vremena sam provodila u vozovima i autobusima. Jedan dan sam promenila čak 25 vozova i autobusa. Ali nije mi bilo teško – priča naša sagovornica.
Ovog maja odbranila je doktorsku disertaciju na temu primene solarne energije u studentskim domovima u Beogradu.
– Mislim da nikada nisam zapravo ni otišla odatle i Srbija mi je uvek u planovima. Dosta putujem i posetila sam mnoge gradove, ali Beograd će uvek biti za mene grad broj jedan – kaže ona.
Prošle godine na državnom univerzitetu u Singapuru radila je na proračunima i simulaciji sistema za Prvu zgradu nulte energije u Singapuru. Krajem juna ove godine otišla je u tamo na godinu dana. Počela je da radi na projektu "Multifunkcionalne fasade s integrisanim fotonaponskim tehnologijama" na tamošnjem univerzitetu.
Solarni termički sistemi u Srbiji
U Evropi srednja vrednost dozračene sunčeve energije iznosi oko 1.000 kilovat-časova po kvadratnom metru, dok u mnogim krajevima Srbije ta vrednost premašuje 1.500 kWh/m2. Beograd ima bolje klimatske uslove od mnogih drugih evropskih metropola i naročito je pogodan za primenu solarnih termičkih sistema. Međutim, cena struje u Srbiji je među najnižim u regionu. Zato je kod nas zagrevanje vode bojlerima na struju isplativije nego uz pomoć solarnih termičkih sistema . Zato do njihove masovnije primene u Srbiji neće doći sve dok cena struje ne skoči. Ali sada bismo već mogli da planiramo nove zgrade s odvojenim cevnim sistemom za toplu vodu kako bi sistem solarnog grejanja mogao lako da bude instaliran kada cena električne energije poraste – kaže Vesna Kosorić.
(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista Blic od 26.07.2009.)
Već pet godina Vesna Kosorić se bavi solarnom arhitekturom. Radila je u čuvenoj Laboratoriji za sunčevu energiju na prestižnom Univerzitetu EPFL u Lozani i bila autor idejnih rešenja za rekonstrukciju stambenih zgrada na Trgu republike u Podgorici. Pre mesec dana otputovala je u Singapur gde će raditi na projektima razvoja solarnih i energetski efikasnih zgrada.
Rođena je u Valjevu, a detinjstvo provela u Ostružnju, selu nadomak Osečine. Tu je završila osnovnu školu, a gimnaziju u Loznici. Prva četiri razreda pohađala je u maloj školi u Ostružnju, gde su dve učiteljice učile po dva razreda u jednoj učionici. Kasnije, od petog do osmog, svakodnevno je pešačila pet kilometra do Osečine, što joj je, kako kaže, bilo još interesantnije i korisnije za sticanje "životne kondicije".
– Radili smo zajedno čak i poljoprivredne poslove. Odrastanje u prirodi je lepo, ponekad surovo, ali nesumnjivo je veliko iskustvo i nauči čoveka lekcijama kojih nema u knjigama – priča Vesna Kosorić za "Blic nedelje".
Po završetku gimnazije upisala je Arhitektonski fakultet u Beogradu. Diplomirala je kao prvi student generacije ’98, za nepunih pet godina.
– Po završetku studija želela sam da nastavim obrazovanje i učim dalje o arhitekturi, pa sam upisala postdiplomske studije na smeru Arhitektura, tehnologija i energija. Tokom te dve godine učila sam o energetskoj efikasnosti u zgradarstvu, solarnoj arhitekturi, ekološkim materijalima, zdravom stanovanju, sindromu bolesnih zgrada itd. Na kraju studija sam odlučila da se posebno usmerim na korišćenje sunčeve energije u arhitekturi – kaže Kosorićeva.
Napisala je dve knjige, monografiju "Aktivni solarni sistemi – primena u materijalizaciji omotača energetski efikasnih zgrada" i "Ekološku kuću". Najveću podršku, prema Vesninim rečima, pruža joj suprug Kosta.
– Moja i Kostina porodica su tu za nas, uvek. Tako se radujemo odlascima u Srbiju – kaže Vesna.
Početkom 2007. godine Vesna je otišla u Švajcarsku.
– Boravak tamo je dragoceno životno i profesionalno iskustvo. Dva meseca sam radila u Laboratoriji za sunčevu energiju i fiziku u Lozani. Svakodnevno sam putovala od Badena, gradića na severu Švajcarske, do Lozane, na samom jugu, provodeći šest sati u vozu svakodnevno. Dosta vremena sam provodila u vozovima i autobusima. Jedan dan sam promenila čak 25 vozova i autobusa. Ali nije mi bilo teško – priča naša sagovornica.
Ovog maja odbranila je doktorsku disertaciju na temu primene solarne energije u studentskim domovima u Beogradu.
– Mislim da nikada nisam zapravo ni otišla odatle i Srbija mi je uvek u planovima. Dosta putujem i posetila sam mnoge gradove, ali Beograd će uvek biti za mene grad broj jedan – kaže ona.
Prošle godine na državnom univerzitetu u Singapuru radila je na proračunima i simulaciji sistema za Prvu zgradu nulte energije u Singapuru. Krajem juna ove godine otišla je u tamo na godinu dana. Počela je da radi na projektu "Multifunkcionalne fasade s integrisanim fotonaponskim tehnologijama" na tamošnjem univerzitetu.
Solarni termički sistemi u Srbiji
U Evropi srednja vrednost dozračene sunčeve energije iznosi oko 1.000 kilovat-časova po kvadratnom metru, dok u mnogim krajevima Srbije ta vrednost premašuje 1.500 kWh/m2. Beograd ima bolje klimatske uslove od mnogih drugih evropskih metropola i naročito je pogodan za primenu solarnih termičkih sistema. Međutim, cena struje u Srbiji je među najnižim u regionu. Zato je kod nas zagrevanje vode bojlerima na struju isplativije nego uz pomoć solarnih termičkih sistema . Zato do njihove masovnije primene u Srbiji neće doći sve dok cena struje ne skoči. Ali sada bismo već mogli da planiramo nove zgrade s odvojenim cevnim sistemom za toplu vodu kako bi sistem solarnog grejanja mogao lako da bude instaliran kada cena električne energije poraste – kaže Vesna Kosorić.
(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista Blic od 26.07.2009.)
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.