Ana Šekularac, kreatorka - Moda je umetnost

Kada vam se modeli prodaju u „Harodsu“, a osvanu u britanskom „Vogu“, onda ste uspeli. Ovim intervjuom pokušaćemo da otkrijemo šta je formula uspeha kreatorke Ane Šekularac. Ona kaže da su to originalnost, bunt i provokativnost. Posle razgovora sa njom pomišljam da to takođe mogu da budu emocije i vera. Ona veruje da je umetnost vezana za modu, a da na taj način i moda može da dodirne večnost.

Odgovor na pitanje kako je počela svetska karijera srpske dizajnerke Ane Šekularac je verovatno sadržan u podatku da je studirala na prestižnoj školi „Instituto Maranjani“ u Milanu, da je odabrana da uradi stajling za reviju „Nove generacije“ na Nedelji mode u Milanu, te da je počela da radi kao prvi asistent urednika italijanskog izdanja časopisa „Kosmopoliten“. Po povratku u London, jer tamo je rođena - Ana je studirala modni dizajn.

Dok je radila za modnu redakciju dnevnih novina „Dejli Telegraf“, odlučila je da pokrene svoju modnu liniju koju je lansirala na Nedelji mode u Londonu 2007. godine… A kada su se modeli Ane Šekularac našli na stranicama brojnih svetskih modnih magazina kao što su Tatler, Grazia, Drama Magazine, Bon Magazine, L’Officiel, The Telegraph, i srpskih magazina Grazia, Gloria, Hello Magazin, L’Officiel Serbia, Gala Style... potvrđeno je da je zvezda rođena. Revije za „Fešn TV“ i modeli iz kolekcije proleće/leto 2009. našli su se na stranicama britanskog izdanja Elle, italijanskog Vogue, kao i na veb stranici britanskog „Voga“.

Njena modna vizija, privukla je pažnju mnogih slavnih ličnosti, među kojima su i Rosin Marfi, Viktorija Bekam, Majlin Klas i glumice Margo Stili, Emilija Foks i Kamila Ruterford, kao i Keira Dip – supruga Sola Dipa, proslavljenog britanskog reditelja filma The Duchess – koja je nosila crvenu art deko večernju haljinu – jednu od Aninih ekskluzivnih kreacija za londonsku premijeru ovog filma.

Kako ste se našli u Londonu i zašto ste odabrali baš taj grad za školovanje?

London je grad gde je sve i počelo, s obzirom na to da sam rođena u njemu i da ga volim. Uvek mu se vraćam, jer je on je prosto postao deo mene. Školovanje sam započela u njemu, a zavšrila van njega, na prestižnom Instituto Marangoni u Milanu, gde sam i magistrirala.

Kakva je razlika između italijanske i britanske mode? Koja Vama više odgovara?

Engleska modna scena je promocija kreativnosti, dozvoljava kreatoru da bude svoj, da se iskaže kao umetnik, bez obzira na trendove. Glavni kvalitet engleske mode, koji volim, je to što forsira lični pečat. Italijani su najbolji u proizvodnji, tkaninama, repromaterijalima. Italija je zemlja najvećeg modnog brenda – Made in Italy, pod čijom kapom su sve velike kuće: Prada, G&G, Gucci. Italijanska moda je dosta komercijalna, kao i u Njujorku - postala je više biznis, a manje umetnost. Mene lično više privlači stvaralačka sloboda.

Šta je ono što Vam je London pružio, a šta Vam je uskratio?

Pružio mi je da budem svoja, slobodna. Davao mi je mogućnost da eksperimentišem, sve dok nisam na neki način pronašla sebe, i kao umetnika i kao osobu. To je grad pun energije, večito me inspiriše i uzbuđuje. Naučio me je preciznosti i da mudro isplaniram svoje vreme.

Da li je lako uspeti na britanskoj modnoj sceni, s obzirom na to da su zvezde koje nose Vaše modele vrlo razmažene i probirljive?

Ne bih rekla ni da je lako, ni da je teško. Jednostavno, čovek treba da radi ono u šta veruje, i da svu svoju snagu, energiju i ljubav usmeri ka tome. Za mene je to definicija srećnog i uspešnog čoveka. U svetu u kome danas živimo, raditi nešto što se voli i što ispunjava je privilegija. Da, ja se osećam privilegovanom i zahvalnom zbog toga što mogu da stvaram bez ikakvih ograničenja. Slobodna sam da budem svoja!

A Vaše detinjstvo? Da li je ono prisutno u Vašem dizajnerskom izrazu? Da li je u susretu sa kosmopolitskim centrom, kakav je London, ono imalo uticaj u stvaranju onog „nečeg“ što zovemo originalnost i kreativnost?

Svako pamti svoje detinjtsvo, možda ne na isti način, mada postoje i velike sličnosti u iskustvima. Ima lepih sećanja i onih manje lepih, ali sva ta sećanja su nas na neki jedinstveni način izvajala, formirala u bića kakva smo danas. Detinjstvo igra važnu ulogu u formiranju naše ličnosti i kreativnosti. Mogu da kažem da ga se često sećam, sada više kao posmatrač. Ali i dalje ta sećanja žive u meni i ispoljavaju se kroz moje stvaralaštvo.

Britanski modni stil karakteriše sloboda izražavanja. Kreativnost ne treba ograničavati - što Britanci podržavaju.

Sada ste uspeli. Kako su izgledali Vaši prvi koraci u jet-set svetu za koji danas kreirate? Koga ste prvo upoznali?

Svaka nova kolekcija kao da mi je prva: posvećenost, uzbuđenje, trema, koju sam imala dok sam stvarala svoju prvu kolekciju, sve je to još uvek prisutno… i mislim da će uvek biti tako. Naravno, s godinama i zahvaljujući iskustvu, bolje kanališem ta osećanja, što se dâ primetiti i u mojim kreacijama. Ne pravim razliku između žena koje kupuju moje modele. Sve one su uspešne, bile medijske ličnosti ili ne… Ali ono što ih na neki način povezuje su snaga i energija koju nose, i koju umeju da nose, što je jako važno!

Ko su ljudi koje smatrate pravim predstavnicima beogradskog stila iz raznih oblasti?

Sa stilom se čovek rađa. To ne može da se nauči. Mogu da se nauče neki osnovni parametri po kojima se slažu neke odevne kombinacije… ali stil je nešto sasvim drugo. Ima dosta žena u Beogradu koje imaju stila. Iskombinuju nešto svoje, i izgledaju magično, i pri tome ostaju dosledne sebi. To mi je fascinantno. Zbog toga volim da kreiram odeću.

Ko je po Vašem mišljenju najbolji predstavnik naše kulture i svega onog lepog što nosimo u sebi?

Ne volim da izdvajam. Ima puno posebnih ličnosti koje na neki svoj način oplemenjuju našu sredinu. To su ljudi koje treba posmatrati i od njih učiti, kao alati za naše sazrevanje. Lepo je upoznati čoveka koji postoji u celoj svojoj biti. Kakav god da je, on postoji, i svoj je. To za mene znači živeti.

Kada uporedimo Vaše kolege iz Beogradu sa onima u Londonu, vidimo da svako ima problema - iako različitih. Sa kakvim problemima se mladi dizajneri susreću ovde, a sa kakvima tamo?

Zbog ekonomske i političke krize, a na kraju i zbog okruženja u kome živimo, dizajneri sa naših prostora su imali definitivno manju slobodu da se izraze. Ali, isto tako, najveći vid kreativnosti je buntovništvo. Kroz bunt čovek stvara čuda, a čuda su besmrtna. Mislim da je bitno to da umetnik radi na slobodnom ispoljavanju onoga što ima u sebi, jer to je istina, njegova suština. I tek onda može čvrsto da stane ispred svojih kreacija, jer to je on. Ne može biti ni bolje ni lošije. U tom trenutku dok je stvarao, to je bio on. To je najveća sreća, a samim tim neminovno vodi i ka uspehu!

Živimo u vremenu modnih diktata, ali i u vremenu vizuelnih poruka. Da li svojim modelima porucujete nešto i šta? Ili poruku formira onaj ko ga nosi?

Ne verujem u diktate bilo kakve vrste. Čovek treba da bude slobodan pri svakom svom izboru. Naravno, u današnje vreme je teško spoznati razliku između sopstvenog i nametnutog izbora. Da bi to uspeo, nažalost, čovek treba da se nekako odvoji od medijskog bombardovanja, ili, opet, da ima moć da primi informacije koje mu oni pružaju, ali i da zna da ih interpretira onako kako doliči njegovom senzibilitetu. Moje kreacije su izraz mojih unutrašnjih potreba i ideja. Poruka je uvek jasna. Sa druge strane, žena koja nosi moje modele stvara svoju interpretaciju i dodaje modelu svoj lični pečat. Poenta dizajnerskog rada je upravo u tome da istakne osobenost žene za koju kreira…

Ko su Vaši omiljeni modni dizajneri?

Nikad nisam imala idole. Radoznala sam i interesuje me sve što je vezano za umetnost. Veliki dizajneri su za mene oni koji su ostali dosledni sebi, ma koliko to bilo teško u današnje vreme.

Šta je sledeći korak, a šta finalni cilj?

Da li biste bili srećniji sa biografijom Koko Šanel ili Done Karan, ili stvarate svoju, unikatnu. Kako biste voleli da Vas opišu u nekoj romansiranoj sagi o Vašem životu? Život pise priče, a ne ja. Bitno je ono što umetnik ostavi iza sebe, nešto što će ostati besmrtno, kao što je uradila Koko Šanel. Nije potrebno čitati njenu biografiju da bi se shvatila njena veličina. Dovoljno je nositi neku njenu kreaciju i biće jasno koliko je ona večna.

Šta najviše utiče na Vas: mediji (koji)? Umetnost? Reklame?

Sve što me okružuje: ljudi, muzika, priroda, arhitektura. Lepota u svakom smislu te reči utiče na moju bit. Razne informacije krčkaju se u meni, da bi se na kraju ispoljile kroz moj rad.

Šta ne puštate u svoj svet i od čega se branite?

U današnje vreme je teško, ili prosto nemoguće, braniti se od mnogih stvari. Bitno je spoznati razliku između dobrog i lošeg, što nije univerzalno, već osobeno i, samim tim, opredeljujuće za onoga ko želi da to, u tom trenutku, primi u svoj svet. Meni je bitna ljubav, u svakom obliku. Ona me pokreće.

Žene u modnom biznisu? Da li je to lako ili teško? Ili je svejedno?

Volim žene. Biti žena je fascinantno. Volim sve ono što kao žena nosim u sebi, i osećam se jedinstveno. Mislim da su žene u svim sferama dokazale da mogu da budu svoje i samim tim uspešne, a to važi i za modni biznis. Šta karakteriše britanski modni stil?

Ko je po Vama dostojan toga da nosi titulu ikone tog stila?

Britanski modni stil karakteriše sloboda izražavanja. Kreativnost ne treba ograničavati - što Britanci podržavaju. Nema uniformisanosti, niti diktata. Na žalost, to se više odnosi na neka prošla vremena, jer danas su Britanci počeli masovno i slepo da prate trendove, bez sopstvene interpretacije, što polako dovodi do uniformisanosti. Nadam se da se to neće nastaviti i da će se i u budućnosti težiti originalnosti, kao što to danas čini jedna Tilde Suinton…

Tekst: Tatjana Babac

Poziv na pretplatu na časopis BRANDOMANIA na www.brandomania.co.rs