Marija Savić-Srećković, višestruki prvak u fitnesu - odrekla sam se titule, a osećam se šampionski

Sama pojava Marije Savić – Srećković delovala je optimistički za naciju koja inače ne brine posebno zdrav život. Drugim rečima, bilo je dovoljno da je vidite na malom ekranu ili bilbordu, pa da poželite da živite zdravo. Ali upravo taj status privukao je konkurenciju, koja nije birala sredstva kako bi je istisnula iz središta zbivanja u domaćem fitnesu. Shvativši da borba u koju je uvučena više nema veze s porukom koju je godinama emitovala, lagano je stupila u rad s decom, pa, kako je rekla Miloradu Plaziniću, profesionalnu radost trenutno pronalazi kao trener devojčicama i koreograf u pozorištancetu „Puž“

Pročitala je svoje ime na najužem spisku kandidata za prijem na prvu godinu Fakulteta dramskih umetnosti, posle čega je od sreće napravila stoj na rukama i na spektakularan nacin išetala iz zgrade. Nedugo zatim ispostaviče se da Mariji Savić - Srećković, višestrukoj državnoj šampionki u fitnesu, sudbina ipak nije namenila „daske koje život znače“ kao ambijent u kome će doživeti profesionalno ispunjenje.

Gorčina zbog tog saznanja trajala je veoma kratko: devojka vragolastog duha iz Sremske Mitrovice je na glumačkoj akademiji upoznala čoveka svog života, našeg poznatog glumca Aleksandra Srećkovića - Kuburu. Sve se odvijalo munjevitom brzinom i, nedugo zatim, umesto pozorišnih i filmskih uloga dobila je ulogu supruge i majke.

Zahvaljujući ogromnoj energiji koju je posedovala od malena, s lakoćom je izlazila na kraj s porodičnim obavezama. To joj je automatski stvorilo prostor za upisivanje Fakulteta za fizičku kulturu, koji se zbog njenih sportskih gena nametao kao logičan izbor. Posle prvog prvenstva nekadašnje Jugoslavije u fitnesu, na kome je učestvovala na nagovor profesora Dušana Mijića, u njenom životu više ništa nije bilo kao pre...

- Sremska Mitrovica poznata je po dobroj gimnastičkoj školi, u kojoj sam bila aktivna od pete do 12. godine života. Za to vreme stekla sam status reprezentativke Vojvodine. Osnovu iz gimastike nikad nisam izgubila, jer i kad sam prestala da treniram, nastavila sam na rekreativan način da održavam formu. To mi se i te kako isplatilo kada sam kao student DIF-a uzela učešće na prvom državnom prvenstvu u fitnesu, posle kojeg sam definitivno shvatila za šta u životu, što se posla tice, treba da se borim do maksimuma. Bio je to zaista veliki preokret za mene - priseća se samog početka karijere Marija Savić - Srećković u prijatnom ambijentu restorana „Violeta, kućo stara“.

Koliko vam je bilo teško da donesete odluku o silasku s takmičarske scene, posle toliko godina i pregršt osvojenih titula?

- Još za vreme aktivnog bavljenja fitnesom, sebe sam videla u trenerskom poslu, tako da sam bez nekih preteranih emocija zatvorila jedno i otvorila drugo poglavlje u karijeri. Stvar je olakšala i činjenica da godinama unazad radim kao instruktorka. Uostalom, zahvaljujući tom angažmanu moja škola opstaje u finansijskom smislu. Zainteresovanih devojčica ima, ali nikako da rešim problem sa odgovarajućim prostorom. Dobro znam u kakvom okruženju živimo, zato sam uvek krajnje strpljivo radila na realizaciji svojih ideja. Sigurna sam da ću i ovaj problem, vezan za dvoranu, na kraju rešiti na najbolji mogući način.

Pomenuli ste vaše učenice. Vidite li na horizontu dostojnu naslednicu?

- U fazi sam laganog napuštanja okvira fitnesa, prvenstveno zbog nekih negativnih stavova pojedinih mladih koleginica koje se, ne birajući sredstva, bore za tron, umesto da im preokupacija bude uživanje u treninzima i zdravom životu. To što one pokušavaju bilo bi isto kao kada bi neka današnja vrhunska gimnastičarka naumila da opovrgne uspehe Nađe Komaneči. Iz tog razloga sam rekla: „Evo, odričem se titule, budite vi šampionke”! Učinila sam to iako se i dalje, u 36. godini života, osećam šampionski. Istovremeno, prešla sam na velnes, koji je viši stepen i koji kao takav potvrđuje da mi rezultati nikada nisu predstavljali ključni motiv.

Zaobilaznim putem ipak ste stigli do pozorisne scene. Jeste li zadovoljni angažmanom u dečjem pozorištancetu „Puž“?

- Apsolutno. Kreativni momenat s fitnes scene koja je, takođe, jedna vrsta predstave ili šoua, zapravo mi je omogućio taj posao koreografa i saradnika na scenskom pokretu. Radi se o prilagođenom jeziku koji je deci razumljiv. Sticajem okolnosti, dogodilo se da nedavno i sama stanem pred publiku, pošto nijedna glumica nije mogla da izvede jednu zahtevnu akrobatsku figuru, a-ha-ha.

Praksa pokazuje da veliki broj muškaraca i žena posle izvesnog vremena gubi započetu borbu za zdrav način života. Nedostatak volje ili je nešto drugo po sredi?

- U pitanju je proces koji nije trenutan, odnosno, njegovi rezultati ne mogu tako brzo da budu vidljivi. Zbog toga ljudi relativno lako odustaju. Naprosto, nisu disciplinovani, niti svesni da nije dovoljno samo odricanje u sektoru ishrane, jer dijeta bez upražnjavanja sporta i fizičke aktivnosti ne znači ništa. Postoji još jedan bitan element koga u velikoj meri zanemaruju, a tiče se vremena posvećenom odmoru. ISHRANA-SPORT-ODMOR predstavljaju zlatni trougao koji se ruši u slučaju da jedna stranica otpadne. Kao porodična žena ne zanemarujem nijednu obavezu, niko me ne zamenjuje u kući ni u jednom segmentu, zato tvrdim da svako uz dobru organizaciju sve može da postigne.

S obzirom da je vaš otac Jovica bio profesionalni fudbaler, da li je postojala mogućnost da umesto baletanki obujete kopačke?

- Jeste ,i to sasvim realna, a-ha-ha... Naime, kao mala devojčica mnogo vremena provodila sam na stadionu, šutirajući loptu i glancajući pehare. Po povratku kući, igrala sam u kraju fudbal sa dečacima. Ipak, utakmice koje je tata igrao za mene su predstavljale neku vrstu traume, s obzirom da nam je od postignutih rezultata praktično zavisio mir u kući. U to vreme nije bilo toliko televizijskih kanala kao danas, nego su se obično prikazivali izveštaji ili odloženi snimci fudbalskih događaja. Tada je u našem domu morala da vlada besprekorna tišina, svi smo hodali na prstima i nipošto nismo smeli da prođemo ispred televizora. Sve su to razlozi zbog kojih i danas imam određeni gard kad je fudbal u pitanju.

Postoje li kakvi nagoveštaji kojim će putem da krene vaš sin Aleksa, kad stigne do raskrsnice - sportskim ili onim koji vodi ka glumačkim vodama?

- Aleksa ima 14 godina i kod njega je prisutno više uticaja. Jako voli matematiku, svira klavir, šah aktivno trenira od četvrte godine života, a trenutno je zaokupljen rukometom. Sve aktivnosti koje ima niko mu nije nametnuo, sam ih je odabrao, tako da je meni i Aleksandru drago što na kvalitetan način provodi vreme izvan škole, što zasad funkcioniše odlično. A čemu će na kraju dati prioritet, videćemo. Jedino ne verujem da će postati vrhunski sportista, pošto takvu ambiciju kod njega dosad nisam prepoznala. Bilo kako bilo, najvažnije je da nešto trenira i da mu, baš kao i meni, glavni motiv ne bude rezultat, nego svest da će redovnim treningom postati jači i izdržljiviji.

Pratite li televizijske serije i filmove u kojima igra vaš suprug ?

- Aleksandar zna da sam njegov veliki kritičar. Moram da kažem da mu pada teško kad mu posle neke premijere iznesem realan sud. Kolege kao kolege, po navici ga tapšu po ramenu, govore bravo i super, dok malo ko iznese pravo mišljenje i da neki savet. Ponašam se tako zato što su meni kritike uvek bile od koristi, oduvek sam ih doživljavala kao podstrek.

Oboje imate dosta obaveza, da li vam dani protiču u brzom tempu?

- Upravo taj brzi ritam našem bračnom životu daje posebnu dozu zanimljivosti. Vrlo teško se organizujemo kad treba negde da otputujemo. Ako vam kažem da smo posle 10 godina letos prvi put otišli porodično na odmor, sve će vam biti jasno. S druge strane, tom prilikom smo se osećali kao da smo se tek upoznali. Verovatno zbog činjenice da nismo stigli da potrošimo neke zajedničke trenutke provoda.

Pre nekoliko godina bili ste na svetskom šampionatu u Las Vegasu. Da li ste tom prilikom okušali sreću u nekom kazinu?

- U gradu kocke, aparati za igru su na svakom koraku, čak i u toaletima. Priznajem da sam bila u velikom iskušenju. Međutim, naporno putovanje, potom priprema i koncentracija za nastup, nisu mi dozvolili tu vrstu opuštanja. Ipak, uspela sam da osetim atmosferu i primetim da ljudi baš umeju da uživaju u svom tom blještavilu. Posebno kad su u svom društvu. Naravno, lepa zabava je zagarantovana u bilo čemu što čovek radi kad je umeren. Lično, umem da budem umerena u svemu, jedino to ne znam kad se radi o ljubavi - kroz smeh je konstatovala Marija Savić Srećković.

FITNES JE ŠOU BEZ GRANICA

Posle svakog novog takmičenja, srpska fitnes diva sticala je dodatno iskustvo, koje joj je bilo od dragocene pomoći za sledeći izlazak na scenu.

- Umela sam da registrujem nijanse od kojih je zavisilo koje će mesto neka takmičarka zauzeti. Jedna se, na primer, odnosila na estetiku nastupa. Evo, pogledajte, gimnastičarke odavno nisu u jednostavnim trikoima, već su oni ukrašeni raznoraznim šljokicama. Rečju, sve je postalo veliki šou. Ne kažem da je fer da takvi detalji odluče, ali su ipak adut više - napominje Marija.

NEZABORAVAN BORAVAK NA STAMFORD BRIDŽU

Osim što je sjajan matematičar, šahista, pijanista i rukometaš, Srećković junior je odličan poznavalac fudbala.

- Mislim da ne postoji iole poznatiji evropski klub i igrač koga Aleksa ne zna. Fascinirana njegovim poznavanjem fudbalske materije, častila sam ga pred početak školske godine putovanjem u London, gde smo gledali jedan prvenstveni meč Čelsija. Posle tog doživljavaja ne verujem da ću u dogledno vreme ići na neki fudbal, jer bih se samo razočarala. Stvarno je teško rečima opisati kako smo se proveli. Posebnu draž utakmici davala je činjenica da je Banetu Ivanoviću, koji je bio dole na terenu, prvi trener bio moj otac Jovica.

ZAŠTITNO LICE „ORIFLEJMA“

Marija Savić - Srećković je pre izvesnog vremena sklopila poslovni angažman na koji je izuzetno ponosna.

- Postala sam zaštitno lice „Oriflejma“ i njihove nove velnes linije, zbog čega mi je jako drago. Između ostalog i zato što se na taj način pokazalo da je moja fitnes priča prošla i da mnogi ljudi znaju za mene, iako sam pre dve godine zvanično prestala da se takmičim.

izvor :