Vuk Drašković, pravnik, političar, književnik - Povratnik
(Vuk Drašković)
Osamdesetih godina prošlog veka bio je jedan od najčitanijih pisaca. U politiku je ušao "na određeno vreme" početkom devedesetih, a postao je neprikosnoveni lider opozicije i simbol otpora Miloševićevom režimu. Zvali su ga "kralj trgova" i "srpski mesija". Hiljade ljudi dolazilo je na njegove mitinge da čuje "šta Vuk kaže". Imao je uspone i padove. Vratio se životnoj ulozi književnika. Napisao je, kako mnogi kažu, svoju "knjigu nad knjigama".
Pre tri dana javnosti je predstavljen novi roman Vuka Draškovića "Doktor Aron". Tema i glavni lik, kultni beogradski psihijatar iz sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka, živeli su u njemu skoro tri decenije. Obogatio ih je sopstvenim iskustvom:
- Kada sam pisao "Nož", pisao sam o zlu bez proživljenog ličnog iskustva, a sada sam "Doktora Arona" pisao sa pozicije čoveka koji je video zlo, bio mu u vrtlogu i bio meta.
Književnu slavu donela su mu dela "Sudija", "Nož", "Molitva" i "Noć đenerala". Prevođen je na engleski, francuski, ruski, grčki, rumunski, češki jezik. Na sedmu godišnjicu demokratskih promena u Srbiji objavio je autobiografsku knjigu "Meta".
Vuk Drašković je rođen 29. novembra 1946. godine u banatskom selu Međa u porodici partizanskih kolonista iz istočne Hercegovine. Gimnaziju je završio u Gacku. U Beograd je došao 1964. godine. Otac je želeo da upiše medicinu, a on sam se kolebao između književnosti, filozofije i prava. Presudila je slučajnost i Luka Smederevac, koji je imao kartu više za utakmicu Crvena zvezda - Glazgov Rendžers, a Vuka "ucenio" da će je dobiti ako upiše prava. Diplomirao je 1968. godine sa prosekom 8,8. Te godine učestvuje na studentskim demonstracija i to će biti prvi put da dobije batine od policije.
Drašković je sve do osamdesetih radio kao novinar, tri godine je bio "Tanjugov" dopisnik iz afričkih zemalja. Tada objavljuje svoje prve književne priče i esej „Ja, malograđanin“. Bio je član Saveza komunista i šef kabineta Mike Špiljka. Zbog tek napisanog romana "Nož" izložen je neviđenom pritisku. Tražili su da potpiše pripremljenu izjavu i osudi nacionalizam i velikosrpske poruke romana. Odbio je i to je bio njegov konačni raskid sa partijom.
Srpski pokret obnove osnovao je 1990. Milošević ga je dva puta hapsio. Prvi put u zatvoru je bio tri dana posle devetomartovskih demonstracija 1991. Drugi put u junu 1993. uhapšen je sa suprugom Danicom i osuđeni su na dva meseca zatvora. Preživeli su najsuroviju policijsku torturu. Oslobođeni su zahvaljujući pritisku vodećih državnika i organa međunarodne zajednice. Dva puta bio je na meti atentatora: 3. oktobra 1999. godine na Ibarskoj magistrali (tada su ubijena njegova četiri bliska saradnika) i 15. juna 2000. u Budvi, kada je lakše povređen. Kaže da "od Ibarske magistrale živi slučajno i na veresiju".
Nema opozicione koalicije u Srbiji u čijem stvaranju nije učestvovao, od DEPOS-a, preko "Zajedno", pa do DOS-a. Pretrpeo je nebrojene harange režimskih medija, napade i sleva i zdesna. Često su mu govorili da supruga Danica ima prevelik uticaj na njega. Uzvraćao je: "Na moje političke odluke utiče mnogo više nego što se misli, a manje nego što je normalno". Sa Danicom Bošković upoznao se 1968. U braku su trideset šest godina.
O sebi političaru danas kaže: "Kada sam ja u pitanju, pomalo drsko bilo bi sanjati da se vratim tamo gde sam bio. Ispalo bi da zakazujem još jedno venčanje sa svim onim što sam proživeo i preživeo".
(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 12.12.09.)