Saša Popović, direktor Grand produkcije - Turban-muzika je prošlost

(Saša Popović)

Direktor "Grand produkcije" kaže da nije on "napravio" Brenu velikom zvezdom, ali se i sada posle toliko godina kao poslovni partneri odlično slažu. Uglavnom u predstojećim danima pevači iz njegovog jata uveseljavaće mnoge

U danima koji slede Saša Popović i "Grand produkcija" opet će ući u mnoge domove. Za neke će to biti "o, baš dobro", za druge "zar opet", uglavnom u novogodišnjoj noći, njegovo "Narodno veselje" na televiziji postaje nešto kao deo uobičajenog posluženja. Šnita sira i salame, pa Brena, sendviči, malo ruske salate i Cunetova "ispečena kafa", neki kolačić uz glas Rade Manojlović... Tamo gde ima organizovanih dočeka, po restoranima i klubovima, na mnogim mestima opet će se "sve vrteti" oko nekog od 150 pevača ili pevačica iz "Grandovih" redova.

I oni koji ga cene, a i oni što ga kude, znaju da je Saša Popović, suvlasnik i direktor "Grand produkcije". Pripisuju mu da je on taj koji "pušta kišu" na srpskoj estradi i u celom okruženju, a kada istroše sve kritike pripišu mu i da je proizvođač takozvanog turbo-folka. Na sve to on obavezno uzvraća da ne zna ko to sebe proglašava toliko kompetentnim da mu prilepi bilo kakvu etiketu, kad je taj, kako kaže "turban-folk", iz svoje muzičke kuće izbacio još pre pet-šest godina okrenuvši se nečemu što zove pop-folk.

Popović je dakle direktor, na sajtu njegove firme pominje se i promet od gotovo šest miliona evra, od kojih je "Grandu" ostalo čisto 35 odsto prethodnih godina. Velike brojke koristi i kada objašnjava da se sa pola miliona evra od potpunog anonimusa sa perfektnim glasom i uz dobar marketing može napraviti nova zvezda. Kriza je tokom 2009. smanjila te cifre, jer su ljubitelji muzike novčanik zadenuli za pojas a i nije im valjda previše do veselja. Saznajemo da Saša nije član nijednog udruženja menadžera, ne mari uopšte ni zbog toga što ga niko nikada nije zvanično kandidovao za biznismena godine ili nekoga ko uopšte doprinosi privredi, iako je mnogim pevačima obezbeđenim poslom i uspešnom karijerom "sazidao" kuće, vile i bazene. S druge strane, emisije ove muzičke kućenedeljno u Srbiji prati gotovotri miliona televizijskih gledalaca, što je pola države, o onima preko satelita i da ne govorimo.Neki ga porede sa Miroslavom Miškovićem, tvrdeći da mu na estradi, i u muzičkoj industriji, nema ravnog. Odmahuje glavom.

− Finansijski Miškoviću ne možemo da pariramo ni za mali prst. Mi smo najveći kad je reč o diskografiji, ali je ta delatnost pala na vrlo niske grane. Pedesetih i osamdesetih godina prošlog veka diskografija je u svetu bila treća-četvrta privredna grana, u Engleskoj čak i prva, dakle snažna industrija – podseća Popović. − Onda su se sa početkom rata stvari potpuno promenile, piraterija je počela da caruje, došao je Internet, naši tiraži su postali vrlo skromni. Zato se "Grand" okrenuo marketingu, nagradnim igrama, licitacijama, "Zvezdama Granda", diskografija čini tek petinu naših prihoda. Dakle, mi smo na nivou jedne od njegovih pedeset najmanjih firmi.

Ipak, "Grand" se često pominje.

− To je druga stvar, pitanje medijske prezentacije, jer imamo svoje emisije, scenografiju, glamur, što u narodu stvara drugačiju predstavu. Scenografija Save Barbuzana u kojoj se snimaju "Grandove" emisije košta oko tri miliona evra, nabavljena je u Belgiji, Italiji, u Kini, Americi, sa raznih strana – dodaje naš sagovornik. – Tu se pojavljuju i pevači starije generacije, ali i ovi koji kreću njihovim putem. Nekada su pevači nastupali po restoranima, otkrivali su ih producenti i kompozitori. Od 2004. imamo našu akciju "Zvezde Granda", što znači kastingujemo pevače, posle pet godina imamo tridesetak novih članova, dobrih, mladih, perspektivnih pevača. Ko će od njih ostati, ko će pokazati najveću disciplinu, profesionalnost, znanje, napredovati više, videćemo.

Oni su zauzeli mesta starijih, kojima zahvaljujete na saradnji?

− Mi se i dalje oslanjamo na Cuneta Gojkovića, Tozovca, Lepu Lukić, Snežanu Đurišić, Anu Bekutu, Miru Škorić, Marinka Rokvića, Radišu Uroševića, Usniju Redžepovu, Esmu. Dakle, svi koji u muzici iz te generacije nešto znače i dalje su u "Grandu". Stekli su veliku popularnost, postali neka vrsta brenda u ovoj državi. Imamo i neku srednju generaciju, kojoj pripadaju braća Saša i Dejan Matić, Indira, Seka Aleksić, Viki Miljković. Tu su Aco Pejović, Nada Topčagić, Snežana Savić, Dragan Kojić Keba, pa ovi mlađi počev od Nikole Rokvića do poslednje generacije "Zvezda Granda".

Saša Popović se još pre tri decenije okrenuo muzici, svirao je harmoniku od malih nogu, mada je njegov otac Konstantin (zastupnik austrijskih kozmetičkih firmi za ondašnju veliku Jugoslaviju), želeo da mu se sin bavi ozbiljnijim poslovima. To što je tata sa svojom braćom rado svirao i pevao na porodičnim svetkovinama u Novom Sadu bilo je inspirativno junioru Popoviću, mada je Saša upisao i položio čak i neke ispite na Pravnom fakultetu.

− Dugo sam u ovom poslu, svirao sam po hotelima sa orkestrom "Lira šou", posle je došla Brena kao pevačica pa smo postali "Slatki greh". Onda je osnovana Produkcija ZAM 1990. godine koja je snimala materijale Lepe Brene i Dragane Mirković. U decembru 1998. godine osnovali smo "Grand". Brena i ja – podseća.

Ko koga sluša u "Grandu"?

− I ja Brenu i ona mene. Dogovaramo se i radimo, ona je svesna da ja ovaj posao znam odlično, televiziju i diskografiju ili kako to neki zovu šou-biznis. Uspešni smo, medijski najjača kuća koja na Pink televiziji ima sedam sati programa, a kada krenu takmičenja za "Zvezde Granda" to bude po deset sati nedeljno.

Sa Željkom Mitrovićem se nesumnjivo dobro slažete?

− Vrlo dobro – odgovara Saša Popović.

Da čovek ne poveruje: nikada se nisu zakačili, iako u njihovom poslu ima i podele para i sujete?

− Nikada. Željka sam upoznao 1990. godine, kada je otvorio studio za snimanje ploča. Brena je bila prva koja je tu ušla i uradila album kako to sad moderno kažemo. Eto sledeće godine biće 20 godina kako zajedno radimo. Kada sa nekim imate takvu komunikaciju da ne morate da se čujete pola godine a da sve funkcioniše kako valja, onda je to saradnja. Naravno, dogovaramo se mi, razgovaramo, ali problema nema – zadovoljan je Saša Popović.

Pitamo ga kada je shvatio da je Brena dobar brend, da u nju vredi ulagati i trud i pare.

− Neko kaže da je Brenu napravio Zahar, drugi tvrde da sam to ja, treći da je to bio Raka Đokić, menadžer koji je na žalost prerano umro. Ne možete ni od koga napraviti pevačicu ako ona nema kvaliteta da to postane – deli Popović zasluge sa saradnicima. − Prvi put sam je video u Brčkom, u hotelu, sedeli smo za stolom i ona mi je rekla da ne zna da peva narodnu muziku, ali da bi mogla da proba. Izvodila je pesme Tereze Kesovije, Gabi Novak, Meri Cetinić, a onda počela da peva sa nama nešto iz repertoara Izvorinke Milošević, Usnije Redžepove, Lepe Lukić. Za mesec dana mnogo je napredovala.

Ali, potrajalo je...

− Veća je umetnost održati se, nego napraviti ime. To je ono zbog čega ja Breni skidam kapu, ostala je ista a napravila je sjajnu karijeru. Deset godina, sa maltene dva koncerta dnevno, na prvom tri-četiri hiljade ljudi, posle šest-sedam hiljada, pa su na red došli stadioni, trideset, pedeset, sto hiljada ljudi. Brena je, mislim, bila predodređena za zvezdu i ona je tu šansu iskoristila i danas čuva taj imidž velike zvezde. Nismo je napravili ni ja ni Zahar, koji je pisao naše hitove. Njen odnos sa publikom je nešto neverovatno. Vidite sada njene nastupe po Evropi, u Sloveniji, Hrvatskoj....

To se, ipak, ne uči ni u jednoj školi. Da li je u ovoj branši bitno steći neke diplome?

− Ne, ne. Neda Ukraden ima dva završena fakulteta, ali u karijeri to nikada nije koristila. S druge strane, Topalko za koga su mnogi nedeljama navijali dok je bio na "Farmi" ima završen samo prvi razred srednje škole. I šta sad? Naravno, meni je žao da nema bolje obrazovanje, jer mi od ovih mlađih tražimo da završe bar srednju školu. Topalko već 15 godina živi od pevanja i živeće i ubuduće.

Da li je ulazak na "Farmu" bila želja Svetlane Tanasić i Milana Topalovića, pitamo direktora "Granda".

− To je bila moja želja u dogovoru sa njima. Ali, nisam ja njih pozvao i rekao im: "Vi imate ugovor sa ’Grandom’, pošto ja odlučujem o vašoj karijeri, ja hoću da vi tamo idete i vi to morate!". Ne, pozvao sam ih i pitao da li hoće, a njih sam odabrao jer su rođeni na selu poput Topalka, ili živeli u unutrašnjosti u teškim uslovima kao Svetlana.

Postoje li neka pravila ponašanja za pevače u "Grandu"? Da ne smeju da psuju, svlače se...

− Svima govorim isto, pre svega da vode računa u kakvom svetlu se predstavljaju javnosti, da budu kulturni, ali i to da, ako ih neki novinari pitaju o seksu, gej populaciji i nekim sličnim temama, jednostavno ustanu i odu sa razgovora. Neko to posluša, neko se uzdrži od nedoličnih izjava, neko ne uspe – uveren je Saša Popović.

Dobije li neko zato "šut-kartu"?

− Taj izraz ne koristim, jednostavno kažem saradniku da nisam zainteresovan za taj album, ili uopšte za saradnju. Nije to "šut-karta" a ni čistka, jer ima onih koji su otišli, pa se vratili. Tako da sam sa svima uglavnom u dobrim odnosima i spuštam ih na zemlju ako previše uzlete od slave – odgovara direktor "Grand produkcije".

Da li sebe smatra bogatim čovekom, zapitaće se mnogi koji "znaju" da se na estradi vrte velike pare.

− Imajući u vidu šta sam prošao, video i stvorio smatram da jesam. U materijalnom smislu nisam bogat, ali imam porodicu koju volim (supruga Suzana Jovanović, inače, pevačicaje stub familije, kaže, a ćerka Aleksandra ima deset godina i ide u privatnu osnovnu školu), lepu kuću i firmu koja mi obezbeđuje egzistenciju. Pa šta više?

Da li Vas je neka stranka zvala da im pomognete u promocijama?

− Nikada nismo u tome učestvovali, politika nas ne zanima uopšte, bilo je nekih ponuda Lepoj Breni, ali "Grand" je stranka za sebe i druge nas ne zanimaju.

napomena : tekst je u potpunosti preuzet iz lista POLITIKA, dodatak MAGAZIN