Radovanka Predragović Stevanić, direktorka Specijalne bolnice za rehabilitaciju "Ivanjica" - I lekar i menadžer sa dušom

Ilustracija (Foto: Rajko Karišić)

Specijalna bolnica za rehabilitaciju u Ivanjici puštena je u rad 1978. godine, pod imenom Zavod za prevenciju lečenje i rehabilitaciju bolesti krvi. Narod joj je dao ime "Anemija" i pod tim imenom još uvek je prepoznaju i danas korisnici usluga "od Triglava do Đevđelije". Bio je jedini te vrste u tadašnjoj Jugoslaviji, zamišljen da preraste u nastavnu bazu Medicinskog fakulteta iz Beograda. Iz svima poznatih razloga tokom 90-ih godina minulog veka delimično se preorijentisao i na bavljenje opštom fizikalnom terapijom. Danas je to Specijalna bolnica za rehabilitaciju kapaciteta 250 ležaja, od čega 80 u mreži zdravstvenih ustanova sa indikacijama za rehabilitaciju stanja posle operacije koštanog-zglobnog sistema - povrede, operacije kuka, kolena, ramena, rehabilitacija atropatija svih vrsta, bronhijalne astme, hronične obst.-bolesti pluća, povreda grudnog koša, a uporno se nastoji da se održi i rehabilitacija stanja poremećaja krvi i krvotvornih organa, naročito u dece obolele od malignih bolesti. Interesantno je da su istovremeno operisana oba kolena u Srbiji, rehabilitovana u ovoj kući, kao i prvo "veštačko rame". Ova ustanova od 2004. godine poseduje TUV - certifikat za kvalitet zdravstvene usluge i recertifikat 2007.


Predstavite nam se ukratko, sa kakvim danas kapacitetima raspolažete i koje vrste usluga pružate?

- Danas ova arhitektonski veoma interesantna ustanova "ukopana" u brdo, nalazi se na pet minuta hoda od centra grada. Raspoređena u tri lamele povezane centralnim delom, površine 7.500 kvadratnih metara. Zgrada je okružena parkom na povšini od 4,5 hektara koji je bogat jelovom i borovom šumom i drugim biljnim vrstama iz ovog kraja. Tu su i pešačke staze, staze zdravlja, trim staza od 1.000 metara i otvoreni sportski tereni za sve kolektivne sportove. Smeštajni kapacitet od 250 ležaja raspoređen je u obliku jednokrevetnih, dvokrevetnih i trokrevetnih soba i četiri apartmana. Sobe su sa pogledom na grad, svetle i sunčane. Ivanjica sa Golijom je pod specifičnom zaštitom UNESCO-a kao Park prirode - vazdušna banja i godišnje ima 235 sunčanih dana, kao recimo Split, osim što je insolacija slabija. Prostor u čitavom objektu, potpuno je prilagođen kako zdravima, tako i osobama sa posebnim potrebama.

- Pored medicinskog dela u užem smislu reči, posedujemo dozvolu za bavljenje zdravstvenim, sportskim, omladinskim i rekreativnim turizmom. Bilo da ste u ovu kuću došli na lečenje i oporavak, na odmor i rekreaciju ili ste poslovan čovek koji ovde privremeno ostaje, naše medicinske usluge su vam dostupne 24 časa dnevno. Garancija kvalitetnog tretmana su naši ljudski resursi, lekari, internista, hematolog, pulmolog, fizijatar, savremena laboratorija i dobro opremljeni kabineti za fizikalne procedure, veoma stručno više i srednje medicinsko osoblje, po broju, po standardima Ministarstva zdravlja i EU ( TUV). U skladu sa izrekom "u zdravom telu - zdrav duh" na raspolaganju su vam bazen 20x12 x1,90 metara, sauna, teretana, sala za fitness, sala za stoni tenis, bilijar, klubovi (do sada za pušače i nepušače), a zadnjih meseci samo za nepušače, mala kongresna sala - do 100 učesnika, sa opremom i video bimom, biblioteka, šah klub...... Posebna osobenost ove kuće je da je i lečenje, rehabilitacija i rekreacija aktivna i do satnice isplanirana za sve one koji koriste naše usluge: od večernjih animacija do programa za kontrolu stresa. Naš poseban adut je zdrava hrana. Na meniju se mogu naći kukurzno brašno, mleko i mlečni proizvodi, krompir, kupine, borovnice, maline, pečurke...

Kod vas se može doći na lečenje i oporavak ili na odmor i rekreaciju?

- Ne odobravam podelu koju ste u svom pitanju apostrofirali. Mi smo se isprofilirali za bavljenje zdravstvom, bilo da se to radi u užem smislu reči i zdravstvenom uslugom u turizmu u onom delu gde su zdravstvo i turizam kompatibilni. Kada neko dođe kod nas i traži sobu za prenoćište, mi ga obaveštavamo da je u cenu smeštaja uračunata i zdravstvena usluga koju on može, a i ne mora da koristi. Radi se o zdravstvenoj usluzi na nivou znanja lekara opšte prakse - da vas lekar pregleda, izmeri pritisak, uradi EKG, malu laboratoriju... Zdravstvena usluga je sastavni deo naše turističke usluge. Želeli bismo da dokažemo da bi Srbija mogla da ponudi zdravstveni turizam kao svoju najbolju i najskuplju uslugu, pogotovu ako je nekom području priroda podarila takvo podneblje i takvu specifičnost susreta dve klime, mediteranske i kontinentalne, kao ivanjičkom kraju..

Vaša bolnica slovi za pozitivan primer dobre saradnje sa lokalnom zajednicom i visoke socijalne odgovornosti?

Ivanjica (Foto: ivanjica.gov.rs)

- Mi imamo dobru saradnju sa našom lokalnom zajednicom ne u smislu da nas ona materijalno pomaže (naša opština ne spada u visokorazvijene i novac nedostaje za mnogo programa), već se međusobno dopunjujemo i podstičemo. Samo jedna trećina novca koju naš gost potroši ostaje u našoj ustanovi, druge dve trećine ostaju u lokalnim kafeima, izletištima i kod naših proizvođača hrane i tekstila. Mi svoje goste vodimo u posetu ovdašnjim proizvođačima i od toga svi imamo korist. Gosti dobijaju priliku da nešto kupe kvalitetno i po fabričkim cenama, da ponesu zdravu hranu iz našeg kraja, proizvođači uvećavaju prodaju i zaradu, a mi nenametljivo povećavamo kvalitet naše usluge i promovišemo našu lokalnu zajednicu. Ako naši lokalni proizvođači imaju koristi od nas, onda se povećava kvalitet života cele lokalne zajednice. U našem ukupnom radu se trudimo da negujemo i razvijemo visok nivo društvene odgovornosti, naročito u oblasti dobre saradnje sa udruženjima osoba sa posebnim potrebama, rizičnim grupama i poštujući pravila Strategije za smanjenje siromaštva okrenuti smo svim ovakvim organizacijama u Srbiji. Ovo shvatamo kao svoju misiju. Ono što izađe iz naše kuće kao paket, bilo zdravstvene ili turističke usluge, mora biti prepoznatljivo - ivanjičko.


Kako je biti menadžer u zdravstvu i kakvi su lekari kao menadžeri?

- Možda je nekorektno da ja kao lekar to procenjujem. Ali, znam da kada kao lekar postanete rukovodilac vi morate da promenite "čip". Ljudi, stvari i pojave se moraju gledati iz jednog drugog ugla - ekonomskog. Ja sam se maksimalno trudila da se ovome prilagodim, ali i dan-danas uhvatim sebe kako iz mene, pre menadžera, govori neko ko ima prevashodno osećaj za čoveka - za najpreče stvari u zdravstvu. A medicina nije samo nauka, ona je i umeće i filozorija, a u sistemu razmišljanja, to je kao šah: ima hiljadu pravaca, ali je samo jedan pravi - što ste mu bliže, to ste bolji i lekar i menadžer. Novac sam po sebi ne znači ništa. Visok pojedinačni standard, takođe. Ako je vaše okruženje materijalno i duhovno siromašno ili kaska za vama, onda vi ne možete imati radnu i životnu satisfakciju.

Šta kaže Vaše radno i poslovno iskustvo, kako vidite položaj žena u biznisu i na menadžerskim pozicijama? Koje su njihove mane, a koje prednosti u odnosu na muškarce?

- Ja u poslu ne priznajem polne razlike, osim u onom delu vezanom za fizički rad, gde nas je i sama priroda podelila na one koji mogu da valjaju balvane i one koje ako bi to mogle da rade ne bi bile one što jesu. Ovakav stav sam stekla još u roditeljskoj kući u kojoj je odnegovano troje ženske dece. Naši muški članovi porodice (otac i deda) bili su ponosni na nas. Seljaci sa vrha Golije nemaju problem da li treba školovati žensko dete -naravno da treba, da li treba odbaciti kćer koja rodi vanbračno dete - naravno da ne treba, "zdrave i prave dece nikad mnogo", "ženskom detetu mora biti dobro u roditeljskoj kući jer ko zna kako će mu biti kasnije"; pa ipak za sebe mislim da sam patrijarhalna bez obzira što sam tolerantna prema svim različitostima, počev od boje kože, vere, pa do seksualnog opredeljenja. Mislim da je ženama u poslovnom svetu lakše nego muškarcima. Višemilenijumsko vaspitanje od njih zahteva, često, nešto na šta oni ni mentalno i ni fizički ne mogu da odgovore. Zato smo mi-žene "iznenađenje". Moja snaga je moja jedina kćerka i njezin otac. Iako u posao u bukvalnom smislu ne mešam porodicu, svaki moj problem je upola manji kada sam sa njima. Ne slažem se sa podelom na muške i ženske poslove, ali ni sa bukvalnim izjednačavanjem. Sviđa mi se da poštujemo prirodu ljudskog bića koja je za nešto namenila ženu, a za opet nešto drugo muškarca. To je jedini način da žene ne izgube ženstvenost, a muškarci osećaj zaštitnika, iako je to u suštini samo jedna pozorišna predstava koja traje otkad postanete svesni sebe kao bića do zadnjeg svetla u dnu oka. Žene brže razmišljaju, imaju više ideja ali iza njih mora da stoji neko ko je studiozan, ko ume da razmišlja sa zadrškom, a to su muškarci.

- Moj osnovni princip rada i življenja jeste da ćete ono što volite, pre ili kasnije, uspeti da uradite. Ako želite da vam neko da svoju ljubav, onda vi volite ljude u svom okruženju i oni će vam vratiti ono što ste u njih uložili. U temelju svega jeste ljubav. Novac i uspeh ne smeju sami sebi da budu cilj, oni su samo sredstvo za dostizanje srećnog i zadovoljnog života. Sve što u životu radimo treba da radimo pre svega zbog sebe, zato što to volimo, zato što se tako dobro osećamo, no sa druge strane, svi smo mi jedni na druge upućeni tako da je dobro imati osećaj odgovornosti, solidarnosti i spremnosti da pomognemo drugom. Moja istorijska ličnost je Vinston Čerčil i Mahatma Gandi. Na prvi pogled, prave suprotnosti. Ali oni to nisu. Štaviše, obojica su muškarci, a ja sam žena, pa ipak to su dva lika čiji životi su mi uzor. Biti hrabar, odlučan i tako inteligentan kao Čerčil, i tako bez osećaja za materijalne stvari kao Mahatma Gandi. Ko u životu izvuče ovakvu genetsku kombinaciju, morao bi se smatrati srećnikom.

Radno iskustvo

Radovanka Predragović Stevanić rodom je iz Erčega na Goliji. Prve razrede osnovnog školovanja završila je u svom rodnom selu, osmogodišnje školovanje i gimnaziju u Ivanjici, Medicinski fakultet u Beogradu. S ponosom ističe da je titulu specijaliste za plućne bolesti i tuberkulozu stekla u VMA u Beogradu. Oduvek je, kaže, maštala o tome da se po završetku školovanja vrati u svoj rodni kraj. Sebe je videla kao porodičnog lekara. Prvo radno mesto našla je u Zdravstvenoj stanici u Bratljevu kod Ivanjice, gde je radila pet godina. Radovanka kaže da je Svetska zdravstvena organizacija, kada je 1982. godine bila u poseti tadašnjoj Jugoslaviji, izabrala da poseti Zavod "Rebro" u Zagrebu, Medicinski centar "Zaječar" u Zaječaru i Zdravstvenu stanicu "Bratljevo" jedinicu primarne zdravstvene zaštite Doma zdravlja u Ivanjici. Smatra da je ovim postigla vrhunac svoje lekarske profesije, još na početku radne karijere. Od 1985. do 1990. boravi na VMA na specijalizaciji. Po završetku specijalizacije vraća se u Ivanjicu na posao načelnika Dispanzera za plućne bolesti. Uoči Nove 2003. godine postaje direktorka Specijalne bolnice za rehabilitaciju "Ivanjica".

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz publikacije "Uspešne poslovne žene Srbije - prvih 50". Knjigu možete poručiti putem sledećih kontakata - PAUN PRESS, Palmira Toljatija 5/1. 11 070 Novi Beograd, tel. 011 260 10 96, 064 275 13 15, e-mail: [email protected])